Spremamo mehanizaciju za treću berbu kukuruza sami - ćale, burazer i ja. Kao orkestar bez dirigenta. Prošle nedelje je bilo 3 godine kako je otišao. Dopizdeo mu, kanda, vek proveden u štali, na traktoru, na njivi, bez vikenda, bez praznika... Tog dana je spremio sve za berbu, vukao đubre od rane zore, uveče se kao gospodin zavalio u svoju fotelju da gleda Slagalicu i otišao bez reči. U stvari, i nije bez reči, baba nas je ubeđivala da je sklopio neku od 8 slova... Svi su imali više škole od njega - sa njim sam naučio da čitam. Svi su imali više slobodnog vremena od njega - on je sve svoje slobodno vreme provodio sa decom. Svi su bolje videli od njega - jedino je on primetio da "stariji unuk malko baca nogu kad hoda". Da nije bilo njega, verovatno ne bih nosio one šipke kao Forest Gamp. Najtvrđi čovek najmekšeg srca. Najveći mali čovek.
- A što si ti dolazio sad iz Novog Sada? Sve mi to možemo sami, trebao si učiti tamo. - Neka, deda, imam ja uvek vremena kad se nešto radi. Ta, ne mogu samo posle da dođem na gotovo!
- Ako ne položiš taj ispit-imaćeš posla sa mnom! - Mani se, deda, položiću ga kad-tad, ako se ja ne jedim, nemoj ni ti.
- Uči, da obraduješ dedu! :suze u očima: - Učim, deda!
Još uvek učim. Nazire se kraj, izem li ga, daj mi još koji mesec samo. Šta god uradio u svom životu, sa diplomom i u belom mantilu-ostaću ti dužan doveka. Hvala ti na svemu.
Dar. Sposobnost visprenih jebača da u isto vrijeme koriste i gornju i donju glavu. Logična evolucija taktike za odlaganje prevremene ejakulacije, jer je čak i zamišljanje gole Isidore Bjelice dok stavlja puder na pušku sjedeći na klonji, ovih dana totalno izlizano i ne služi svrsi. Pojedinci su razvili taktiku i ulaze dublje u meditaciju razmišljajući o nasumičnim događajima iz života, čime prekidaju vezu između mozga i koplja te prepuštaju tijelo da radi mehanički. Time se i brkati Radovan sa bauštele dok kara svoju zmaj ženu pretvara u Super GTO 16v turbo(folk) jebača nove generacije.
Jebe tako Radovan i počne razmišljati. Sjeti se đeda Milutina i babe Radojke. To je najdalje što može da se sjeti, a i njih slabo pamti. Deda je umro kada je Rašo imao tek tri godine. Našikao se i u žaru svađe sa brezom koju je zapišavao, naišli su vuci. Baba je bila relativno mlada i strašno ju je pogodilo što je ostala bez zdrave kurčetine. U tom trenutku prebaci ženu na bok i nastavi da jebe. Stari komšija Božo mu je pričao kako je baba bila grom riba dok je bila mlada. Kaže da je pokojni đed Mile prestao okretati janje a cigar mu je ispao iz usta koliko je zinuo kad ju je ugledao. Došla valjda sa ćaćom i kravom u selo jer je tu bio naširoko čuven Šaronja, rasplodni bik koji nijednu kravu nije ostavljao ravnodušnom. Milutin je, kako kaže komšo, zbog nje ostavio prvu ženu. Vrlo romantično, zamisli se Radovan gladeći kosu jer bradu nije nosio. Jebe tako i dalje i konta se jel' mu svršila žena. Pomjeri se da pogleda, ali ništa ne provaljuje u mraku. Utom izađe mjesec iza oblaka i obasja jednu sisu, pa i drugu. Skoči ko lav, izleti na terasu, napnu se ko indijanski luk kvalitetne izrade te izvadi ćunu, šta ćunu? Zmijugu. Ma šta zmijugu, Enterprajs Staršip i taman da razbaca nesuđeno potomstvo po golubovima što kljucaju podno zgrade, sjeti se da mu je ćaća bio trgovac pa se vrati i nastavi da jebe... Ženi drago pa ga i ne pita šta se tako zamislio. Stari mu je bio mangup. Slušao je one sektaše, kako je pokojni đed govorio. Oblačio se nakaradno, nije volio da kosi travu i baca sijeno. Kad su mu doveli nevjestu........ Utom žena vrisnu i Rale shvati da je posao odrađen. Baci još jedan pogled na desnu sisu a bogami i na lijevu pa opet izleti na terasu...
Malo obajašnjenje za sve ne-vegeterijance mekog srca... Svinjokolj je velika periodična proslava koju slave svinje iz svinjskog kulta "Velike Kobasice na nebu", koje se završava kolektivnim samoubistvom. Naime, ove svinje su toliko posvećene svojoj veri da one same izvrše samoubistvo, i to često činom sepuku-a (harikiri za neupućene), sa potonjim nabijanjem na ražanj... Tolika je njihova odanost Velikoj kobasici (i prvom Čvarku, njegovom sinu), da ni potpuno vađenje utrobe neće sprečiti njih da okončaju svoj naum. Najveće i, logično, najvernije i najpoštovanije svinje će čak ići do te mere da će same da iskomadaju svoje telo i naprave kobasice, slaninu, čvarke i slično.... Tako da, dragi ne-vegetarijanci (ali ipak nežnije duše), činom žderanja prasića i prasećih proizvoda, mi zapravo iskazujemo svoje poštovanje prema ovim hrabrim, hrabrim svinjama... Prijatno!
Citat iz svetih spisa "Put Velike Kobasice do Mesare Na Nebu": Skviič, skviiič, sviiiiič! Grok! Sviiiič..... Skvič!
Stanje duha, transcendentalna ravan uma, kulminacija dobrog raspoloženja, nirvana alkoholičarske profesije, klistir zlih misli. Stanje koje je Ričard Barton tražio trčeći go po srpskim livadama, cirkajući šljivovicu na eks i berući bele rade poput bosanske šiparice na velikom odmoru. Da je Dalaj Lama poklonik čašice, vrhunac meditacije bi mu bio baš ovaj ljudski mod. Avangarda svim ostalim kul ispičuturama, holivudskim ili belosvetskim. Svi su oni drkali kurac na to kako Paja drži čašu i menevriše svojim stomakom razgrćući pijane đilkoše, ne bi li došao do pevaljke i udelio joj koju novčanicu među zarumenele, usjajele sisiće. Pušiti cigaretu onako kako Henri Fonda nikada nije mogao ni da zamisli. Biti laf u srcu i u glavi. Odbiti bilo šta osim svetog trojstva kafane, limene piksle, karo stoljnjaka i ONE čaše. Hladniji od leda, pa ipak temperamentniji od moldavijskog makroa. Biti uber čovek, sposoban da popije više nego što drugi naruči. Otvarati pivo okom, količinu meriti u gajbama, pri spravljanju špricera računati da je uvek zima. Jednostavno, biti džek, a ne truditi se iole.
-Brate, moram ti reći, onaj tvoj rođak je lud čoveče, nikada se nisam tako proveo sa nekim koga ne poznajem. -Ih, brate, pa moja krv. -Daj, ne seri, šta ti imaš sa njim, čovek je sinoć uključio Pajin mod, a ti si bio ko i uvek u svom fazonu, niti piješ niti suknje skrnaviš.
