Kultna rečenica akcionih filmova koja obično dolazi kao kontradikcija na prethodnu. Najčešće je izgovara nadrkani pandur prilikom hapšenja glavnog kriminalca.

Muzička podloga rezervisana za onaj period na svadbi koji počinje u vreme kada je i poslednji svesni (trezni, polupijani ili kontrolisano pijani) gost otišao, a konobari već uveliko rasklanjaju otpatke i slažu stolice na većini stolova.
Od orkestra su aktivni samo bubnjar koji jednom rukom čita poruke a drugom daje spori ritam, harmonikaš koji sedi, glavom oslonjenom na harmoniku i drema dok svira i matori pevač, toliko utrnuo da mu se čini da bi ovako mogao do prekosutra.
Za dva stola sede po trojica mortus pijanih i po jedan trezan koji čeka da ih vozi, a ispred pevača, zagrljeni starojko i mladin komšija, ljuljaju se i mumlaju nešto što bi trebalo da zvuči kao "Zaraaasleeeee su staaaaaze mooooje..."

Los Noticias de dos. Najgledanija i najpopularnija informativna emisija u Latinskoj Americi. Gledaju ga svi, od mladih naraštaju koji su tek počeli da stvaraju svest o sebi i svetu u kome žive, do starijih i iskusnijih deda i baba koji su jednom nogom u grobu, a drugom na kori od banane. Počinje u 20:00h kada cela latinoamerička zajednica sa spremnim semenkama za grickanje, prženim kikirikijem i kesicama čipsa sedi prikovana za male ekrane tv prijemnika nestrpljivo očekujući najnovije vesti iz zemlje i sveta.

jedna od mnogih nadasve bezazlenih decijih igara koja se igrala za vreme toplih i suncanih dana a igra se sastojala u tome da na goli vrat nekog svog drugara koji stoji u vrsti ili sedi u klupi ispred vas fokusirate suncev zrak u tacku na vratu pomocu uvelicavajuceg stakla.Pogodak zraka smrti je bio propracen jaukom,udarcem po tacki pogodka,odskakanjem,crvenom tackicom i naravno nezanemarljivom kolicinom bola.
U nedostatku drustva za tu divnu igru dolazilo je do preusmeravanja zraka smrti na insekte i tu je deciji bezazleni sadizam dolazio do punog izrazaja.

Minimalna količina entropije u organizmu sposobnom za rad.

1.Vode više nema,pije se koka-kola
2.Rakija se ne peče,pije se samo viski
3.Jede se isključivo u Mc-u
4.Ljudi stanuju u malim kontejnerima,gde uglavnom spavaju,pošto rade 18 sati dnevno
5.Decu čuvaju roboti
6.Parkovi su pretvoreni u šoping centre
7.Sportski tereni su postali izložbeni saloni
8.Deca se poznaju samo preko fejsbuka,čak i ona koja su rasla zajedno
9.Ljudi ne kupuju lepu odeću,imaju samo pidžamu i uniformu za posao
10.Svi gledaju velikog brata
11.Muzika se takođe gleda,zvuk nije potreban
12.Automobili idu i dalje na naftu,uspešno je prekinut monopol automobila na električni pogon
13.A tamo negde sedi usamljeno dete i drži svog plišanog medu,jer mu je palo na pamet da isključi monitor

Nakon ovog,500 godina pod Turcima je sitnica.

Za početak, da ne uvredim bilo koga, nije problem u tome da li neko jede ili ne jede jagnjetinu, svako ima prava na svoj ukus. Prosto, ova rečenica mi je uvek bila interesantna, jer još na početku neke proslave (gde se služi prasetina + jagnjetina) mogu da odredim ko će od prisutnih izgovoriti ovakvu rečenicu. U velikoj većini slučajeva, to je pripadnica ženskog pola. Raspoznaje se po tome, što pije negazirano nehlađeno piće ili vodu, od alkohola (mada ne konzumira alkohol) naručuje Bejlis ili Keglevič (Izvini! A jel služiš to na svojoj slavi?). Posle svih mogućih pritužbi da joj je hladno i ako sedi pored radijatora, zvučnik joj bije direktno u glavu, od slavske sveće joj suze oči, a slavsko žito ne može da uzme jer joj orasi nadražuju nepca...dolazimo do čina konzumiranja mesa. I dok se svaki prosečan Srbin raduje tom delu proslave, za nju nastupa jedan tragičan deo: kako ti parčići mesa imaju kožu, ren je štipa za oči, a kupus salatu ne voli...i kako odabrati pravo parče mesa, koje NIJE jagnjetina. Ako toliko ne voliš da jedeš nešto, kako ga ne prepoznaješ? Ja ne volim boraniju i grašak, pa nikada nisam terala nikoga, da mi razgraniči to od npr. pasulja ili pirinča, savršeno znam razliku.

On sedi u uglu šanka, sa posivelim mislima i užeglim izrazom lica. Misli su teške, ali na to se i navikao, jedino što u poslednje vreme ima osećaj da mu je kišni oblak uvek iznad glave. Ranije nije imao običaj da obilazi birtije, još uvek misli da mu to nije prešlo u naviku, došao je na piće - dva, sa posla. Izbegava poglede prisutnih i radoznalost šankera, koji uvek baš do njega dođe kako bi ispolirao par čaša. S vremena na vreme izvadi novčanik i zabulji se u fotografije dva klinca, dok mu jedna cigareta gori prste,a jedna neugašena i do pola dogorela stoji u piksli.

Najgori mogući način buđenja.

Mučni pokušaji da ujutru ustaneš iz kreveta iako ti se još spava.

Uz određene manje ili veće varijacije, novinsko-žurnalistički eufemizam na vest da je rendom poznata sleš javna ličnost riknula od side, rakčine ili druge potencijalno fatalne dijagnoze. Floskula sa optimalnom razmerom poetike i patetike u sebi da bi se prosečno škrabalo iza nje osetilo dobro uprkos činjenici da sedi za razdrkanim "Pentium"-om, na razdrkanom stolu, u razdrkanoj redakciji, i čeka Koleta iz "Sportskog" da zajedno uplate tiket...a nekada je bilo laureat literarnog konkursa "Biseri Grocke" i planiralo da objavi svoju prvu zbirku kratkih priča o čika Žoržu - neustrašivom alasu sa obala Dunava.

E, jebiga.

Ne, nije firma koju je osnovala familija, vec je rec o firmi koja pri zaposljavanju daje prednost clanovima porodica vec zaposlenih! Iako na na prvi pogled ne deluje opasno ovo predstavlja jednu od vecih gadosti u Srbiji i svetu! Vrlo pogano odvratno i bedno! Nije sefu stalo da vidi mamu tatu sina i psa na jednom mestu, vec da on slobodno sedi u fotelji, pije sampanjac i pokupi neki dolar/evro/vise dok niko normalan nece smeti da mu kaze nista, jer jednim potezom hemiske moze cela porodica da ostane bez hleba!

On je kul. Nosi šuškave trenerice koje mu je kupila mama, i kopiju Rej Ban naočara koje je jednom maznuo kod Kineza. Puši Davidoff u javnosti, kod kuće ništa, ne da mu tata. Omiljeni filmovi su mu Kum jedan, dva i tri… jer je čuo da su glavni akteri neki mafijasi. Fali mu leva trojka i ima ožiljak iznad oka, pao je dok je usisavao stan.

U kafiću sedi u ćošku, pored zida, da mu se neko ne prikrade s leđa. Pije mafijato, jer to njemu, kao mafijasu, jedino i priliči da pije.

Marljiv i vredan, rano ustaje da prevari jutro. Ne zato što on voli da radi ili što je preterano agilan. Ne, navikao s ocem ustajati pre Sunca, ovaj ga učio kao što je njega njegov i tako unazad do askurđela. Ostalo mu u genima, odgleda špicu dnevnika i prvi štih najnovijih vesti i već spava kao anđeo. Ujutro ustaje, stavlja kafu i rakiju, pojede parče hleba da ne puši na prazan stomak i spreman je da dočeka dan kako to dolikuje.

Zatim sedi i gleda kroz prozor. Otkako je u penziji i bolestan više ne ide na bauštelu. Ostala mu samo navika da ujutro probudi pevca da objavi zoru.

Eufemizirani izraz za voajera. Ova šaljiva ulepšanica za osobu koja preferira uživo gledanje filmova za odrasle koristi se iz razloga što reč voajer zvuči previše nastrano, bolesno. Često niste sigurni da li komšija koji zaliva cveće na terasi preko puta gleda u pupoljke istog ili samo stvara sebi kamuflažu dok između visećih saksija snajperiše pupoljke srednjoškolki kad se vraćaju iz škole.

Vojadžer možda samo postoji u paranoičnoj glavi osobe koja umisli da je neko posmatra? Doduše, ljubav prema petunijama nije opravdanje da se one zalivaju u dva sata,.. noću,.. sa kofom sa zalivanje u jednoj i durbinom u drugoj ruci,.. i ugašenim svetlom na terasi.
Ipak, teško je ne nalepiti etiketu likovima koji sami sede u parku na klupici tik uz dečiji pesak i sprave, šunjaju se noću po parkingu ispred solitera ili satima sede uokvireni u svoje prozorsko okno i gledaju...

Bilo kako bilo, društvena stigma podjednako pogađa i parkovskog pedofila i običnog čoveka koji bi samo da sedi na klupici i uživa u prolećnom povetarcu; podjednako se nalepljuje i na ''pendžerskog posmatrača'' i na osobu koja voli da zapali cigar i gleda kroz prozor kako napreduje brezica koju je posadio ispred zgrade;
Isti ti đoka da li si krenuo da džogiraš uveče oko parkinga ili da tražiš ''akciju'' u nekom od parkiranih automobila. Ti si prijatelju označen kao vojadžer u startu!

Stoka skrivena iza šaltera ili zidova, dojučerašnji (naši) drugari, koja sedi i čeka prvi u mesecu da primi platu koju smo mi zaradili i uplatili u državnu kasu. NJima nikad ne kasni (mislim, plata) za razliku od poštenog sveta koji ni zdravstvenu knjižicu ne može da overi. Naravno, kad se pojaviš kod njih ponašaju se prema tebi kao prema gradjanima šesdesetog reda. Smanjenje broja hrčaka (eventualni socijalni program) Bota je prokomentarisao kao ''nehumano izbacivanje ljudi sa posla''; ostatak srpskih radnika je, naravno, humano izbačen. Ali, hrčci glasaju!...

Svaka osoba mlađa od babe/dede koji žele da sednu u autobusu.

Osoba koja godinama sedi u svom zagusljivom dnevnom boravku iz dana u dan gledajuci u televizor. Usao je u kolotecinu. Nezadovljan je svime u zemlji, nezadovoljan je svojim zivotom. Cuti i guta. Kada je prekinuta utakmica lige sampiona zbog skupstine nervirao se, najsmeliji primerci su pozvali rts ili poslali pismo. Niko nije izasao. Uvedeni su porezi na kucne ljubimce, koriscenje mobilnih telefona povecana je akciza i jos mnogo dazbina. Pridruzio se svim grupama na facebooku protiv istih. Napisao je par komentara na internetu. Niko nije izasao. Srbija je pobedila Nemacku na svetskom prvenstvu. Svi su izasli i zaboravili na svoje probleme. Nakon zavrsetka svetskog prvenstva stvari se vracaju na mesto. I dalje niko ne izlazi.

Najisfrustriranije osobe u drzavi kocijaskog recnika.Oni koji su na pocetnoj stanici u stanju da isteraju sve putnike ni krive ni duzne napolje i to sve samo zbog jedne pijane budale koja sedi na stepenicama i gleda i nikom ne smeta!Oni koji nece da ti da kartu ako mu das pare u metalnom novcu po dinar,dva,pet deset iako imas iznos koji je dovoljan za autobusku kartu nego ces popiti izjavu tipa:"Jel ti to mene zajebavas!Necu sitnis,ne vozim ja za to ceo dan!Mars!"
Cast izuzecima!

Univerzalni antistres predmet,preparat,kako god. Sa posebnim univer termalnim sposobnostima koji lece sve vrste stresa,pada temperature,pozara,terorista,pljacke. najcesce ih srecemo u filmovima