Ona radnja koja se može podeliti u vise podgrupa:
1. Tamo gde caruje vredna ruka domaćice i gde je svest ukućana na nivou, pa se jelkica raskiti i odlozi u kontejner odmah posle Božića.
2. Tamo gde domaćica malo slobodnije rasporedi vreme pa isto tako slobodno natera decu na začiste posle Srpske nove godine.
3. Tamo gde domaćica (jer je uvek domaćica) prosto ima pametnijih poslova i kaže deci da raskite, što ona naravno urade u roku od 7 - 15 dana tako da jelkica doživi februarske dane.
4. Tamo gde domaćicu prosto "ne zanima" ono što se dešava po kući a sam naziv domaćice služi za ukras, kao i jelkica koja je zašla u martovske dane i ne planira da se pomera. Ona obično završi u dvorištu i tamo čami do sledećeg košenja trave koje ide negde u novembru.
5. Tamo gde domaćica ne raskićava, nego pusti da se pretvori u prašinu jer po njenom shvatanju, od nje smo i postali.
6. Tamo gde domaćica drži svoje pokućstvo tradicije, i jednostavno kupi plastičnu jelkicu.
7. Tamo gde domaćica ne kupuje jelku uopste. Isuviše je savremena.
8. Tamo gde nema domaćice.
