Ekstremno aromatičan prdež sa genocidnim potencijalom.
Rođeni brat Tihomira i Zvonimira.
Slučajno podseća na ime bivšeg ministra odbrane, samo u ovom slučaju
odbrana ne postoji- nema spasa jer svaki pokušaj evakuacije je više nego uzaludan.
Urbana legenda kaže da funkcioniše kao tihi ubica, ali, nažalost,
nema živih svedoka koji bi mogli to i da potvrde*.
Jedini do sada opisani slučaj dužeg preživljavanja (procenjeno vreme- oko 8 sekundi):
- U jebem ti, ko je pustio davinića ?
- Majmunčina ! Stvarno, kako prđe, ne mož' biti grđe !
- Spašavaj bre živu glavu ! Prvo žene i deca !
*vodeći psiholozi iz ove oblasti naglašavaju da ako negde slučajno i postoje preživeli (što je malo verovatno, a više u domenu naučne fantastike), oni najverovatnije pate od posttraumatskog stresnog poremećaja, pa je to razlog zašto o tome ne pričaju
Neizostavni ritual pred to čuveno veče posle koga navodno postaješ odrastao čovek. Inače, celo to praznično raspoloženje koje se da uočiti na slikama je zaostatak iz vremena kad je zaista vredelo proslaviti završavanje srednje škole, kad si posle srednje škole mogao da budeš nešto malo više od golog kurca.
Kad prelistavamo nečiji fotografski album sa slikama s maturskog, obično počinje tim slikama iz kuće. U centru pažnje je, naravno, maturant. Ako je žensko, onda su je udesili do neprepoznatljivosti. Najčešće od najružnije ribe naprave jebozovnu ribu (karao bi je da si za četiri godine shvatio kako dobre noge ima, sad je kasno), a od najbolje ribe naprave strašilo da ga ne pogledaš. Ako je muško, najčešće je uvučen u odelo koje mu nije baš po meri, vise mu rukavi kao ruke mladom pavijanu, ili se pak obukao kao najgori šaban, kao da je krenuo na grand paradu, jer je odlučio da kupi odeću koju će da koristi i kad izađe neki put u svoj grad/selo. Metalci se ne računaju u ovaj opis, oni su posebna priča.
Tu su mama i tata, prvi put zagrljeni posle bratovljevog ispraćaja u vojsku od pre pet godina. Smeju se od sreće kao da su dobili na lotou i ponosni su što im je dete uspešno završilo tu veliku školu, a još su srećniji što je ove godine bilo toliko uspešno u školi, pa čak ni na popravni ne ide.
Tu su naravno i sve moguće tetke, ujne, ujke, neke brkate babe koje maturant prvi put vidi i koje ga ljube oko usta kad ga vide, padne tu i neki dinar, da se ima za pićence večeras. Svi se oni utrkuju da se slikaju s maturantom, svojim ponosom i dikom, a ne prošuštaju priliku ni međusobno malo da se zagrle, pa onda i grupno.
Ali najveći džek, onaj koji daje šmek celoj manifestaciji, onaj bez koga cela ceremonija ne bi imala smisla, onaj bez koga to ne bi bilo TO, to je deda iz sela koji je za tu priliku obukao svoje najbolje odelo, nakačio orden iz rata na rever i nakrivio šajkaču, da može posle onako jebački da ošmeka unukove drugarice, da mu kaže ''Onu tamo devojčicu da ženiš!'' i tutne mu dvesta evra u ruke, pošto je prethodno odlučio da se isprsi i prodao tele. Slike sa njim su najveći kvlt.
I tako svi srećni i zadovoljni krenu do mesta gde se održava matursko veče da se pridruže ostaloj srećnoj i veseloj klici.
Kada ti keva pošalje torbu sa hranom (studiraš) i pored sveg jela dobiješ i keks domaćicu. Otvoriš kutiju, kad unutra - pita sa višnjama!
Iskopana Boga pitaj kako i zašto, nakon prvog preslušavanja postaje glavni uzrok frizerofobije, seljanijofobije i kičofobije. Majice sa printovima niču niotkuda, a hard se puni gigabajtima skinute metalurgije.
Uskoro na red dolazi i prvi odlazak u park sa ekipom, prvo pijanstvo praćeno mononukleozom, kao i odlazak na svirku u kojoj za malo da izgine (tek se posle ukapira kako funkcionišu šutke).
Neki proklinju dan kada su je pronašli - misle da bi da je drugačije imali bolju prodju kod ženki. Ni ne slute da su sami krivi zbog forsiranja "'bem i tebe i te tvoje seljake" odnosa prema njima, kao i prenaglašenog imidža. Da sebi priznaju da su obične sise i zentare koje samo traže izgovore za neuspehe? Ma kakvi...
Drugi kada udju na neku sve šljašti žurku i snime atmosferu i populaciju na njoj, shvate šta su mogli da postanu i dan nalaženja te ploče beleže crvenim u kalendaru.
Up the Irons!
1) Zvečarka stil - jedna noga je na podlozi, a druga je manje ili više podignuta i trese se kao da je zvečarka u nogavici. Nakon 2-3 minuta, vrši se zamena nogu na principu šetanja zvečarke iz jedne nogavice u drugu, a isto tako se menjaju i uloge nogu.
2) Izmena stil - nastao kao uzor na slavne srpske trenere kada pokazuje sudijama da žele da izvrše izmenu, pa podignu ruke u visini glave i obrću jednu oko druge u cikličnom procesu.
3) Basket šut stil (slobodno bacanje stil) - karakteriše ga lagano savijanje i ispravljanje kolena propraćeno imitiranjem košarkaškog šuta, ali bez lopte.
4) Boks stil - sastoji se u formiranju mlitave pesnice na obe ruke i pomeranju istih napred nazad. Zna da rastera ljude oko onoga ko upražnjava ovaj stil, a nije ni retkost da se nađe neki slučajni nokautiran kolega, ukoliko je "bokser" malo više popio.
5) Preskakanje vijače - nisu bitni pokreti ruku jer je vijača virtuelna, ali su zato poskoci konstantni, a učestalost poskoka zavisi od ritma muzike.
6) Jea bejbi stil - ruke se nalaze na stolu ili šanku, a glava se klima gore-dole sa facom u fazonu "jea bejbi, am d men".
