Velika skupina ljudi. Razjarena masa. Fenomen zbog kojeg će povučeni bankarski službenik, pokazati svoju mračnu stranu i divljački iskaliti svoj nataloženi bes. Maska koja sakriva kukavičluk, masa u kojoj je jedno lice kamuflirano stotinama drugih. Jedno lice, čiji se identitet gubi, besni zajedno sa stotinama drugih lica, čiji odrazi takođe nestaju, postaju deo kontura rulje.
Bes rulje nastaje zbog besa individualca. Individualca, koji je kao i svoji bezlični saborci, samo "trojka herc" u sklopu ogromne kule od karata. Nadahnut osećajem podrške i pripadnosti, koji često nedostaje ljudskom biću, pojedinac prati onih par ludaka ili junaka, koji započinju pesmu linča i raskola. Da nije tih ludaka ili junaka, ne bi se desile ključne revolucije, sa druge strane ne bi hiljade prestravljenih vojnika zajurišalo u smrt. Slobodan Milošević i njegovi ljudi, ne bi sišli sa vlasti.
Izgubljena utakmica, nacionalizam, pederi, derbi, Kosovo, sve je to balon čija je namena bila da pukne. Pravi razlog, zbog kojeg ulice gore, je unutrašnji problem pojedinca, njegov osećaj nedostatka ljubavi, druge polovine, osećaj beznađa i slabosti, razni razlozi postoje. Pojedinac, nemoćan da se bilo kome lično suprotstavi, oseća se sigurnim u masi i pljuje svoj gnev.
Godine prolaze, lepi trenutci blede iz naših sećanja, a traume, čak i one najbanalinije, ostaju tu i stružu našu podsvest.
Dan D na našim ulicama, a na nekih 50 metara napred, podrugljivo šljašti Mek Donalds.
Ah, jebeni Mek. Sećaš li se kako su decu parajlija, onih sjebanih godina, pokondirani roditelji vodili da žderu burgere, pomfrite, kole i šejkove, dok si ti preživao buđavi đevrek. Tada je za tebe taj odvratni "džank-fud", bio vrhunac dobre klope. Gledaj, neki likovi razbijaju, pridruži im se. Ne boj se, neće biti posledica, niko neće znati da si među ostalima bio i ti, sve je kolateralna šteta. Seti se jebenog šejka i buđavog đevreka, sada nisi sam, sada si deo grupe, iskali svoj bes. Sad mu jebi majku, mali čoveče. Sad mu jebi majku!
Kao prvo da kažem, žene, ovo nije Hladni rat! Nije Berlin 1967, a vi morate govorom tela da prenesete poruku o lokaciji sovjetskih raketa, zagorelom balvanu kojem taj trzaj vašeg ramena ama baš ništa ne znači.Najdvosmislenija stvar na svetu. Ne mora sve da bude toliko diskretno. Uzmite u obzir činjenicu mi NE UMEMO da čitamo između redova. Način na koji držite piće, sklanjate pogled, naginjete tela, naglašavate pojedine reči, naše sive ćelije ne nadražuje ni malo. Zaslepljeni smo picom. Koristite ili reči, ili gestikulaciju pariskih profesionalki. U suprotnom, od koitusa ništa.
-Ej nismo se videli,kolega, još od onog kongresa. Da budem iskrena bilo mi je krivo što mi niste prišli te večeri. Slala sam vam cele noći signale. -Koji signal , cele večeri si pričala sa onim asistentom. -Da, ali sam kružnim pokretima pomerala članak na nozi, i na 128-om stepenu okreta bili ste vi. To je jasan znak! -Ja mislio da imate epi napad. Ništa, aj' se jebemo.
Zapravo, u svesti raznih institucija, organizacija i kompanija najkraći mogući rok je najrastegljiviji mogući pojam u poslovanju. Možete da molite, kumite, bajate, klečite na kukuruzu, dubite na glavi, njihova ugovorna obaveza je "najkraći mogući rok" i ćao!
A ako vas zanima šta je za njih moguće, gvirnite u suljpa.
Naime, kada su zagoreli engleski humanitarci i doktori (jer njihove plavokrvne frigidne kučke nisu redovno davale pičke) krajem '70ih i početkom '80tih godina prošlog veka išli šatro da pomažu lokalnoj bedi u Kongu i Nigeriji, a ovamo su prcali svaku iole zgodnu crnkinju (a što da ne pak, ima se može se), naravno da su morali da zakače neku veneričnu bolest. Iako su znali za to, njih je boleo kurac (i to ne samo od silnog kresanja crnkinja), jer su oni bili nenadjebivi, u fazonu - ovi crnci nisu nikad čuli za penicilin i aspirin pa zato i umiru ko žuti, mi bre lečimo i malariju! Ehej, malariju! Ali kurac, maj čebs, nisi znao još za AIDS, i period inkubacije, pa si u pabovima vatao mlade studentkinje, jebao, lizao čmar tamo nekom francuskom turisti pederčiću, koji se posle vratio u zavičaj da obrađuje vinograd kod oca i strica koji ga je od malena seksualno zlostavljao. Pa je taj isti pederčić otišao u Pariz da nađe ženu svog života, jer mu je ćale reko da mora da nastavi porodičnu lozu, oće čovek unučiće da ljulja. On i jeste navatao neku, oće devojka, što da ne. Ima pare, vinograde, sad što je on derpe, nema veze. Naći će ona već jebača. I našla ga je. Neki Nemac što vozi stodvestrojku i kupuje kvalitetna vina od njenog svekra. A taj Nemac već ima ženu. Neku što mu zet namestio. Fina ženica. Ali kurac! Nemica je to! Jebe se ko štuka! Radodajka! Jebala se sa Milunom, gastabajterom iz Donjeg Mudova, čovekom koji nikad pičku nije video u rodnom selu. Došao iz bede u Minhen, iz traktora seo u Opel Askonu. Radi za 400DM nedeljno u nekom magacinu i to kod gazde što kupuje vina direkt iz Francuske! A nije čak ni ružan, onako, lepuškast mladić. Zapao gazdarici za oko. Došao posle godinu dana u rodno selo. Usput pojebao kurvu iz Slovenije. Iskopao temelj za kuću od zarađenih marona. Napravio najveću kuću u selu. Sa tri sprata i fontanom ispred. Oženio se. Dobio decu. Kasnije opalio neku gostujuću pevaljku u kafani... Nisi ti kriv Milune, krivi su oni Englezi...
Endemska vrsta po gimnazijama.Završila ETF davno,davno pa u njoj još žive ideali i prvobitni polet informacione revolucije.Iz tog razloga ona ne može da shvati zašto učenicima puca kurac za Paskal i Delfi a pogotovu za Ofis paket.Njeno bubanje za ispite krajem osamdesetih rezultiralo je drastičnom seksualnom apstinencijom koju rado nadoknađuje jebanjem učenika u mozak.
-Gvozdenoviću reci ti nama u čemu je razlika izmedju Integer i Real u Pascal-u? -Mogu da dobijem jedan pa da igram ICY TOWER?
Tehnika i veština upotrebe pravog slenga u pravim trenucima. Iskusni pratilac Sleng Šuija zna tačno da razazna koji sleng da koristi kad je sa ortacima, kad je s ribom, kad je u školi ili u bilo kojoj drugoj situaciji. Baš kao i Feng Šui, izaziva protok dobre energije u životu jer odabirom pravih slengovih termina možeš daleko dogurati, i pomoći sebi kod sticanja dobrog utiska kod nekih ljudi.
-Ćao, mala. Šta radiš ovde sama? -Evo ništa, pijuckam ovo. Otkud ti? -Evo, video te, pa reko da dođem. Ček sekund. E, konobar, daj jedan rubinštajn! -Čujem, rešio si onu stvar sa Markom, što je smarao Maju.. -Aha, pao je jedan aplauz, napravio sam fresku od njega.. -A, pa super, branio si je.. -Taj stil, k'o takne ljude koje gotivim, obrao je bostan.. A to uključuje i tebe.. :namig: -Ijao, stvarno, gotiviš me? E ček samo da popijem ovaj martini, pa možemo kod mene na kaficu, ako me razumeš.. -Naravno, dušo, mojne žuriš..
Situacija koja pokazuje da su diploma mastera i magistra na tržištu rada podjednako vredne, jer i jedan i drugi mogu da pretovare džak od 50 kilograma istom brzinom.
Čuda od dece.Ni multipraktik koji vrši čak 25 operacija, ne može da im parira. Oni blistaju na studijama , pucaju 10-ke na sve strane , i to , ključna reč "u roku" , a pritom , ta ista deca zarađuju sama za život , ne čekaju milostinju roditelja , kao pojedinci. Za njih su kućni poslovi svakodnevica.... oni kuvaju,peru,čiste,peglaju...oni su mašine.Njihova soba odiše svežinom poljskog cveća sa finesama lavande , gde zidovi samo što nisu , nekim čudom , počeli da žubore , a vesele ptičice melodično zacvrkutale na lusteru , ni nalik nečijem smetlištu , gde je prašina uzorpirala i izvršila agresiju nad kevinim nameštajem.Treba napomenuti razne pohvale i priznanja sa raznih kurseva ,seminara , pohvalnice za položene razrede sa svim peticama(I-VIII) , vukove diplome i mnogo što šta.No i keva nije mogla sve da popamti , ovo joj je bilo isuviše dovoljno da shvati kakvog idiota i neradnika ima kod kuće , "koji čeka da mu sve padne s' neba"!
