Напредак председника фудбалског клуба Партизан од таксисте до клупске фотеље.

Stari sarajevski fazon i taktika za ulične tuče.
U prepričavanju nedavne tarapane se vrlo često koristio.

Registrovanje na više sajtova pod istim nickom.
Tako osiguravate monopol.

Nekad bio besplatni javni servis, a sada nas lepo upozore da informacija koju trazimo kosta 21 dinar sa fiksnog i 63 sa mobilnog. U prevodu na fin nacin nam kazu da ce nam odrati kozu sa ledja onog momenta kada zatrazimo informaciju. A da ne pominjem kako se cuju impulsi kada pozoves kao da je mitraljez.

Novokomponovani odgovor na pitanje Sta ima???

Standard zemlje bez standarda. Samo dno državnog poslovanja.

Karakteristično kod pripadnika bošnjačke populacije, služi za isticanje pripadnosti. Osobe koje ga upotrebljavaju zvuče jako simpatično.

Извор свог зла на овоме свету. Извор беса, мржње и све негативне енергије.

Čarobna reč kojom se oslobađate od obaveza koju pokušavaju da vam nametnu druga lica(roditelji) ili pak kao kratko ali jebitačno obrazloženje svog sadašnjeg položaja.Roditelji obično idu ovom analogijom-''ako ne uči-neće spremiti ispit,ako ne spremi ispit-neće ga položiti,ako ga ne položi-neće dati uslov,ako ne da uslov-pašće godinu,ako padne godinu-moramo da mu platimo obnovu,ako mu platimo obnovu-tata ne može da sredi svoju kantu od auta a mama da kupi novu mašinu za pranje sudova i kosmodisk.***

Још од тренутка кад је Пинокио почео да фарба добру вилу не желећи да сазна како је изневерио маторог Ђепија, оваква форма лагарије и спрдачине није могла толико често да се сретне.

Универзална женска фраза пружања (не)искрене подршке приликом дијалога које је уско повезан са вишком килограма. Скривање истине ради неповређивања осећања. Ваљда. Јебем ли га. Увек је лакше слагати кад је неопходно, него испасти грбав.

Čovek, hehe, rođen u Reusu, tamo negde u Španiji, nije bitno, uglavnom, delovao je u Barseloni, te danas pojedini profesori ili doktori arhitekture kada drže predavanja na seminarima znaju da ga poistovete sa Ronaldinjom arhitekture, jer se čovek jebeno igrao svog posla. Nije ga radio, igrao se. Ronaldinjo. Gaudijev šmek za stvaranje remek dela među prvima primećuje izvesni Eusebi Guelj. Slušajući Vikipediju, Guelj je bio glavni i oficijelni sponzor Gaudijev. Eto, i tada su postojali sponzori, ali su barem imali ukusa. Ovi danas sa X6-icama, ma ajte molim vas.

Nego, Gaudi i Guelj. Po njemu, ovom drugom, nazvan je park tvoren umom ovog prvog, park koji koji u sebi sadrži jedinstven vazduh, opojan, ispunjen česticama pečurki (prim. aut.), park koji iluzioniše. Gaudi je, takođe, tvorac Sagrada Familije, dela koje je još u fazi izgradnje i ne zna se kada će biti gotova, ne zna se ni da li će da bude gotova, jer postoji verovarnoća da će da nas pogodi meteor, šta, uglavnom, Sagrada Familia je jedno od dela iz one stare dobre arhitekture, bake Arhitekture, slično piramidama po Egiptu i tim forama iz pamtiveka.

Čovek je stvorio ovu Barselonu koju možete da vidite danas, i to po ceni od samo... dobro.
EJ, PA ČOVEK JE SAGRADIO JEBENI GRAD! MISLIM, ZGRADU, OKEJ, DVE ZGRADE, OKEJ, ALI GRAD! Ima slučajeva i pre ovog, naravno, ali grad...

Vapaj za centaršutom, upućen od strane napadača usamljenog u kaznenom prostoru protivničke ekipe.

Babetina iz komšiluka s predugačkim jezikom. Preteča video nadzora. Ne odlazi sa prozora/terase, da ne bi, ne daj Bože, šta propustila, pa tako ostala uskraćena za kakav mastan il' posan trač. Sve joj je bitno.

Lažni moralisti, mužjaci čiji je najbliži osećaj sexa bio kada su videli polugolu komšinicu sa terase pa ga bacali u neosvest narednih mesec dana na nju, oni koji na postere polugolih devojaka odmah krenu u polemiku debela-nije debela, a tako rado bi je otresli makar izgledala kao kraljica snega.

Društvo srpskih Joda u ljudskom obliku. Ovu grupu čine ljudi sa prosečnom inteligencijom od 3000 Toma i znanjem od 17 miliona Palmi (Markovića). Iako gotovo svi imaju toliko jak um da pogledima mogu da premeštaju stvari po kući, imaju nizak nivo produktivnog rada. Odnosno, umesto da raspravljaju o državnoj strategiji i kulturi u Srbiji, matore Jode se godinama svađaju da li bi u reči fotokopirnica trebalo da stoji crtica ili ne.

Rožnata tvorevina podjednako zastupljena kako kod muških, tako i kod ženskih primeraka populacije. Dele se na one čija vas pojava obraduje, kao što su prve dlake ispod pazuha i u predelu prepona jer su znak da ste počeli da stasavate u ponosne primerke svoje vrste, kao i na one manje popularne koje kad se pojave iz nosa i ušiju predstavljaju siguran znak da ste počeli da matorite.

Osoba koja ima izrazitu potrebu da zna sve o tehničkim uređajima, raznoraznim spravama, opremi... 99% njih su muškarci. Najrašireniji od fetiša koji se mogu javiti su fascinacija automobilima, zatim oružjem i vojnom tehnikom i mobilnim telefonima a postoje i specifične, uske ciljne grupe - likovi koji se lože na muzičke instrumente i opremu (pre svega električne gitare), fotografsku i video opremu, informativne tehnologije, ribolovački pribor...

Glavna karakteristika ovih likova je da, na primer, u prste znaju karakteristike električnih gitara Fender Stratokaster i Gibson Les Pol a da sami na gitari umeju da odsviraju 2, 3 akorda. Ili da satima raspravljaju zašto je ruski Kalašnjikov bolji od američke M16 a da pri tom nisu pucali ni iz vazdušne puške. Itd, itd, primera je mnogo. Prepoznate ih po tome što im je na desktopu slika omiljenog gedžeta, satima mogu da prelistavaju online kataloge, redovno kupuju magazine gde se daju pregledi najnovijih "igračkica". Bez izuzetka su aktivni na jednom ili više internet foruma. U gradu su u stanju satima da dave društvo sa "gear-talkom", mada obično vise sa istomišljenicima sa kojima vode beskrajne rasprave o tehničkim karakteristikama uređaja (automobila). Kada ne daj bože da nalete na nekoga ko je profesionalac u oblasti koja ih zanima, udaviće ga pričom i gomilom pitanja i pokušati da ga zasene količinom svog znanja sa entuzijazmom malog deteta.

Tehnički fetišizam je, u suštini, svojevrstan oblik mentalne masturbacije, veoma raširen kod muškaraca.

Sugestija nekome ko nešto radi uzalud. Troši vreme u nadi da radi korisnu stvar, ali naprotiv, on je u nezavidnom položaju.

Čest problem je da neko ne shvati našu brigu pa misli da mu zavidimo i nastavi dalje da tone radeći nešto u čemu ne može uspeti.

Brzinsko ubrizgavanje ili snifovanje horsa.

90-tih smo slušali kako je 70-tih i 80-tih bilo lepo živeti, kako je bio dobar provod i kako si mogao da spavaš u parku na klupi a da ti se ništa ne dogodi. A onda je usledilo svo ono sranje koje je iza nas ali koje je ostavilo neizbrisive posledice u vidu poremećenih sistema vrednosti, nepoštovanja svega i svakoga ko imalo vredi, turbofolk i mafijaško idolopoklonstvo, opšta lažna a ne iskrena vera u Boga .... Po velikom scenariju sada mozak našoj deci pokušavaju da modeliraju preko raznih teletabis crtaća, rijaliti gluposti, prihvatanjem evropskih vrednosti... Stvari koje su nekad bile nezamislive danas su potpuno IN i svi treba da se poklonimo tome i verujemo u bolje sutra.
Pitam se da li ćemo 2025 pri povratku sa pijace dok ulazimo u kuću sa torbom genetski modifikovanih namirnica koje smo mučenički zaradili crnčeći po 20 sati na poslu, pričati našem polupismenom detetu od 150 kg koje već 8 meseci nije izašlo iz sobe zbog igranja online igrica i dopisivanja sa svojim virtuelnih drugovima, kako je nekad lepo bilo dok smo na početku novog milenijuma bar sa nekim izlazili i igrali fudbal, a devojke upoznavali na splavovima i kafićima a ne na fejsu ili nekoj sličnoj mreži, kako je tad postojalo bar malo časti, poštenja, druženja... Pitam se, i ono što vidim me ne raduje. Ali želim da verujem da grešim.