Glagolska imenica nastala od imenice ''stolica'', što je eufemizam za ''govno''. Drugim rečima, kad je neko ustoličen, znači da ga je usralo i da su sad došli bolji dani za njega. Cvetaće mu ruže, imaće puno love i pun kurac dobrih pičaka.
- Nisam verovao da će on biti ustoličen...
- Kako ga je usralo, jebote...
Legendarni vozač beogradskog GSP-a, član zemunskog pogona. Živi dokaz koliko je nizak prag mentalnih sposobnosti za vozača u GSP-u. Ekstremno čupav i bradat, bio je obožavan od strane omladine, prekorevan od strane podmlatka PUPS-a. Svaka njegova vožnja unosila je živost i radost u ovaj inače učmali posao. Jedini vozač kod koga je omladina bivala napred, a stariji pozadi, ili čak nisu ni ulazili u autobus. Vozio je autobus na liniji 611 ( Kej Oslobođenja- Dobanovci ).
Kasnije je radio kod privatnika i bio viđen na liniji 45 ( Blok 44-Zemun Gornji grad ).
-Jedna od njegovih prvih vožnji na liniji 611. Doterao je autobus na okretnicu, otvorio vrata i seo pozadi. Putnici su ušli, očekuju polazak, ali nema šofera. Tek se čuje Milenko: "Šta je bre ovo, prođe mi mladost dok se ovaj vozač smiluje da dođe...mamu mu njegovu...ma idem ja da vozim!" Naravno 70% putnika je izašlo. Oni hrabri koji su ostali, ubrzo su shvatili šalu.
- Neretko je znao da obrne i po pet krugova na novobeogradskom kružnom toku.
- Vozio je u bokserskim rukavicama, meksičkom sombreru, kupaćim gaćama
- Jednom je stavio vibrator na instrument tablu i preko njega neku krpu. U neko doba zamolio je gospođu koja je stajala napred da mu doda krpu, žena se zabezeknula kad je videla šta je ispod nje. "Ajde ajde gospođo, nije to ništa, pa nema ga ni 15 cm"
- Po Dobanovcima je redovno razvozio omladinu po kućama i to nekim ulicama koje nikada nisu videle, niti će videti autobus.
-Poslednje što sam čuo o njemu jeste da je vozio 45 i da je zaustavio autobus, uzeo kesu u ruku i njome uhvatio mrtvu mačku kraj puta i ubacio u kontejner. Ceo autobus ga gleda, a on mrtav 'ladan: "Lako je vama, vi jednom prođete ovuda, ja moram da je gledam ceo dan"
...trenutak koji se desi ljudima koji su bili unaprijed etiketirani kao oni koji će da naprave "velike stvari",makar u svom životu,a možda i u tuđim,većinom zbog ishitrenog poteza koji naprave,ili zbog slijeda nesrećnih događaja koji ih totalno unazade...
Jovan,36 godina,učenik generacije u osnovnoj školi,učenik generacije u Gimnaziji,pred upis na fakultet proradila junačka prađedovska krv u njegovim žilama,dobrovoljno ode da brani vjekovna ognjišta svojih predaka,nejač svoga naroda...ranjavan dvaput...poslije rata dolazi kući,stara majka nema šta da jede,izgubio oca na bojištu,ide da traži posao...pronalazi samo građevinu...danas njegova dva druga A.S. i M.J.,nekada bili među najgorim i najproblematičnijim učenicima u Gimanziji, su "uspješni biznismeni",koji su se bavili "drugim" stvarima dok je on vojevao...A.S mu je šef...M.J. je kupio diplomu i postao uvažen akademski građanin...Jovan je od "velike nade" postao radnik na mješalici...
-----------------------------------------------------------------------
Nikola,26 godina,vukovac u osnovnoj,odličan učenik u srednjoj,sve do 4 razreda,kada napada profesora kojeg je zatekao u pokušaju silovanja drugarice iz razreda...pri napadu profesoru razbija nos i jagodičnu kost,takođe ljekari profesoru konstatuju teži potres mozga i napuknuće lobanje...Nikolu izbacuju iz škole...majka mu doživljava srčani udar ,a otac ga ne slušajući njegove razloge izbacuje iz kuće (poslije godinu dana,kada je iz drugog izvora čuo pravu a ne profesorsku priču,moli sina za oprost,NE DOBIJA GA!)...Nikola se u 19-toj zapošljava kao radnik građevinac,danas radi na mješalici...nastrani profesor i dalje predaje...
-----------------------------------------------------------------------
Slaviša,33 godine...bio najperpektivniji košarkaš u svojoj generaciji...rano je ostao bez majke...na jednoj utakmici trener protivničkog tima mu opsuje majku,na šta Slaviša djeluje instiktivno i "treneru" zadaje nok aut...biva doživotno diskvalifikovan sa svih "pozicija i funkcija" u baksetu...U svojoj 22 počinje raditi kao fizički radnik ,danas radi na mješalici...
------------------------------------------------------------------------
Milan,25 godina...odličan učenik u osnovnoj,prosječan u srednjoj...važio za izuzetno inteligentnog i retorički potkovanog sagovornika....predviđala mu se blistava pravna karijera...kada je vidio ko sve upisuje i završava fakultete,smučila mu se cijela situacija i kategorički ga je iz inata odbijao upisati...u 20-toj se zaposlio kao "fizikalac"...danas radi na mješalici...
Prvo svetsko čudo. Spoj istoka i zapada. Zemlja Nemanjića, Miloša, Marka, Malog Radojice, Starog Vujadina, zemlja Karađorđa, Obrenovića, zemlja bitaka, ratova stradanja i obnavljanja, hiljadu puta rušena i hiljadu puta vaskrsla, zemlja večitih problema, zemlja u kojoj se manje zarađuje nego što se troši, zemlja u kojoj Sizifov posao predstavlja uvesti tu istu Srbiju u Evropu, zemlja demonstracija, zemlja bunta, zemlja istorije, zemlja Pravoslavlja, zemlja ćirilice, zemlja porodice, zemlja morala, zemlja Dunava, Morave i Save, zemlja Zastave Kragujevac, EI Niš, Slobode Čačak, veša iz Arilja, farmerki iz Novog Pazara, zemlja šljivovice zemlja u kojoj će Najk uskoro bežati iz užeg centra grada, zemlja pečenja, roštilja, sarme, zemlja u kojoj bi Timon završio kao kućni ljubimac, a Pumba bio pojeden za prvi praznik, zemlja u kojoj Ber Grils ne bi preživeo, zemlja sumraka i svitanja. Zemlja koju volim!!!!
Valjkast i svilenkast. Osećanje i uspomena. Život i trenutak. Tanak i slabašan dim koji nosi sećanje, dok život prolazi kraj očiju. U trenutku spaja sadašnjost i prošlost dok leti ka slobodi. Uvijen i lagan, polako se prikrada prozoru i nestaje. Blaženi trenutak bez nade za povratkom. Pepeo. Pepeo je ono što ostane. Sećanje je otišlo slobodno ka nebu.
Trenutak je postao večnost.
