Komšija Mile, bivša super-teška kategorija, sa izrazito kratkim fitiljem.

Di džej, izvedeno od DJ.

Tamo đe nema trave.

Legendarni duo izvođača čiste, izvorne krajiške muzike. Kontraverzni zbog stihova "Da zna bula kakva je slanina, nikad ne bi ljubila Turčina" i same pesme "Ja sam rođen đe džamije nema". Ali opet famozni i prepoznatljivi po nizu hitovu poput: "Sama pala, sama se ubila", "Evo brata", "Oj djevojko oja oja oja", "Nova Gara", "Đe si brate đe si imenjače", "Hajdučka vremena", "Zadnja piva" itd. Sve njihove pesme su čisti biseri, od kojih su najlepše uvrštene u "Antologiju modernog krajiškog zvuka".

Žare i Goci zabavljaju raju od Vankuvera do Melburbrna. Prepoznaćete ih po stasu i glasu, primetnoj muzikalnosti, širokom osmehu (fali im samo zlatan zub) i krasnoj narodnoj no[nji.

Naizgled običan kućni moljac, iznenadiće vas svojim izvanrednim talentom za web dizajn. Sposoban je za najsavremenije principe rada na mreži, uz nove trendove u dizajnu. S istom lakoćom kreira i sopstvene mreže. Sa stilom i preciznošću, on gradi funkcionalni i estetski privlačni veb materijal, što omogućava veliki broj posetilaca, svojim jedinstvenim interaktivnim sadržajem. U svom radu koristi mnogo stringova. Njegova strast prema detaljima omogućava mu da uoči i reši svaki bug koji se pojavi, čineći ga izuzetno sposobnim u debugging-u. Takođe, njegova sposobnost da brzo reaguje na promene i da prilagodi svoj dizajn novim zahtevima čini ga neprocenjivim članom tima za razvoj veb-a.

Uzrok sve manjeg broja recki po studentskim sobama, razlog zatvaranja velikog broja kafana u kojima ostavih najlepše dane svog života i glavni krivac za podrigušu i polu beli 'leb na astalu. Ujedno to je i opis 80% novčanika u Srbiji.

Parče zemlje koje ima VIP mesto u srcu svakog gastarbajtera.
To je mesto đe staramajka živi sama i đe se oseća miris toplog kruva. Mesto na kom su jutra rosna, polja zelena, a sijeno kao dukat žuto... sijeno đe je mala prvi puta dala.
Tuđina je kao bedem teška, kao pelin gorka... Džaba novci i mercedes, džaba svila i kadifa. Džaba vruća kućna pomoćnica i njezina zanosna gu'ica.
Kad ne može ocu na grobu sveću zapaliti, kad ne može s' majkom slavu proslaviti.
Istrošen, ispijen, umoran... Ispunio je svima hiljadu i jednu želju. Ostao mu je samo još jedan kome nije ništa ispunio, jedan koga je najviše zapostavio...
Došlo je vreme... pemzija, ilegala, rodna gruda i... mrak.

Kada zbog jebenog banera za Telenor, ne mogu da k'o čo'ek stisnem plus!

Čo'ek koji zna da umeće i kasete, i cedeove, i ploče, i diskete u predviđene uređaje.

Поред тога што може да означава особу која има енормно велику главуџу, батара (у буквалном значењу "корпа од прућа") представља и:

1) Синоним за повеће, али квалитетно, женско дупе. Оно које гаји Јелена Костов, рецимо. Препоручена литература:

- Бијонсара
- Кегла
- Канта

2) Ствар лошег квалитета. Најчешће се везује за кола и мобилне телефоне. Види још:

- Канта в2.0

Hejteri su Online.

Iz perspektive čo`eka višeg od 210 santima.

To je 5 minuta rebusa u koji ću uvek upasti...
Pored toga što ni ne očekujem da će se one iskreno nasmejati mom smislu za humor, još mi dodatno dignu pritisak svojim reakcijama i komentarima nakon ispričanog vica...
Obično je u pitanju sažaljevanje protagoniste vica uz blago teleći izraz lica... kao da sam im ispričao šta sam pročitao jutros u "Večernjim novostima", a ne vic ili fazon...

Prosječan srpski mužjak, domaćin čo'ek, kada stane pred policu sa omekšivačima za rublje.

Online aplikacija za američko državljanstvo.

Univerzalni vojnik. Umetnik i utrenirani profesionalac. Zaneti svoje discipline.
Ne bira, ne folira, pije sve... kad šta ima. Nema problema sa gorušicom od piva, prekide od rakije, vodka mu ne izaziva glavobolju, vino ne stiže uz put. Mešanje... zašto da ne, bitno je samo dobro se napiti.

Online životinja.Uvek je na mreži.

Tri aktivnosti koje nas dovode do apsolutnog kosmičkog optimuma, ekstaze, nirvane, zadovoljavaju naše potrebe i karmu, čine nas ispunjenim iznutra i izvana. Prema svim religijama, kao i teoretskom dijelu joge i tai-chija, ove tri aktivnosti su ono zbog čega život postoji kao takav.

Prvi komentar posmatrača kafanske tuče između kamiondžije grmalja i jazavičastog balavca kome su posle tri piva narasla muda.

"Smatram da smaraju ovakve definicije, ali verujem da će nekome biti korisna" - autor
E pa ovako. Stara lična karta je istekla, a nova je obavezna jer jebi ga, ne možete više da je koristite prilikom sklapanja ugovora sa npr. bankama u vezi sa kreditima pa ste prinuđeni da vadite novu.
Odlazite u stanicu milicije, negde oko 16h, tamo vas čeka nasmejano lice dežurnog policajca kojeg najiskrenije i od srca bole đoka zbog čega ste tu. Njegovo je da bleji i gleda da li je sve u redu i da li je neko ne daj bože parkirao auto na mesto rezervisano za pandurska kola. Prilazite šalterima, gurate se sa masom zadovoljnih i srećnih sugrađana, dolazite do vrata na kojima čitko piše "nove lične karte". Hm, mora da je to, pomislićete. Upadate unutra onako bez kucanja, velite dobar dan i pomoz bog, može li lična karta ali ... vaši snovi počinju da se ruše usled odgovora: Imate li broj? Kakav bre broj? Pa gospodine ne možete doći bez broja, bla bla, truć truć, mrš u pizdu materinu (ovo naravno ne govori, jbg, ali volela bi da može i to da kaže). Vraćate se natrag savladani i skrhani bolom i tugom jerbo vađenje nove lične karte nije tako jednostavno kao što ste zamišljali, odlazite k dragom licu dežurnog pandura koji vam podrobno objašnjava da se svake noći preko puta stanice organizuje sektaški ritual potpisivanja na sveti spisak koji se ujutru u 8 uručuje gospođici koja vas je pre par minuta izbacila iz ofisa, i obaveštava da potpisivanje počinje u ponoć (!?) i traje sve do 8 kada se i poslednji potpisanik upiše. Prevaziđe li broj tih potpisa 64 (kakva slučajnost) možete samo da ga popušite i pokušate sutra.
Elem nekako se i to uspe, ne prospava se jedna noć, zakačite broj u sredini sa terminom za kasno podne, vratite se sa karticom u stanicu mupa uđete kod prijatne gospođice, metne vam kažiprst na skener napravi dve tri fotke, skenira neke papire i voila, kraj postupka. Kroz sedam dana je samo podignete i eto ga. Vaša sim kartica je kod vas.
Naravno ako ste tražilličnu kartu sa čipom. Znajući naš narod koji ne veruje u te moderne zapadno gejvropske tehničke stvarčice, malo ko se odlučio da uzima ličnu kartu sa čipom jer to zrači, mogu tako da vas špijuniraju preko satelita i tako dalje i tako dalje, u svakom slučaju smaranje je žešće i preporučujem da je ne vadite ako ne morate. Isto važi i za pasoš.