
Користимо када смо засрали па морамо да се вадимо.
- Ало бре сељаку један, где ћеш бре ти, ја сам испред тебе.
- Ја сам доктор, а ви ћете код мене задњи да уђете.
- Ааа, па пријатељу извини, нисам знао, извините.
Користи се с иронијом с намером да, оног коме се обраћамо, на културан начин спустимо на земљу, да му кажемо да нема појма, да треба још да учи, да је млад, зелен, јуноша...
Испред сеоске кафане
-Пријатељу, па ја кад сам ишо за Београд ти ни у мудима ниси постојао.
_______________________________
-Људи, сте чули чули да Динкић даје акције од 1000 евра?
-Ееее, бре, пријатељу, па пре ћу ја да постанем министар, него што ће тај да се отвори.
_______________________________
-Пријо моја, како ћемо?
-Пријатељу лако ћемо.
U srpskom jeziku je zajednička imenica u vokativu.
U kafanskom jeziku je znak za šankera da skloni skuplja pića i početak remećenja javnog reda i mira.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.