Fora gde ako staviš zvezdicu umesto nekog slova u ružnoj reči, ta rečenica više uopšte nije ružna. Npr: Pu*ite mi kurac svi! Evo, ovo više uopšte više ružno, pošto je vešto sakriveno. ili: Jebem ti ma*er u pičku rutavu! Više uopšte ne liči na psovku. Najbolji primer je možda: Jebem li te u glavu tvoju štrokvu, pa ti svšim na čelo, i posle mlatim kurcem preko us*a dok stenješ. Nikad ne bi provalio da je psovka da ti nisam rekao, jel da?
U principu, efekat je sličan sakrivanju slona iza maslačka. Radi savršeno.
Nezaobilazna pesma na srpskim veseljima. Uz nju se bar par minuta osetiš zajebano - zato što si Srbin i zato što si pijan.
U BOOOOOOJ KRENITE JUNACI SVI KREEEEEEN'TE I NE ŽAL'TE ŽIVOOOOT SVOOOOOJ... . A: Dođe mi da uzmem pušku i da odem da jebem mamu amerima. B: I meni brate...gde si služio vojsku? A: Civilno, u crvenom krstu, ti? B: Ja civilno u nekom bolničkom restoranu. A: Do jaja, aj idemo da pevamo B: ajmo... KREEEEEEEN'TE I NE ŽAL'TE ŽIVOT SVOOOOOOOOOOOOJ!!!
Pijes rakiju, i to iskljucivo domacu, cele zime jedes samo sarme, izbegavas agresorske proizvode, Rus ti je brat,vozis juga, pusis drinu, i da ti neko ponudi nesto bolje, odbices ga. Zasto? Pa jer si Srbenda!
Naočita momčina iz Panonske nizije. Alfa dilber. Ima kuću na kraju sokaka i narodnja nošnja mu uvek blista kao da mu je keva Marija - Bonuks oksidžen pauer. Odiše kulturom Bečke škole, zavodljivim zadahom dimljene slaninice, navija za Vošu i ima šmekerski naglasak kao Bane Garavi Sokak. Na njegovu pojavu svršavaju sve pičke po selu, nezavisno od bračnog statusa i godina. Međutim, pošto je lola džek, on ne jebe po svom selu, već ide u susedna. Tamo ga ponekad nahvataju lokalni đilkoši i nejebičari i odvale mu bubrege, ali lola je kao ptica Feniks, samo otrese prašinu sa sebe i ode u sledeće selo. Međutim, svaka lepota ima svoj kraj, pa tako i lola padne na neko neplanirano dete, oženi se, razvede se, navuče se na čašicu i sjebe se k'o Vasa Ladački.
Vozaš se u liftu sa 16. sprata, i tu negde oko 10-11. sprata lift se iznenada zaustavlja. 'Ko je bre sad?' misliš u sebi. Ulazi nepoznata osoba koju naravno ne poznaješ, iako živiš u zgradi više godina. Posle uljudnog pozdrava, sledi neprijatna tišina. Sa komšijom si u prostoru od 1,5 kvadrata. Dal treba nešto da kažeš? Da pitaš? 'Oćel biti kiše? Gledaš dolo-gore po liftu, u brojeve koji se smenjuju neverovatno sporo.. Posle tih par trenutaka izlaziš u prizemlju i izlaziš iz lifta sa osećajem kao da ti je pao neki teret sa srca.
Ekskurzija u Češkoj, drugari ulaze u lift u prizemlju. Sobe su nam bile isto tako negde oko 10-15og sprata. Tu i neki ljudi, kontaju da su stranci. Kad su krenuli, jedan od njih će: - U Sunce ti ala ovi smrde! - Jes' vala k'o da su se usrali! - Uf majku im.. Tako sledi niz poganih reči na račun tih ljudi, i kad su najzad došli do odredišta, krenu da izlaze, a jedan od likova iz lifta će: - Momci, koji je ovo sprat? Malo ih je onda bilo sramota.
