Opis malog broja ljudi kog nekog na sahrani. Često zbog loše ćudi pokojnika za života i manjkom komunikacije sa ostatkom sredine.

Ovo je verovatno dosta koriscena recenica iz razloga jer se mi Balkanci vazdan zalimo. Cas nam je previse hladno hteli bi leto, cas nam je previse vruce hteli bi zimu/kisu...

Osoba koja ima izrazitu potrebu da zna sve o tehničkim uređajima, raznoraznim spravama, opremi... 99% njih su muškarci. Najrašireniji od fetiša koji se mogu javiti su fascinacija automobilima, zatim oružjem i vojnom tehnikom i mobilnim telefonima a postoje i specifične, uske ciljne grupe - likovi koji se lože na muzičke instrumente i opremu (pre svega električne gitare), fotografsku i video opremu, informativne tehnologije, ribolovački pribor...

Glavna karakteristika ovih likova je da, na primer, u prste znaju karakteristike električnih gitara Fender Stratokaster i Gibson Les Pol a da sami na gitari umeju da odsviraju 2, 3 akorda. Ili da satima raspravljaju zašto je ruski Kalašnjikov bolji od američke M16 a da pri tom nisu pucali ni iz vazdušne puške. Itd, itd, primera je mnogo. Prepoznate ih po tome što im je na desktopu slika omiljenog gedžeta, satima mogu da prelistavaju online kataloge, redovno kupuju magazine gde se daju pregledi najnovijih "igračkica". Bez izuzetka su aktivni na jednom ili više internet foruma. U gradu su u stanju satima da dave društvo sa "gear-talkom", mada obično vise sa istomišljenicima sa kojima vode beskrajne rasprave o tehničkim karakteristikama uređaja (automobila). Kada ne daj bože da nalete na nekoga ko je profesionalac u oblasti koja ih zanima, udaviće ga pričom i gomilom pitanja i pokušati da ga zasene količinom svog znanja sa entuzijazmom malog deteta.

Tehnički fetišizam je, u suštini, svojevrstan oblik mentalne masturbacije, veoma raširen kod muškaraca.

Kažemo onome ko nerazgovetno razgovara, kao da ima neki objekat u ustima dok priča, guta slova dok govori, ima sindrom ''Šešeljevo R'', i stvarno nekad može da nam bude mnogo psihički naporno dok pokušavamo da naslutimo šta nam govori.

Ništa. Nula.
Izraz kojim su nam roditelji saopštavali ružnu istinu, trudeći se da nas ne ubiju u pojam.

Krajnji argument. Kada nam ništa drugo ne preostane, koristimo ovu rečenicu.

Tip poruke u kojoj u stvarni nema nikakve greške, samo ih šaljemo osobama koje nam se (ne) sviđaju kako bi im naglasili da nam se sviđaju, ili da bi raskinuli, posvađali se, pomirili se, jebali ima mater na suptilan način, i sl.

Jedan od najvećih neprijatelja roditelja devedesetih godina prošlog veka. U ratu zasićenoj nam Jugi, kada se za internet znalo samo preko TV, kada su se najviše krljile opozicija i oni na vlasti, tri dinara-jedna marka epoha, u eri osmobitnih konzola, jedini izvor pornografije su bile privatne televizijske stanice sa čuvenim noćnim programima za odrasle i lokalni video-klubovi. A i namunjene priče starijeg burazera i njegove ekipe.
Jedini izvor interaktivne hardcor porno zajebancije za nas klince je bila i čuvena hotlajn linija 041.
Koristila se svaka prilika za uspostavljanje komunikacije sa sexy cicama iz dnevne štampe, jer jebiga, vidiš sliku sa extra hot curom i ''svršavam jasno i glasno'' komentarom...Bosanke, sestre, bliznakinje, crnke, plavuše, sisate, guzate, debele, majka i ćerka...ma izbor kao u najavi za bircuz u filmu "Od sumraka do svitanja''...A račun za telefon na kraju meseca...Pola ili čak cela ćaletova plata!
Pa šamari, zabranjeni izlasci (jebiga, ni fudbal na ulici sa ortacima nisi smeo da igraš mesec dana), vika-dreka, blam, sram...
Jednom tinejdžeru, da u njihovom odsustvu ne bi zvao tetu sa 041, roditelji su nosili sa sobom jedini fiksni telefon u kući kad pođu na njivu...

Fraza paralaža. Univerzalni argument koji se koristi prilikom nedostatka pravih argumenata ili prilikom skrivanja istih. Poziva na čitav odnos koji imamo sa sagovornikom. Tipa: "Kome ćeš verovati ako nećeš meni?" ili "keve mi".

Ona sekunda koja traje celu večnost. Događa se u situacijama kada nam svu pažnju obuzme jedan događaj, pojava ili objekat. To može biti neka vrhunska riba, auto koji nam ide u susret škripeći gumama ili pak naša sopstvena bešika dok cupkamo ispred zauzetog wc-a.

Poprilicno zategnuta situacija.Ova recenica nam se upucuje onda kada zbog mesavine pica ne mozemo da podignemo ni gornju a ni donju glavu.Zbog stanja opsteg pijanstva nismo svesni da nam dole landara vec komotno nastavljamo sa blamiranjem.

Gora pojava od bilo kakve retke neizlečive bolesti. Ovakva vrsta žena nije dovoljno informatički obrazovana da vam provali šifru za Fejsbuk, ali jeste sposobna da ( dok ste vi negde napolju ) otvori WEB HISTORY i prouči celu vašu sinoćnu sodomu i gomoru. Da stvar bude gora ovo ne zadržava za sebe već nabija na nos kad god može. Potomci ovakvih majki kasnije imaju probleme u seksualnom životu .

Naziv za svaku medicinsku sestru ili doktorku koja nam je kao klincima "udarala" inekcije kada smo bili mali.

Svoj divni nadimak/titulu je zaslužila svojim "divnim" i "nežnim" radom posle koga nam je taj deo zadnjice u koji smo dobili ubod brideo sledećih 24 časa. Taman do sledeće "boce".

Fetiš u nekih žemski. I još jedna od laži kojom hrane mušku sujetu.
Kao, one jako žele da ih baš ti isprskaš i ulepiš im i kosu i lice i posteljinu.
Perfidan način izbegavanja da zakeve, a da nam pri tom ego poraste do plafona.
Uglavnom im prolazi...

Draga nam zivotinja, od silne vjernosti, koja ce uciniti sve za vlasnika. Naucio je da ide po novine, jede ono sto mi ne zelimo, spava vani po nevremenu...ali to nama jos nije dosta, posto ga saljemo da seksualno opci sa majkom neprijatne nam osobe.

Najčešći izgovor na pijaci ili u nekom prodajnom objektu kad nam do neke robe nije toliko stalo tj nije nam hitna pa čisto pitamo radi reda da slučajno nije dzabe pa da ne propustimo tu priliku. U suprotnom nema ni veze koliko košta.

Pričaju dva penzionera metuzalema na Kalemegdanu...

Prvi: Jel se sećaš kako su nam u vojsci davali brom da nam smanje zelju?

Drugi: Da, sećam se. Zašto pitaš?

Prvi: E pa, izgleda, na mene je sad počeo da deluje...

Ono što nam stoji između danas i sutra.

Otelotvorenje produhovljenosti koje obitava po Maxijima i lokalnim supermarketima, mada se tu i tamo pojavi i na trafici. Iako im je glavna tema za razmišljanje kritičko preispitivanje verodostojnosti reči voditeljke vremenske prognoze sa Studija B, deduktivnim zaključivanjem dodju i do podataka da je Dobrica Ćosić Jehovin svedok poslat iz redova NATO-a da nam pokoleba veru u ekonomiju Severne Koreje, kao i da nam Ruje iz aviona bacaju tegle sa skakavcima da nam načisto razjebu privredu, a Novak Djoković adventististički homofob koji se prca sa zoofilom Čavićem, supa mu se o'ladila dabogda.

Izrazit poriv koji nam se ponekad javi da nešto uradimo, izreknemo ili napišemo. Iako smo svesni da to ne bi trebali da uradimo, onaj đavolčić u nama nam ne dozvoljava da to preskočimo. Naprosto, penal ne može da se preskoči.