Pokazuje se da si uglađeni gospodin koji vlada situacijom. Skenirao si sve moguće aspekte i imaš asa u rukavu za neutralizirati sve potencijalne opasnosti. Uvijek si korak ispred. Odišeš samopouzdanjem. Namećeš se stavom. Svaka potreba za nasiljem je suvišna. Svaku raspravu navodiš na svoj mlin. Autoritet je nametnut, podčinjeni ostaje poklopljen i da samo u sebi psuje sve svece na nebu. Šlag na torti.
- Ah, ah, aaaaa.
- To lutko, vrišti.
- Ah, ah.
- Svršit ću ti po faci. Jesi spremna?
- ?
- Shvatit ću to kao da.
Izraz koji najčešće označava daleku budućnost, posebno su na njega netolerantne majke, sestre, supruge.
- Sinko, digni više dupe sa troseda i idi mi kupi izbeljivač. Ali odmah!
- Evo mama, sad' ću.Nakon pola sata:
- Jel' ti ja reko' nešto?
- Šta?
- Izbeljivač!
- Pa evo bre, sad' ću!!!
Standardni odgovor na dosadne molbe/naređenja naših roditelja,deda,baka,kumova...
-Sine,ajde ugasi to treštanje i otiđi da mi kupiš pola kile hljeba i litar mlijeka!
-(On sav smoren i iskolačenih očiju) A jaoooo gdje me sad nađe.....pfff....e'o sa' ću.-Idi operi te noge.Smrde ti čarape!Čitava kuća vonja zbog tebe!
-E'o sa' ću ,dok mi završi film.
-More, pizda li ti materina marš u kupatilo!
Fenomenalan izgovor za sva sranja učinjena u periodu između pete i dvadeset pete godine života (a nekad i više).
-Sine, danas nam se žalila vaspitačica kako si se u vrtiću tukao sa drugom decom.
-Kad ću ako neću sad?-Sine, žali se razredna da bežiš često sa časova.
-Kad ću ako neću sad?-SINE, JA SVE RAZUMEM,ALI DA ZAKLJUČAŠ PROFESORKU SA FAKSA U WC!!!
-Kad ću ako neću sad?
Ocajnicki vapaj klinca koji se prvi put napio.
Veljko:"Nije mi dobro, jao, nije.... nije...nije mi dobro. Ću mrem!!!
Priseban:"Ma neces vodim te kuci da spavas."
Veljko:(cmizdri)"Ijaooo...majka ce me ubijeeee..."
Priseban:"Aj ne seri, dizi se da te vodim kuci!"
Veljko: (pegla po 13439 put)"Zovite hitnu pomoc!!! Nije mi dobroooo! Ću mrem!!!<Istinit dogadjaj>
Magična rečenica koja ti omogućava da pustiš bradu kao Robinson Kruso ako je dovoljno često izgovaraš pred ogledalom. Od te magije nema mnogo koristi, osim ako nećeš da nerviraš ortake koji zbog posla u banci ili kod vojske moraju da se briju svakog jutra.
-Ma, za ovo kratko ne vredi da tupim brijač, sutra ću.
-Podnošljivo je, brada je i ovako muško obeležje, sutra ću.
-Op, kao Klint Istvud u Dobar, loš, zao, "God is not on our side because he hates idiots also" hehe, sutra ću.
-Šad šam kao Šon Koneri, al' nemam kad da še brijem, šutra šu.
-Čiča Dražo, ti li si? Preterao sam, sutra se definitivno brijem.-Čiji je onaj bradonja što je juče dolazio sa tobom, poznat mi je nešto?
-Kevo, to ti je unuk, nego dete sprema ispite pa se malo zapustio.
Svršiću.
- Ajd mala, ustaj, ću džizujem..
- ..a?
- Ustaj bre s mene 'bem te u oko, svršiću! Neš valjda decu s dvaes..
- Ali ja nemam dvae...
- Ustaj bre kad ti kažem!---------------------------------------------------------------------
- Matori, ščuo , Tamara iz II-5 đira helanke i tange danas! Đido da vidiš..
- U jebote, ne smem, ću džizujem kad je vidim..
Mantra lokalnih stipsi koje uleću da plate turu sokića i kisele vode da bi u sledećem navrataju uzeli neki Bejlis liker ili viski star 40 godina.
- Simo, daj ja ću da častim!
- Neka, ja ću, pusti...
- Ne, ne, ova je na mene! Konobar, naplati ovo. A sad mi donesi nojevo mleko sa ceđenim sokom iz suve drenovine u mirisnoj noti burbona.
Nikad. Možda kad zagusti.
-E, Stevo, aj obriši onu fotku sa mnom i sa Miletom kad smo se opili sinoć.
-Aj, evo sad ću...
-------------------------------------------------------------------------------------
-Sine, aj baci smeće...
-Evo, sad ću ćale, samo poruku Đoletu da pošaljem.sat vremena kasnije
-Jesam li ti rekao da baciš smeće!?
Evo, sad ću samo da...
-Bem ti sve po spisku, diži dupe lenjo i baci to smeće, smesta!
-Dobro, dobro, šta se ljutiš odma', sad sam hteo da krenem...
Izraz kojim mlađi brat/sestra pokušavaju da te nadrkaju kad hoće za kompjuter,
B: Kad' ću ja? A deeeeeeeee bio/la si cijeli dan!
J: 'Ajde bre u ku*ac, sačekaj još koji minut, moram ovo da završim..
*posle pet minuta*
B: A kad' ću jaaaaaa, (onda kreće da drami,i plače) Idem da te kažem mami i tati!
J: 'Ajde evo ti, najedi se, pseto malo.
Izraz koji se koristi u prilici kada se treba nešto uraditi ali vas izuzetno mrzi da na licu mesta to odradite pa odlažete da će se to kući uraditi dok svi znamo da se to desiti neće.
Na poslu,kraj radnog vremena...
-Mare ostalo ti još da napišeš izjavu od juče.
-A ma pusti to , kući ću.
(I kad dodje kući vidi čari kreveta i oseti miris hrane i još ako je kompijuter upaljen..)
Sutradan na poslu:
-Jesi mi napisao onu izjavu?
-Au brate zaboravio sam , aj sad ću.
Najstrašnija pretnja kad smo bili klinci.
-Alo bre, prestani da me udaraš, reći ću te mami.
-Zašto me diraš? Reći ću te mojoj mami .
-Idem da te kažem mami sad.
Roditelji su je s ponosom poslali u metropolu na studije. Upisala je svijetsku književnost i za vrijeme svojih studija sanjala o životu u Parizu, Londonu, Rimu, Moskvi i drugim za nju magičnim gradovima.
Gradske mangupe nikad nije voljela jer je znala da ju oni ne mogu odvesti tamo gdje želi.
Poslije završenih studija vratila se u svoje selo. Zgrožena seoskim barabama dane provodi u samoći maštajući o glamuroznijoj budućnosti.
Jednog dana joj mati ulijeće u sobu prekidajući ju u maženju djevojčice na Betovenovu Mjesečevu sonatu: ''Vad ruku iz gaća i dolaz' na verandu, imamo goste!''
Gosti su izgledali kao da su upravo sišli sa scene Granda. Roditelji su joj sa ponosom predstavili svoje nove komšije, gasterbajtere iz Beča i njihovog sina Milivoja. Pogledala je Milivojevu rumenu retardiranu facu sa savršeno počupanim obrvama: ''Iz Beča kažete?'', ''Da, da. Iz ViJene ili ti BUeča.''
U glavi su joj zapjevali Bečki dječaci, došlo joj je da zapleše valcer i već se vidjela kako po mondenskim Bečkim restoranima jede Bečke šnicle. Nasmijala se, diskretno otkopčala dva dugmeta na košulji suptilno pokazujući bujne dojke
i krenula u pohod osvajanja Milivojevog srca.
- Jao slušaj kakvu sam poruku dobila od Milivoja: MALA UPRAVO SAM POJO DORČAK PA SAM POŠO NA POSO. UBER JE VRUĆO DANAS, AL NE SMETA MI JER SAM MLOGO ZALJUBIT PA MI SVE FINO. VOLEM TE MALA, I NEMOG DOČKAT DA TE DOVEDEM OĐE KOD SEBE U VIJENU.
- Pa ono, fina je poruka, al' malo ti je nepismen taj tvoj Milivoje.
- Ma nije to problem, opismen' ću ja njega, nego šta da radim sa tim imenom Milivoje? Ih, Miki, Mišel... nešto ću već smisliti.
Vapaj vozača kojim pokušava opisati deficit parking mesta u određenom gradu ili nekom njegovom delu. Primesu sprdnje na sopstveni račun dobija ako je izgovori čovek koji retko jebe. Ili nikad.
Kako postoji jasna tendencija da se i na mestima gde je nakada bila pušnica ili golubarnik podigne stambena zgrada sa hiljadu garsonjera, ova rečenica će vremenom sve više dobijati na težini.
Dakle:
Nemam šta da jebem.
Nemam gde da se parkiram.
Treba država duradi nešto.
-Ovde ću pre naći ženu nego parking.
-Pa ti nikad nisi vid'o pičku u 3D-u.
-Zato ti i kažem šabane.
Nastala su tako što se pojedinim autorima toliko dopao sajt, da su na njega morali da pozovu i kompletnu familiju i rođake do osmog kolena, kumove, prijatelje, poznanike iz voza i kasirku iz Maksija. Zahvaljujući ovoj pojavi, razgovori u komentarima su dovedeni do granice nerazumljivosti. Određena plemena na vukajliji su čak počela da razvijaju sopstvene jezike.
Komentari na nasumičnu definiciju.
1. (zalutali član susednog plemena) Odlična definicija. +
2. Da dadadada kao peca i tin lizi!!!!
3. Tin lizi hahahah, jel se sećaš šta je rekla za gaće bubrežare )))
4. Ahah da da, pitaćemo je večeras za metlu u 17'-ici :DDD
5. wyneb mwnci ceilliau babell ar hap
6. (zalutali član susednog plemena) Slažem se. +
7. Ćale, vri ti voda.
Trenutak kada mrčo pod naletom adrenalina zbaci sa sebe pokrov prosječnosti koji ga pritiska čitavog života u pokušaju da uradi neki herojski čin.
Takav pokušaj se obično završi tragično.
- UPOMOĆ!
- Ljepotica se davi! Ne brini, ja ću te spasiti!
- Ne znam da plivam! UPOMOĆ!
- Ne znam ni ja, ali, JA ĆU TE SPAS... :blurp, blurp, blurp, brboćbrboć:
Pogled rezervisan samo za dane apsolutnog mira i tišine. Zamišljen, u daljinu, kada otkucaji srca dostignu donju granicu normalnog ritma. Spokojan kao ništavilo, kao prizor koji se gleda. Nešto za šta se normalnim danom prosto nema vremena, užurbani u vrtlogu obaveza ne stižemo ni da jedemo zajedno, a ne da mislimo unaprijed šta ćemo za ručak.
Rezervisan za trenutak kada ćutimo zajedno sa najbližima. Što bi pjesnik rekao, lako je pričati u društvu, treba znati ćutati, doseći viši nivo komunikacije kada riječi zaista nijesu potrebne.
"I gledajući vrh zaspalih njiva, kako se spušta nema polutama, ti nećeš znati šta u meni biva..." pogled. Taj.
- Dinar za tvoje misli, draga?
- Hm... Razmišljam šta ću danas za ručak...
- Jel' ostalo mesa od juče?
- Ima dosta.
- Ja ću to?
- Ma lako mi je za tebe. Šta ćemo ja i djeca?
- Hm...
Naravno.
- E, brate, šta radiš?
- Ništa, kući, visim na netu, što?
- Aj' spremaj se i budi u Kornjači za po' čuke...
- Ček', što... Stani, tebi danas bio ispit, jel' tako?
- Jeste, evo sad sam iz kabineta izaš'o...
- Pa jesi položio?
- Ču! Šestica matori, pao uslov!
- Opaaa! Čestitam buraz, samo dok se presvučem, pa da to zalijemo!
- Aj' važi, čekam te...
