Radnja jedne stvari dva ili više puta

Инжињерски приступ филозофији

Ако се човјек мијења из тренутнка у тренутак, онда се и радња мијења у тренутак.
Ако је поента дохватити флашу са полице, у једном моменту, ти који дохватап флашу си човјек верзија 1.0, а флаша, која је такође подлошна законима времена, јер све има свој ток времена распада тј. полураспада је флаша верзија 1.0.

Приликом понављања радње ти си човјек верзија 1.2, а флаша такође с обзиром да су подложне утицају објективне стварности која постоји.

Истина је да можете флашу дохватити са полице два пута, и радња ће бити иста, обзиром на стање флаше прије и после радње.

Мој закључак који није наметнут је да можете урадити исту ствар два пута, дохватити флашу, али вршилац радње и објекат неће бити исто као почети, иако ће обоје претрпјети исте промјене икс, обзиром да постоје и да су подложни законима истог пространо временског континуума.

У односу на вријеме. човјек = човјек + вријеме, дакле основа је иста. А како је флаша такође флша + вријеме, добијамо да је ( човјек + флаша ) * вријеме у ствари константа ц * вријеме, чиме добијамо да нас просторно временски континуум коме припадамо и по чијким законима живимо, у овом аспекту зависи од времена као промјењиве.