Radovi na Plavom mostu

Kao i na svakom našem, starom, nekad nikad boljem projektu, vrhunskom, na svetskom nivou, popravni radovi traju od datuma otvaranja pa sve do danas, a i verovatno se neće završiti u skorijoj budućnosti.

Ali kod ovog našeg građevinskog državnog ponosa, na koji su verovatno svi nekad svršavali, postoji jedna razlika, radovi su malo drugačiji, a i danas svi na njega svršavaju. Radovi na ovom mostu su najčešće noćni radovi, za razliku od radova na ostalim mostovima, iako uvek postoji neki izuzetak.

Plavi most u Beogradu je verovatno najpoznati stovarište vozača šlepera u Srbiji. Takođe verovatno najveće izvorište reke svih mogućih polno prenosivih bolesti. Ispod ovog mosta, istovaruju se najveće količine ljudskog semena na Balkanu, poreklom iz svih Evropskih i nekih Azijskih zemalja od strane, debelih, bubuljičavih, oldskul upravljača teretnih vozila, kojima žena sa petoro dece bleji gajbi, negde u okolnim selima Tokata u Turskoj, a on što zbog svog fizičkog izgleda, neke midžet-ork mešavine, što zbog teške nejebice, mora da stane tu da se malo istovari čovek, jer sledeće žensko koje vidi, verovatno će da bude neka carenica koja će njega da seva u ljubinku, jer je neraspoložena jer joj muž, inače direktor u firmi kara sa sekretaricom, koja slučajno ima 25 'dina i sise do brade.

S druge strane, ove radove, neobavljaju klasični šljakeri, kao na ostalim građevinama. Ispod ovog nekada čuda tehnike, najčešći oblik zaposlene je žena. Ovakvi primerci ženskog roda, su verovatno nastali iz blago rečeno nesrećnog detinjstva. Ove šljakerke, su tu jer ih je ćale silovao sa 13 ili jer im je na dop navučena keva rekla da dođu tu i da se ne vraćaju bez soma kinti na novu polutku. Nemaju staž, i rade po onom principu, ako se smiluje daće mi kintu, ako ne, možda ne dobijem batine.

I tako dan za danom, ovi radovi ne prestaju, i verovatno neće, sve dok ne nestane šleperdžija ili paleta za istovaranje.