Размислите колико људи знате који су некад радили неки тест интелигенције, укључујући и вас. Углавном сви кажу да кад су радили тест, изашло му 120 или 115 или 130 или тако то. Кад чујете неког да је 100, обично први осећај је, некако ми мало то... што и јесте за било ког писменог што уме да напише дефиницију овде или му је довољно интересанто да прочита неку. Ал прц. То је просек, ипак, што значи да је већина ту негде, а за сваког ког знате са већим има неко са мањим. Дакле просек је полуписмени, необразовани лик који не би разумео 99% Вукајлије.
Е сад, где ту долази пинк у целој причи? Запитали сте се ко гледа то? Што се људи на гомили понашају као стока? Зашто су комерцијалне ствари глупе? Те вам га.
Закључак је уствари питање. Шта ће да се деси кад довољно искомерцијализујемо Вукајлију?
Potreban kriterijum da bi se napravio profil na bilo kom sajtu. Ovu meru predostrožnosti bi trebalo uvesti zbog očuvanja mentalnog zdravlja ljudi koji posećuju Vukajliju, Facebook, Blogger i druge sajtove na kojima je dozvoljena reprodukcija sopstvenih misli.
Nažalost to ZNATNO umanjuje broj korisnika.
"Poštovani potencijalni korisniče XY , vaš IQ ne dostiže postavljene kriterijume. Niste u mogućnosti da postavljate svoje "misli" na naš sajt. Hvala na razumevanju. I još jednom GLUPOST UBIJA!"
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.