Возаш се у лифту са 16. спрата, и ту негде око 10-11. спрата лифт се изненада зауставља. 'Ко је бре сад?' мислиш у себи. Улази непозната особа коју наравно не познајеш, иако живиш у згради више година. После уљудног поздрава, следи непријатна тишина. Са комшијом си у простору од 1,5 квадрата. Дал треба нешто да кажеш? Да питаш? 'Оћел бити кише? Гледаш доло-горе по лифту, у бројеве који се смењују невероватно споро.. После тих пар тренутака излазиш у приземљу и излазиш из лифта са осећајем као да ти је пао неки терет са срца.
Екскурзија у Чешкој, другари улазе у лифт у приземљу. Собе су нам биле исто тако негде око 10-15ог спрата. Ту и неки људи, контају да су странци.
Кад су кренули, један од њих ће:
- У Сунце ти ала ови смрде!
- Јес' вала к'о да су се усрали!
- Уф мајку им..
Тако следи низ поганих речи на рачун тих људи, и кад су најзад дошли до одредишта, крену да излазе, а један од ликова из лифта ће:
- Момци, који је ово спрат?
Мало их је онда било срамота.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
ja sam uvek u fazonu... "i sada ako se ovo čudo pokvari pukne sajla ili slično, ja treba da umrem s' ovim likom, bedara.. a ne znam ni ko je" :P
Haha, odlicno xD +++++++++