Rmbačio je celog života, što bi neki rekli - od kad zna za sebe. Ćutao je. Nikada nikome nije protivrečio. Pokoravao se čak i inferiornijim osobama u firmi. Čak su ga i tetkice napušavale. Čitav svoj život je običan crv, koga ne možeš ni na udicu da met'eš da pecaš ribu.
Život ga nikada nije mazio. Bio je i u ratu, čak je i tri prsta desne šake izgubio tamo, spašavajući bagru, čiji je predmet najobičnije sprdnje bio. Sveta tri prsta, Sveto trojstvo. Tri prsta kojima se krsti i iskazuje ponos mašući njima kada reprezentativci uzmu zlato. Tri prsta koja upućuju prodane duše i strendžere na njeguvu adresu. Na njegovu Otadžbinu.
Vratio se ćutke sa ratišta u rodni grad. Koračao je prašnjavim asfaltom, kao da nikuda ne žuri, kao da ga niko ne čeka kući. Nije obraćao pažnju na buku oko sebe. Samo je i dalje koračao, neprimetno, u masi ljudi koji su slavili. Nije ga ni zanimalo zašto slave. On je iz rata izašao kao gubitnik.
Stigao je kući. Dočekali su ga presrećni roditelji, brat i trudna žena. Znao je da nije otac tog deteta koje ona nosi, jednostavno, to je bilo nemoguće. Predugo je bio na ratištu da bi taj plod u njenoj utrobi, plod njene preljube, bio njegov. I dalje je ćutao. I žena je ćutala. Svi su mislili da se neće živ vratiti. Tešili su ga zbog gubitka prstiju, međutim, nije hajao za to. Samo je mirno sedeo i naginjao čašicu. Utrobu mu je pekao opori ukus rakije koja je bila namenska. Njena jedina namena je rođenje unučeta njegovog oca.
Mirno je ustao i otišao u sobu. Sa ratišta je doneo pištolj neprijatelja, kao trofej. Dugo je razmišljao. Nije znao šta da radi. Milion crnih misli su mu se motale po glavi. Nije hteo da digne ruku na ženu koju je i dalje voleo. Samo ju je tiho pozvao da dođe u sobu.
Dok je otvarala vrata, upućujući mu setan pogled, on je samo izgovorio poslednje "zbogom" i povukao okidač ratnog trofeja, koji je bio uperen u njegovu slepoočnicu.
Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.
Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige. - Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici? -mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće... -Dobro a šta je sve to? -(Blene u plafon) -Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi? - Paa šumar. - Ma koji bre šumar, od životinja ko živi? - Lav, jelen, slepi miš... -Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde? -Zeka. -Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka? -Sedi. -I? (Već mu iskače vena) -Pa gleda. -More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi! u tom trenutku banjava žena: - Nemoj Milorade molim te! - Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!
Zamišljam jedan takav primer: Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije. U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke. Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje. Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega: - Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi... Celo društvo se kida od smeha. On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući. Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Mnogi uživaju u dokumentarcima o životinjama. Tu ubrajam i moju malenkost. Najčešće su omiljeni dokumentarci o odrastanju malih lavica, geparda, majmunčića i ostalih stanovnika savane. Međutim, mnogi od istinskih ljubitelja životinja bivaju šokirani pojedinim scenama, a dešava se da mlađani naraštaji povuku i traume posle gledanja pojedinih dokumentaraca. A predatore, koji su im u početku simpatični, počinju da mrze...
Voditelj: Lavice love u čoporu... Ipak, one nisu toliko hrabre da napadnu krdo slonova. Verovatno će čekati priliku da se mladunče slona odvoji od krda......
Gledalac(u sebi, zadovoljno): -Ma mogu da ga puše lavice kad je on u grupi. Samo se ti slonče drži njih i sve će biti ok. Mogu da probaju da napadnu, baš bih voleo da vidim kako lavovi lete u nebo, hehehe(zlobno)!
Voditelj(nakon 5 minuta): Ali šta je ovo?! Izgleda da su lavice dočekale toliko isčekivanu priliku. Mladunče je još uvek mlado i ne moze da prati korak slonova koji se kreću isuviše brzo za njega.
Gledalac(u sebi, dok polako skace adrenalin): - Alo bre slonovi pizda vam materina klempava, pa usporite malo, a ti slonče potrči malo jebem te u noge.
Voditelj(nastavlja): Mladunče sve više i više zaostaje... Pištanjem doziva ostale slonove ali oni su se sada isuviše odaljili.... To je znak da lavice krenu u akciju.
Gledalac (guta knedlu): 'Oće li neki slon da se okrene, jebo sam mu majku slonovsku glupu.
Voditelj (nastavlja): I krenule su... Lavice obično ubijaju tako što zubima pokidaju gušu i puštaju da se žrtva uguši u sopstvenoj krvi.......
Gledalac (šok i neverica, suze u očima, nemo posmatra kako lavice već 5 minuta mrcvare slonče koje se još uvek mrda)
Voditelj (nastavlja): Ali, to su sve zakoni prirode... I protiv toga se ne može. Ovakav lanac ishrane već vekov.....
Gledalac (eksplozija adrenalina i pičkaranje koje nastaje nakon raketnog iskakanja sa fotelje): -Alo bre kakav lanac ishrane, njih 3 na jedno slonče bre mamu im jebem, pa šta rade ovi što snimaju, što ga nisu spasili pičke nijedne, tako bi i čoveka ostavili!!! Pukni puškom, spasite ga majku vam pokvarenu! ......
Stanje duha, transcendentalna ravan uma, kulminacija dobrog raspoloženja, nirvana alkoholičarske profesije, klistir zlih misli. Stanje koje je Ričard Barton tražio trčeći go po srpskim livadama, cirkajući šljivovicu na eks i berući bele rade poput bosanske šiparice na velikom odmoru. Da je Dalaj Lama poklonik čašice, vrhunac meditacije bi mu bio baš ovaj ljudski mod. Avangarda svim ostalim kul ispičuturama, holivudskim ili belosvetskim. Svi su oni drkali kurac na to kako Paja drži čašu i menevriše svojim stomakom razgrćući pijane đilkoše, ne bi li došao do pevaljke i udelio joj koju novčanicu među zarumenele, usjajele sisiće. Pušiti cigaretu onako kako Henri Fonda nikada nije mogao ni da zamisli. Biti laf u srcu i u glavi. Odbiti bilo šta osim svetog trojstva kafane, limene piksle, karo stoljnjaka i ONE čaše. Hladniji od leda, pa ipak temperamentniji od moldavijskog makroa. Biti uber čovek, sposoban da popije više nego što drugi naruči. Otvarati pivo okom, količinu meriti u gajbama, pri spravljanju špricera računati da je uvek zima. Jednostavno, biti džek, a ne truditi se iole.
-Brate, moram ti reći, onaj tvoj rođak je lud čoveče, nikada se nisam tako proveo sa nekim koga ne poznajem. -Ih, brate, pa moja krv. -Daj, ne seri, šta ti imaš sa njim, čovek je sinoć uključio Pajin mod, a ti si bio ko i uvek u svom fazonu, niti piješ niti suknje skrnaviš.
Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.
M: Aaalooo dobro veče! J: Dobro veče. M: Kako ste? Jeste zdravo? J: Dobro smo. Zdravi smo. M: Ima li zime? J: Ima M: Kako si ti sine? J: Dobro je. M: Je' slušaju matori? J: Slušaju. M: Ima li kak'a devojkara? J: Ima. M: Jel znaš ko je na telefonu? J: Ne'am pojma! M: Ovde deda Mića iz Obrenovca jel se sećaš ti mene? J: Ne mogu da se setim. M: Kako bre ne znaš ja sam jednom kad si ti bio mali dolazio, uzim'o mistriju od tvog dede! DEDA MIĆA iz Obrenovca BRE! J: Ne znam stvarno. M: Pa sa kim ja razgovaram? J: Sa Jovanom Ilićem. M:... J: Alo!? M: Ja sam izgleda pogrešio.tu tu tu J: Idi deda u tri lepe pizde materine prođe mi poluvreme dok se ti identifikuješ!
Kazemo kada neko odvali neku glupost, pokusa da bude smesan, a u stvari stvori zbunjenost i muk u drusvu, dok se ne nadje neko priseban da mu uputi navedeni izraz...
-E brate, kad idemo na more? -Osmog -Na kurcu te nosmog!! AAahahahahahahah -...(muk za trenutak) -Bravo... ae pomazite ga... bravo...
Dovoljan je jedan film i jedna noć u nekom porodilištu pa da shvatite da postoji velika razlika između nas i njih. Amerikanke se porode iz dva napona, jednog krika i uz tri graške znoja i to bez pomoći babice. Porođaj u američkim filmovima je toliko brz i polutraumatičan da najviše liči na pošteno sranje u uslovima polutvrde stolice. Iz svega ovoga ja sam zaključio da su naše žene ili ekstremno uske pa ne mogu ni kornišon valjano da izguraju ili su naša deca toliko glavata pa satima i danima imaju problem da se proburgijaju.
Porođaj u američkom u filmu
Porodilja: I think baby is coming. Seda na stolicu i širi noge. Babac: Dušo vidi se glavica, gurni samo jednom i gotovo je. Zavlači glavu ispod spavaćice i između nogu porodilje. Porodilja: AhhhOhhhhUUUUUUUUuuuuuuuuuuuuhhhhhhhhhh. Čuje se kme-kme. Babac: Izlazi iz spavaćice i međunožja i drži okupanu, rumenu, povijenu i pregledanu bebu jer ju je u međuvremenu skenirao. Sve to saopštava majci. U sledećem trenutku beba i majka spavaju, a babac popravlja frizuru pred ogledalom.
Balkansko porodilište
Porodilja: Imam bolove i nešto mi curi. Babica: Idemo gore dušo, videćemo šta će biti narednih dana. Sledi opraštanje, ne pozdravljanje već pravo opraštanje. Sat prvi: Ja: Lucky Strike ode u dim. Sat drugi: Babica: Otvorena je za 2 prsta. Ma šta to značilo gledam u dva prsta, ali ne znam koja dva da kombinujem. Sat treći: Babica puši, doktor jebe. Sat četvrti: Doktor puši, babica jede. Sat peti: Svi gledamo Noletov tenis. Sat šesti: Doktor: Znate dete je ortodijagonalno, posteljica tangentalno, voda teče, beba se raduje a žena od bolova luduje. Dalje, mom sinu trebaju pare da istetovira Če Gevaru na obrazu i pandu na leđima a švalerka mi rekla da je neću jebati dok ne nabavim španske kuglice. Mali prilog za mir u svetu, parenje pandi i kuglice bilo bi dovoljan za sat sedmi. Sat sedmi: Po kricima koji dopiru siguran sam da je neko upao u bazen sa piranama. Sat osmi: Mučenik u bazenu sa piranama je konačno oglodan i smirio se. Sat deveti: Doktor: Evo ga tvoj mali, malo je modar i uzdrhtao, ima još po neku mrljicu od krvi. Čini se zdrav. Pedijatri će ga pregledati u narednih nekoliko dana i dati ocenu. Sve što se kod žene razbucalo ili smo mi razbucali vratiće na mesto studenti kada sutra budu došli na vežbe. A da se ne bi roštilj ohladio i vino zagrejalo donesi ti to nama u satu jedanaestom.
