Junaci megapopularnog animiranog serijala "Pepa prase".
Naime, glave crtanih junaka ni najmanje ne podsećaju na divnu, porumenelu svinjsku glavučicu sa slavske trpeze, već neodoljivo podsećaju na longinalno uskraćen falus.
-Milunka, kakve ovo kurčiće gleda mali?
-Pusti dete, to je Pepa prase.
Lik koji menja svakodnevno ''avion'' ribe, dok ima jednu stalnu pored sebe.Nenadjebiv šmeker, poznaje ceo grad i sa svima je dobro.
-Eno ga Laki ubica pičurdi jedna je već pala, drugu krlja, a treću priprema.
-Tom mentu nikad dosta pičke...
-------------------------------------------------------
Prilazi im ubica pičurdi sa 3 ''drugarice''.
-I jaoooooooooooooo gde si Laki bruda otkud ti večeras na ovoj žurci???
Vrše nebitnu konverzaciju...
Odlazi od njih.
Ortaci se pogledaju i u isto vreme: Ostaćemo suva kurca večeras...
Portir u opštini. Prvi čovjek na koga "udarite" kada uđete u nju.
Kruna karijere svakog akademskog radnika, njegova lična Biblija, vrhunac njegovog znanja koji oslikava višegodišnji rad i trud. Istovremeno predstavlja njegov lični doprinos tome da ga sve kolege i hiljade studenata zamrze za sva vremena.
Suština je u tome da redovni profesor, koji je prošao sva moguća i nemoguća usavršavanja, trenigne i stručne seminare u jednom trenutku donosi odluku da napiše sopstveni udžbenik, umesto da prevede strani ili nastavi da koristi udžbenik odavno preminulog kolege.
Tim udžbenikom planira da ućutka sve zavidne kolege koje pričaju da je sredio doktorat preko stranke, da natera raspuštenu studentariju da izgovara njegovo cenjeno ime sa dužnim strahopoštovanjem, da navede bivšu ženu da iseče vene jer ga je ostavila i optužila da je sposoban jedino da palamudi o toj staroj knjizi koju zna napamet.
O njegovom udžbeniku ima godinama da se raspreda u svim akademskim krugovima. Ne može on da napiše običnu knjižicu od 200-300 strana, kao što je to uradio njegov kolega koji predaje na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Ipak je on veliki drmr, ekspert u svojoj oblasti, gostujući profesor na više stranih univerziteta - sve to mora da bude kristalno jasno kada se otvore korice.
Udžbenik mora biti toliko dobar da se zbog njega posvađa na krv i na nož sa zavidnom koleginicom sa predmeta koja pak tvrdi da je njeno štivo kvalitetnije i lakše za interpretaciju. Zbog tog udžbenika će joj udariti šamar na sred kolegijuma, pred svima obrisati dupe slikovnicom koju ona naziva svojim delom i odlučno odbiti da je pojebe kada mu to sledeći put zatraži. Netrpeljivost će preneti i na decu kojima će zabraniti da ikada progovore reč sa njenom decom. Njegovo delo je toga vredno!
Budući da nema uslove da izmisli rupu na saksiji i otkrije nešto novo, preostaje mu jedino uvođenje terminologije koju još niko nije upotrebio i neverovatnih metafora koje mu padaju na um u trenucima najveće inspiracije.
Teško jeste ali udžbenik mora imati istu osobinu koju autor pronalazi u sebi - vrhunsku nenadjebivost.
Strategija je najmarkantniji deo personalnosti preduzeća. Za preduzeće strategija je isto što i za moreplovca zvezde na nebeskom svodu. Ovo se naročito može objasniti kada se pogleda kjustomizacija, kostjumizacija i kjustomerizacija proizvoda datog preduzeća.
U Vranje nema l'ganje: sto kila svinja, dvesta kila maz.
Sto kila kruške, dvesta kila drške.
Vranje je "soon to be city" opstina gde se zivot odvija oko 2(citaj: dva) semafora.U njemu zivi ograniceni ljudi koji neograniceno uzivaju u svojoj ogranicenosti.Jedino strasnije mesto za ziveti je Leskovac ili Pakao.
Za starije osobe,ako si krenuo na fakultet,znači da se razumiješ u svaku granu nauke,bez obzira šta studiraš. Nema veze što si student pravnih nauka ili dif-a,moraš da znaš sve od razdvajanja gena do 15-og stava zakona o uvozu radioaktivnih materija.
Ja: "Baba kakva ti je ovo trava u ovoj flasi?"
Baba: "Boze sine,zar ti ne vidis da je to kantarion?"
Ja: "Ma otkud znam kakva je ovo biljka. Pravis neko ulje,sok?"
Baba: "Pravim ulje,ono je dobro za svasta pomalo. Ti to nisi ucio na fakultetu? Cemu vas uce na fakultetu da je meni znati"
Hemijska Industrija Vranje
Inace tabla na samom ulazu u ovaj centar juzne Srbije.
Klonirano Vranje u Vojvodini.
Neodizelaš. Naivna mlada osoba, obično dobrih fizičkih predispozicija, ali na uštrb intelektualnih. Inspirisana dizelom, zavedena od strane novca, mode, trenda, teretane odnosno fizičkog izgleda, turbo folka i gadžeta. Neretko totalno nepismena. Šljam društva.
"Mama zašto se ovi čike u roze majicama i belim čarapama ljube? Sine oni su fenseri. Ako ne budeš jeo kajmak i ti ćeš da budeš fenser."
Neotesana debela zena niskog intelekta i poganog jezika.
Kakva ti ova gmecla?
U nastavku moze da se doda po zelji: Leskovcanin, Nislija, Vranjanac, Pirocanac...kad se zeli naglasiti da ovaj u dodatku: Nije covek!
Jos jedan izraz za lokalpatriotsko podjebavanje, koriscen ranije po selima, u fazonu: "Ima u zadrugu 5,6 coveka i jedan (obicno se navede zitelj susednog rivalskog sela)...da bi se pokazalo da su mestani ljudi, a ovi nisu.
Mada...cest je i u nesvesnom samopodjebavanju.
Naime, poznato je da ako u Nisu pljunes sa visokospratnice u masu ljudi na ulici garant ces da pogodis jednog Vranjanca...i to zato sto ih ima prs i pleva u tom gradu zbog dnevnih i drugih obaveza i zadovoljstava.
*Otislo Vranjance da kupuje za matursko u Nis (isti krompir i tamo i ovamo, samo treba biti bolji od drugih i kupovati po drugim gradovima il drzavama) i kad se vrati u Vranje, pitaju je:
"Pa, sta si videla tamo...ima li ljudi da kupuju?"
"Ma ima ljudi, al Vranjanci sto ima..."
Samozajeb = Vranjanci nisu ljudi.
* ziv primer.
