Film koji će većina ženskog življa da odabere za omiljeni u intervjue, ankete itd.

Kada je gotovo... A ti je viđaš na zajedničkim mestima. Idete istim autobusom. Izlazite u iste klubove...
Viđaš njeno lice na svakom licu koje pogledaš! Njen pokret u svakoj senci koju vidiš... Čuješ njen glas... osetiš miris... srce ti stane.

Serija koja je donekle izmenila količinu tabu tema u Srbiji.
Ako ništa drugo, bar smemo da kažemo naziv iste. Pa šta, to je naziv, nije psovka!

Neraskidiva veza u kojoj ovi prvi uvijek izvlače deblji kraj!

To je ona recenica koju izgovaraju studenti koji su otisli u neki veci grad i onda se vrate i skontaju kako tu ne radi nista subotom posle 2,kako jedna prodavnica radi nedeljom,kako u kopirinici kada izvadite memorijsku karticu misle da ih zajebavate jer sa toga je nemoguce nesto kopirati. Ovaj momentalni hejt prema gradu u kom ste odrasli se izgubi kada taxi do kuce platite 100din jer je to minimalna cena,a na satu ste dogurali do 60din i kada ujutro pogledate u dzep i shvatite da vam je ostalo para da izadjete jos 7 puta.

Pitanje iz perioda detinjstva koje smo čuli mali broj puta u životu, a toliko smo želeli svakog vikenda. Kad se i desi da bude izgovoreno, praćeno je minutom ćutanja jer kevi/ćaletu sigurno nešto bitno treba i gleda te takvim očima da moraš da uzmeš. Sam taj pogled paralizuje jer ti svašta pada na pamet.

Izgubljeni grad Inka koji neobrazovane ljude sa srpskog govornog područja neizbežno asocira na ekstremne seksualne devijacije.

Koncept koji je doživeo povratak pre stotinak godina, pošto je prethodno izumro početkom nove ere. Odličan primer je Singapur koji ima 4 miliona stanovnika koji svi žive u jednom jedinom gradu - Singapuru. Normalno, u gradu nema poljoprivrede, ali se to nadoknađuje moćnim bankarskim sektorom, ogromnom međunarodnom lukom, snažnom prerađivačkom industrijom, ribarenjem...

Po ugledu na Singapur, mudre glave pokušavaju da na ovim prostorima naprave još jednu modernu grad-državu - Srbija/Beograd. Naime, sve stanovništvo se postepeno već 50 godina preseljava iz cele Srbije/Jugoslavije u Beograd, pri čemu se napuštaju polja i poljoprivreda. Jedini problem je što, za razliku od Singapura, more nemamo, industriju smo zatvorili, a bankarski sektor pruža usluge samo domaćem (uglavnom nezaposlenom) stanovništvu. Kruže glasine da je veliki broj vodećih svetskih ekonomista izrazito zainteresovan da vidi da li ovakva koncepcija može da uspe.

Naravno da niko nije mogao da bira gde ce se roditi, gde ce odrasti, ko ce mu biti roditelji, a samim tim i kako ce biti vaspitavan... Svakome mesto u kome odraste predstavlja nesto posebno.. I bilo gde da ode, i bilo sta da ima, uvek ce se secati rodnog mesta..
Bilo to selo ili grad, svi ljudi imaju iste potrebe...
I zasto se onda uopste stvaraju predrasude o onima koji zive na selu??? Da li su oni manje bitni? Manje inteligentni ili sta vec..
Takve predrasude ne bi trebalo da postoje..Slazem se s tim da se "seljakom" treba nazvati onaj koji se ponasa tako, a ne onaj koji se tamo rodio, ili zivi na selu...

''Jeßaću ti sve po spisku, A4 formata''

Ćaletova konstatacija na sve kasnije izlaske "omladine".

Lako ostvarv dečački san, pod uslovom da nadješ gabaritniju polovinu.

... pa da se širiš tako.
Kažemo u situacijama kad vidimo nekog lika koji se širi ko svinjski grip po ulici.

Majica, obično manje otrcana od svih ostalih, koju oblačimo za izlazak subotom uveče, kada želimo da impresioniramo devojke.

Osim desetak gradova koji svojim fizionomskim karakterom zaslužuju epitet koji nose,svi ostali gradovi u BiH imaju slijedeće karakteristike:

1. Velika rasksnica (sa semaforom ili bez) u centru oko koje se nalazi desetak zgrada socijalističkog tipa,kuće i sjedišta opštinske administracije (obično neka stara austrougarska kasarna,škola,sud koji je prefarban novom bojom)
2. Neposredno do raskrsnice je oveći trg na kojoj se gotovo redovno nalazi ogromna zgrada nekadašnje robne kuće "Beograd" ili druge neke robne kuće sa identičnim stilom gradnje kao i RK Beograd.Zgrada je oronula jer je niko ne održava,niko u njoj ne radi jer su se državna preduzeća davno raspala.Ako nema robne kuće onda je nezaobilazna velika fontana koja ne radi
3.Hotel koji u 90% slučajeva nosi ime mjesta,oronuo zapušten
4.Autobuska stanica sa maksimalno pet perona na čijem natpisu uvijek fali neko slovo otkinuto ko zna kad( Auto..uska s.anica npr)
5.Stadion bez tribina ili eventualno jednom koja je 10% prekrivena stolicama
6.Dom kulture pretežno na periferiji oronuo,zapušten,prekriven grafitima u sklopu kojeg se nalazi kino koje opet pogađate-ne radi
7.Dvije ogromne školske zgrade jedna za srednjoškolce,druga za osnovce sa zajedničkim dvorištem
8.Crkva ili džamija u zavisnosti o vjerskoj strukturi mjesta sa ogromnim dvorištem koje zauzima pola dužine cijele ulice
9.Pijačni prostor koji je šest dana u sedmici prazan (pazarnim danom ne može igla da padne)
10.Kafići na svakom ćošku sa ljetnjim baštama u svakoj mogućoj varijanti-prazni sa par ljudi eventualno koji budno motre na svakog eventualnog došljaka
11.Nekoliko raznoraznih postsocijalističkih motelčića zvučnih imena :"Grand","Monte Karlo" ili nazvanih po prezimenu vlasnika
12.Na ulazu i izlazu u grad se nalazi bezbroj benzinskih pumpi raznoraznih privatnika i poduzetnika

Svi ove gradove karakteriše još jedna,najbitnija stvar koja je potpuno atipična za grad u pravom smislu te riječi a to je dosada,u njima se ama baš ništa ne dešava,totalno je mrtvo i pasivno uz veliki zaostatak sa dobavljanjem osnovnih materijalnih stvari.

Televizijska serija o 4 matore, raspale , promiskuitetne žene koje u krizi srednjih godina ne znaju ništa drugo osim da troše novac i da se, da izvin'te, strahovito karaju. Cela serija je i napravljena po američkom modelu da bi se pokazalo da žena više nije rob, da ženama više ne trebaju muškarci, da su žene sposobne da se same staraju o sebi, da sve što je potrebno ženi jeste par dobrih cipela koje su toliko skupe da bi prosečna srpska porodica od jednog njihovog para cipela mogla da živi 2 meseca, 3 ako se malo stisnu. Svojim prikazivanjem u Srbiji uspela je da kontaminira svojim idiotskim i nerealnim feminističkim idejama srpske devojke i srpske devojčice, koje zbog toga što su videle na televiziji postaju bezobrazne, nevaspitane, ponašaju se kao da im niko ništa ne može, jer zaboga, ako može Samanta, mogu i ja ! Te 4 žene u toj seriji su ustvari nesrećne zato što nemaju decu, nemaju porodice, nemaju muškarce koji će ih voleti i kada nisu doterane i našminkane i predstavljaju seksualne objekte, misle da je to super, a u stvari ne znaju za bolje, jer kada bi znale više od svega bi volele da žive normalno, da se ponašaju normalno i da budu normalne..

Rečenicka koja govori da se odeređena radnja desila u dalkoj prošlosti.

Tip koji se raširio kao trokrilni šifonjer i ne dopušta da se ljudi kreću pored njega

Najčešći odgovor terorista nakon što raznesu nešto u većim gradovima amerike.

Poznatiji kao srpski toplomer. Sluzi za merenje jacine rakije u gradima sto se moze i izracunati kao procenat alkohola.