Da li ste ikada videli psa koji tužan, miran i dobroćudan sedi ispred svoje kućice vezan na sajlu od stuba do stuba koja bi mu trebala dati privid slobode kretanja. A ista nije duža od par metara. A onda dodje neko pa mu skine lanac. Isti taj mirni, dobroćudni tužni pas isplazi jezik od radosti i jurne koliko ga noge nose najpre napred a potom u krug za sopstvenim repom ne znajući šta će od sreće a neretko gricne tu i tamo neku loptu, pojuri mačku ili kakvo živinče ili pak prevrne saksiju sa sveže posadjenim petunijama.

Fantomska kostobolja ili fantomska staračka malaksalost mitsko je oboljenje od kojeg pate svi građani Srbije i zemalja okruženja preko 50 godina. Ni najveći svetski umovi nisu dokazali validnost ove bolesti ali činjenice nam govore da ona ipak postoji. Bolest se sastoji u slaganju što bolje i što bolnije facijalne grimase, dok se glava treba što niže spustiti (majstori ove tehnike u stanju su da nos vuku po zemlji na taj način izazivajući spektakularan utisak) dok udovi treba da vise i da se polako vuku po zemlji. Pravilno odrađen scenario, u kombinaciji sa ponekim teškim uzdahom ili kašljem kod ljudi obično izaziva sažaljenje i obezbeđuje vam čitav niz povlastica od mesta u javnom prevozu i na stanici, preko boljeg pogleda na neku gradsku manifestaciju do ustupanja mesta u redu ili čak primanja preko reda u banci, pošti ili nekoj lekarskoj ustanovi.
Ako ste dodatno motivisani i kreativni, a pored toga i ambiciozni da postanete pravi mag ove veštine kući možete blagom plavom bojicom obojiti vene na nogama da izgledaju otečeno i prošireno i na pojedinim delovima tela iscrtati rane od dekubita. Ako ste sve to uspeli, garancije idu i do besplatnog ulaska u bioskop.

Obavezna oprema svakog gojaznog nolajfera koji sedi po ceo dan ispred kompa i nada se da će mu gore pomenuti dovesti ribe u koje po ceo dan bulji kroz monitor. Posle izvesnog vremena ta osoba će se razočarati i napisati post na svom blogu: " Ne kupujte pojase, to je prevara, ja imam jedan već mesec dana i ne pomaže" . Nakon toga obavezno sledi put do frižidera sa osmehom na licu jer je on napisao nešto pametno i zaslužio večeru koju čine kantica pavlake, kantica majoneza , vekna hleba i po kile praške šunke.

Obično je to osoba muškog pola, starosti između 30 i 35 godina, razume se u sve, i što je najvažnije nikad ne protivreči vozaču, jer je ipak vozač glavni. Može se sresti isključivo u međugradskim linijama, a krenuo je negde da završi nešto sa nekim čovekom.
Što se fizičkog izgleda tiče. "baja koji priča sa vozačem autobusa" je uvek u varijanti sportska elegancija, a oblači se kod šanera prema najnovijoj modnoj liniji. Najvažnija karakteristika je ta da UVEK sedi u prvom sedištu sa desne strane, i to onom koje je bliže vozaču.
Ponosan je na to što poznaje vozača, i misli da mu se svi dive jer jedini on ima tu čast da priča sa glavešinom autobusa.

Glasovna promena koja se uglavnom manifestuje oko prvog oktobra naplatnim rampama Beograd.

Stanica koja se čuje samo u vašem gradu i eventualno u nekim selima susedne opštine. Vlasnik stanice je "lokalni mafijaš", koji sedi u kafani, a sa radija se čuju pozdravi za njega i njegovu ekipu, uz obavezno čestitanje trenutne radnje tipa "srećno ispijanje piva" ili "srećno krpljenje gume" da bi vaskolika javnost imala uvid u njihov ludi provod. Voditelji su ujedno i di džejevi i urednici programa i spremačice, ali samo jednu od ovih aktivnosti obavljaju kako treba. Vrhunac svoje kreativnosti dostižu u autorskim emisijama tipa "hit dana", gde se slušaoci javljaju da pozdrave rodbinu, daju glas Mitru, Šabanu ili Šaku i naravno požele muzičku želju.

Školarac koji još cedi bubuljice, ali od kuće do škole vozi Mercedes-Benz ML 320, kad je sunčano može i Yamaha R6, s tim da pozadi sedi jedan pozer koji mu se uglavnom uvlači u dupe svojim forama i slično da bi bio viđen. Uglavnom bleji ispred škole sa ekipom koji su takođe motorizovani guzonjini sinovi, rasprava je uvek o autima, motorima, helikopterima. U školu dolazi samo da bi bio viđen, nešto i zapiše, najčešće na klupi ili stolici. Ako položi sa uspjehom dovoljan, tata mu kupuje motor sa još više kubika.

Čovek koji je sedeći u bašti kafića zaključio kako prosjačenje i šetanje u ritama donosi prihode od bogobojažljivih, humanih ljudi koji će se ponositi činjenicom da su nekome pomogli čineći dobro, tj. bogougodno delo. Previše lenj da radi, sa doktoratom iz sedenja, profesionalni klošar zauzima poziciju najprometnijeg trotoara, strpljivo sedi i izvežbanim poštapalicama, zdravicama, željama i kletvama lomi srca prolaznika koji prilažu novac. Neretko pokupe neke džidžabidže koje prodaju po basnoslovnoj ceni, pravdajući se da je cena tolika jer je potrebno puno vremena da se takve stvari pronađu u kontejneru.

Zaludjenik. U stanju je da satima bude na internetu proucavajuci muzicke zanrove svojih omiljenih grupa i njihove clanove. Tekstove svih pesama zna napamet, zna sa kog su albuma, gde su snimane, cime su inspirisane i ako ti nisi sa time upoznat, lako ce te ubediti da ti NISI pravi obozavalac te grupe. On, naravno, zna i u kojoj ruci pevac drzi mikrofon, i koje je pivo pio bubnjar prilikom izvodjenja te pesme na koncertu u Mongoliji 1997. Izracunao je koliko u proseku traje solo, i koliko najmanje i najvise sekundi live snimak traje duze nego original verzija. Zna koji akord ne pripada osnovnom zanru grupe, i koji je naucno-fantasticni roman u stihu naveo kompozitora na to odstupanje. Nakon tri dzointa, moze tacno da ti kaze u kojoj godini je basista prelezao boginje, koje je zvake uzeo pre nego sto je sedmi put poljubio trecu devojku i koliko brojeva martinke treba da mu budu vece da bi mu bile udobne. Da ga zombi probudi u sred noci, bez problema bi mu izdeklamovao koje je boje bila bubnjareva omiljena ribica, kolika je idealna visina stolice na kojoj sedi dok svira i zasto se razveo sa drugom zenom. A pevac je njegov idol od detinjstva. O njemu zna vise nego rodjena majka. Zna koliko u proseku ima rupa na pantalonama, u koliko sati mu je rodjena macka, u kom polozaju sedi dok pise tekstove, koja je odgovarajuca temperatura vode kojom se tusira, koliko mu vremena treba da je namesti i kako ima kompleks zbog dlakavih prstiju.

Šutirati na gol toliko lagano da lopta putuje letnji dan do podne. Na ovakav šut golman ima sve vreme ovog sveta da se namesti i da paradom istakne svoje golmanske kvalitete. Lopta razume se, putuje najdužom mogućom putanjom te i najlošiji golman beton lige može na trenutak biti Kasiljas. Neretko golman napadaču plaća da makar jednom tokom utakmice uputi ovakav šut jer nikad se ne zna da li na tribinama sedi neki trgovac živim ljudima.

Čitanje novina preko nečije glave u autobusu.
Dešava se obično kada ujutru putuješ sam na posao. Staneš malo iza lika koji sedi i čita novine pa baciš pogled preko njegove glave na novine da ubiješ vreme.
Zbog truckanja autobusa po ovim našim gudurama od puteva i malih slova ne možeš baš jasno da pročitaš ali uhvatiš koji naslov i sliku. Naravno, nerviraš se malo kada lik ne okreće stranu 10 minuta, ali opet glupo je da mu prigovoriš jer nisu tvoje novine.
Čitanje moraš da radiš suptilno, da ne uznemiravaš čoveka čije su novine, a ako podigne glavu, brzo se okrećeš prema prozoru i čekaš da se vrati novinama.

Ono što su roditelji generacije bejbi bumera svojevremeno govorili svojoj deci.
"Jebo loptu, uzmi knjige da čitaš!" Ista generacija sada svojoj deci govori "Jebo Fejsbuk, uzmi loptu". Pošto smo dodirnuli dno socijalno-fizičkih aktivnosti, videćemo kakvu će mantru sledeća generacija roditelja imati.

Tip koji nosi ranac. Zgutavac.
U narodu poznatiji kao grbavac.

Namaz koji isključivo doručkuju srećni muškarci oženjeni prelepim ženama oko kojih veselo skakuću njihova još lepša deca. Čitava porodica žvaće zatvorenih usta dok cvrkuće ptica i sunce se pomalja po njihovim ozarenim licima.

Sad, pošto nisam oženjen, a pogotovo ne prelepom ženom te ista nije imala prilike da mi izrodi nešto što će sabajle vileniti oko mene, a pritom kad ustanem sam raspoložen kao leš u poodmakloj fazi raspadanja nalazim da je sasvim u redu da za doručak sažuljam dlan slanine, tri legla jaja ili eventualno neku jučetinu i da budem isto tako srećan.

Šeretski izraz kojim pokušavate da odvratite sagovornika od polaska kući.

Sve što ti je potrebno da bi završio bilo koji fakultet.

Govor koji dobiješ od profana nakon što promašiš temu na pismenom iz srpskog. Onda usledi kec, pa i ti prokuneš .

Domaća verzija heavy/power metala. Ili je možda bolje reći da je paljevinski metal smešan pokušaj da se postigne efekt koji prave gusle.

Metalci na binu od 50 metara iznesu dve gitare, bas, gomilu bubnjeva, pevača, ponekad i klavijature, imaju vatromete, ogromno osvetljenje, pun kamion zvučnika i opet ih niko ne shvata ozbiljno, u najboljem slučaju stotinak klinaca krene da se rita medjusobno. S druge strane neki slepi čiča u cepanim opancima sedi u uglu mehane koju od štale razlikuje samo to što ima stolove i posle njegovog nastupa publika jedva čeka da dohvati kakvog okupatorskog vojnika i da ga pošalje dva metra bez geometra.

Prednost koju imaju bogataši, a koja se najbolje vidi kada bogataš ide preko reda, zaobilazi golje koji psuju, u sebi naravno, da ne bi najebali...

Ako neko bude dokon, pa se seti da napravi novi rečnik sinonima srpskog jezika, izmedju fraze "početkom sledeće nedelje" i "nikad", treba da stavi znak jednakosti. Osim toga sto, početkom sledeće nedelje počinje da se uči, što se od tada ostavljaju cigarete, usisava tepih kod samca studenta, ovaj izraz je i vremenska odrednica za vidjanje sa nekad dobrim drugom, a danas otudjenim likom, koji je "prepun obaveza", i nikako ne moze da nas stavi u svoj tefter. Naravno, on, niti radi, niti studira, niti dela bilo sta pametno u životu, osim sto danonocno sedi zavaljen u fotelju i drka na japanske porniće. Najgore od svega je sto je i sebe ubedio da je prepun obaveza.