Klasično pitanje koje postavljaju određeni tipovi iz društva na priču subjekta o ličnim dešavanjima.
Njih ne zanima ni gde si bio, ni koga si upoznao, kako si se proveo, šta si pio i koliko već samo jedna stvar: "Jesi šta jeb'o?"
-E društvo, bilo mi je prejako na finalu Lige Šampiona. Slikao sam se sa Vidićem i još nekim igračima.
-Ma pusti to... nego jesi šta jeb'o?
-Sinoć sam bio sa porodicom u gostima kod komšija. Fino je bilo.
-Aha... i jesi šta jeb'o?"
Uporno odbijanje nečije ponude koju onaj ko vam nudi smatra lepom em neophodnom za bitisanje.
-''Sine, ajde jedi malo boranije.''
-''Hvala na ponudi roditeljice i nadasve podarioče života, ali miomirisna aroma iz cilindrične posude na vrhu Milan Blagojević Smederevo električnog štednjaka ne odaje mi poverenje da bi nužno trebalo da sledi čulno uživanje nakon što okusim dotičnu sadržinu.''
-''Ali znaš kako je lepa''
-''Lepa mi je i sestra pa je ne jebem. Odo narezat parizera.''
"Privilegija" koju uživa isključivo srpski jezik. Ogleda se u tome da se većina izraza može zameniti sa "kurac" ili "pička".
-U što je dobra pička ova mala što radi kod tebe.
-Ma kakva kurac pička, gledaj kakva je prakljava. Ima noge k'o Ronaldinjo, a i po zubima nije daleko od njega. Čuj ti, dobra pička. Ona je pička ravna kurcu. A ima i nekog dečka, tako da ništa od toga.
-Ma koji dečko, taj je sigurno neka pička, ne troši je dovoljno. Vidiš kako vrti dupetom, traži kurca.
-Samo se ti zajebavaj, ako taj sazna, dobićes po pički.
-Ma ja ću nju da pitam, pa šta bude.
-Aj ako si navalio, ali unapred ti kazem, kurac će ti ona dati pičke.
Način da i glupavi ispadnu pametni.
"Na pitanje novinara kako će naša zemlja da vrati kredite MMF, Svetskoj banci i Ruskoj federaciji, ministar finansija i predsednik Vlade se samo zagonetno osmehnuo."
Naziv za osobu koja se olako prima na sve i svašta.
Neki primeri kojih sam bio svedok:
- Otkopčan ti šlic!
- :brže bolje baca pogled na šlic: Nije otkopčan! Zakopčao sam ga. Zašto me lažeš?
- Da te ne zovu slučajno prijemnik?
------------------------------
- Stiglo mi na mejl da treba da mi deponuju dvesta hiljada dolara na devizni račun iz Afrike. Treba samo da im uplatim 80 dolara za izvršenje transakcije.
- Ne seri da ćeš da uplaćuješ.
- Zašto da ne?
- Koji si prijemnik, jebote.
------------------------------
- Šta studiraš?
- Evo, završavam engleski.
- Ih, pa šta ćeš s tim kad završiš? Ima vas mnogo.
- Jeste, al' ja sam prethodno završio antropologiju, muzičku akademiju i pravni.
- Kad si završio pravni?
- Prošle godine, na Jejlu.
- Ne seeeri?
- E, baš si prijemnik.
------------------------------
- Motiko, saću ti obrišem poster, nema smisla.
- Ima! Komentar je sažet, razumljiv i inače je jedan od najpoznatijih grafita! Slika je adekvatna i istinita, prava domaćinska! A ima i poentu, što ga sve čini dobrim posterom.
- E, jesi neki prijemnik!
Tip iz kladionice koji na svaki rezultat, gol, koš, crveni, na sve moguće i nemoguće viče "znao sam".
Još ga zovu i prorok.
- Kako završila Barsa?
- Dobila 1-0.
- Znao sam, a ja necu da igram. A Mančester?
- 3-2.
- Znao sam, 4+ viđeno.A PK47?
- 6-1
- Znao sam, trpaju se ko ludi.
- Jedi bre govna Nostradamus, nemam pojma, došao sam pre 2 minuta, pržim te.
- Znao sam.
Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status.
Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci.
Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...
Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.
- Piće od gospodina za vas.
- Kog gospodina?
- Onog tamo za stolom.
Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.
- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik?
- Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije.
- Dugo dolazite ovde.
- Prilično.
- Mora da ste štošta doživeli ovde.
- Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao.
- Imam predavanja tek za tri sata.
- Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima?
- Svašta? Stvarno?
- A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...
Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.
- Jao, moram da idem.
- Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad.
- Šta je?
- Ko će ga znati?
Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.
- Jedan vinjak molim vas!
Barska mušica je rođena.
Poređenje koje opisuje davanje injekcije.
Iako je gnusna laž, dečiji psiholozi tvrde da je to ipak najbolji način za uvod u svet bola. Sa nečim mora da se počne a ne ide baš da se objašnjava da boli kao kad capne osica. Ili pčela. Ipak, komarac je lagan, neprimetan, pastelne boje, i ono najvažnije, kad ubode ne oseti se ništa.
... Galenika, pogon za antibiotike, kancelarija...
Šef: Srce, ima li pisma za danas?
Sekretarica: Ima, ima.
Šef: Čitaj, ajde.
Sekretarica: Evo, polako. :cepa kovertu: *Poštovani, bilo bi nam drago da ako možete u prostorijama naše stranke da*...
Šef: Dalje. Jebe mi se za Dinkića.
Sekretarica: Dobro. Drugo pismo... *Tigriću, nabavila sam ti kavez, grrr*.... Iju, šefe, izvolite. Bolje nastavite sami, hihi.
Šef: To ću odmah posle doručka. Dalje.
Sekretarica: Nije mi poznat ovaj... *Ono ni stršljen ne zna da ujede kolko može vaš garamicin!* ... Ijuuu, šta pročitah...
Šef: Mmm, zanimljivo. Čitaj.
Sekretarica: ... *Ko li vam dade sertifikat, serem mu se u usta!? Pa dušmanin me ne bi tol'ko otkin'o. Kakvi otrovi sipujete u njega? Deda mi se pokojni prikazao, pizda vam materina, a plašljiv sam čovek i stra' me od toga. Treći dan kecam na jednu nogu k'o Vuk Karadžić, skakućem k'o školicu da igram i samo gledam da se nestrmeknem negde*...
Šef: Javi štampariji da dodaju trouglić na pakovanju, i pošalji gospodinu paket diklofena i šteku pantenola da sisa. Dalje!
Vibrator sa likom Novaka Đokovića koji bi trebao da se pojavi na tržištu Srbije. Karakteriše ga i to što će imati poseban sunđer za brisanje vaginalne i analne vlaži. Moguće je porodično pakovanje, pošto nije higijenski da i muž i žena dele samo jedan.
Urbana legenda među mlađom populacijom ispod deset godina. Uvek se pričalo da postoji, ali nikad niko nije video ovo oružje. Bila je česta tema razgovara među njima.
Klinac 1: Znaš šta mi je Laki pričao juče?
Klinac 2: Šta?
Klinac 1: Pa rekao mi je da je video bazuku na metkiće.
Klinac 2: Ma laže on, rekao mi je moj tata da to ne postoji.
Klinac 1: Ma on te to laže, kako ti ne bi kupio to.
Klinac 2: Dobro, a kako to izgleda?
Klinac 1: Pa ovako. Dugačka je metar. Ovoliko(pokazuje rukama). Koristi jednu veliku lopticu, koja je puna metkića i kada je ispališ, ona pukne i metkići izllete!
Klinac 2: Stvarno?! Kako bih voleo da je imam. Idem kući da očistim sobu, možda će mi je kupiti.
Srpski univerzalan GPS.
-Jesi li siguran da je ovo prečica?
Ovaj put vodi pravo u šumu.
-Ma vozi bre, negde ćemo izaći.
Srbin, otrgnut od majčinskog zagrljaja Zdravka Šotre, koji se potpuno okrenuo turskim sapunicama i tako nam ranio naše hrabro, orlovsko srce.
