Upozoravajuće pitanje računovođe upućeno šeiku koji svakim danom troši sve više milijardi na kamile, kurve i kupovinu fudbalskih timova.
- Izvinite šeiče što vas ovo pitam, ali da li ste vi jebeno normalni?
- Čkode, koji ti je kurac?
- Želite li da postanete milioner?
- E nećeš mene videti kako prosim po naftnim bušotinama.
- Ne serite. Ako i dalje budete trošili ovim tempom, sledeće godine u ovo doba bićete milioneri. Ni pišljivu Barsu nećete moći kupiti.
Farmerke par brojeva veće, koje konstatno spadaju sa korisnika istih.
Nakon što sam ti poetično i sa puno zanimljivih komparacija, ili jednostavno kulturno objasnio neke stvari, ti me ne razumeš. Stoga ću ti priču ponoviti, ovaj put lakonski kratko i kristalno jasno.
Siguran sam da ćeš me onda razumeti.
- Momci, zamolio bih Vas da u što kraćem roku napustite lokal. Imao sam strpljenja, gledao kako lomite čaše, flaše, zatim stolice i stolove. Par puta Vas ljubazno zamolio da prestanete sa vandalskim ponašanjem, napomenuo da ću u suprotnom biti prinuđen da Vas ispratim do izlaza. S obzirom na to da ste nastavili sa uništavanjem kafanskog inventara, ovo je poslednja moja molba upućena Vama.
- Š'a kenja ovaj? Š'a je bilo, matori, 'oćeš malo preko pičke, a? Serem ti se u ovu prčvaru! Dođi 'vamo, pičko!
- Vidim da se nismo razumeli. Preformulisaću, :odlazi do šanka i vadi automat M92: mrš napolje, mamicu vam jebem balavu u pičku!
Kad Srbija vodi protiv hrvatske, a ti prebaciš na HRT da se naslađuješ.
Ukazivanje na nekoga ili nešto kroz indirektno obraćanje.
Pročitajte primer i zaključićete šta je to tačno aluzija.
Malog Miću život nikada nije mazio. Još kada je imao dve godine majka i otac su ga zlostavljali. Jednom prilikom su ga toliko nagrdili i potom misleći da je mrtav otišli za Nemačku. Mića, iako mali, zapamtio je neopisiv bol koji su mu svakodnevno nanosili roditelji, a naročito njegov otac svojim falusom. Dalji život ovog deteta činio se nemogućim. Međutim, priča ne bi bila priča da tu ja kao autor nisam umešao prste. Njega je sledećeg dana poluonesvešćenog pronašla suseda Marta koja je došla da od ove porodice zatraži malo šećera da ne silazi u prodavnicu. Rešila je da ga prisvoji i odnela ga je sa sobom u svoj stan na poslednjem spratu. Tokom par godina, Marta ga je negovala, pa mu je čak nadenula i novo ime. Nazvala ga je Dorijan. Njegov život se polako vraćao u normalu. Imao je nekoga ko bi mu svako veče pred spavanje čitao priče, ušuškavao u krevet i oblačio ga u haljine.
Jednoga dana, neka to bude recimo 14. Decembar, Marta je umrla. Sahranjena je pored svoga muža. Dorijan je tada imao 8 godina i Martina porodica nije htela da preuzme brigu o njemu. Smestili su ga u internat. Kako nije imao šta drugo da oblači osim haljina, to su pojedini profesori shvatili kao znak da krenu u akciju. Njegova bolna iskustva iz detinjstva su se ponavljala iz noći u noć na stolu zbornice. Tokom 3 godine boravka u internatu, Dorijan je usvojen od strane bogatog para koji nije štedeo ne bi li imao što više dece. Dorijan je mislio da su to dobri ljudi i da će mu pružiti dom. Ovi razvratnici su ustvari usvajali mnogo dece da bi mogli da orgijaju svakodnevno. Muž je bio lekar, a žena učiteljica. Dorijan je živeo sa njima i stoički trpeo razne stvari u svojoj guzici. Par koji ga je usvojio smatraoje da nije više seksualno zanimljiv jer je omatorio. Napunio je čak 18 godina. Dorijanu su dali karticu bez limita u znak zahvalnosti za sve što je pristao da uradi.
Rešio je da iskoristi neograničen priliv novca i da se okrene putovanjima po Evropi. Putovao je po mnogim zemljama. Došavši u Francusku naučio je da treba pažnju posvetiti modnim trendovima. Često je išao u Luvr obučen u haljine po najnovijoj modi. Bio je veoma srećan pošto su te haljine bile markirane i lepo su mu pristajale. Jedne večeri je imao zakazan sastanak sa kustosom Luvra. Zvala se Emili. Pošto je hteo da izgleda lepo, otišao je kod frizera i ofarbao se u plavo. Popevši se na vrh Ajfelove kule gde je sastanak trebao da se održi, video je Emili kako stoji uz ogradu i zove ga da priđe. Odmah ga je savatala. Primetivši da Dorijan reaguje na njene poljupce nečim između nogu, shvatila je da on nije žensko kao što je mogla pomisliti zbog haljina koje je oblačio. Ona je bila lezbijka i to joj se nimalo nije svidelo. Pobegla je kući. Zbog ovog incidenta, Dorijan je odlučio da se preseli u Milano i promeni svoj život iz korena.
U Milanu je primio katoličku veru. Primio je u svakom smislu te reči, ali o tom po tom. Kupio ogroman stan i počeo da se oblači kao muško. Išao je na razne događaje, tako da je i poziv mladog druga Đanija na fešn vik oberučke prihvatio. Gledali su nove kreacije za proleće-leto i to je Dorijana oborio s nogu. Posle revije je otišao kući i očistio prašinu sa kutije u kojoj su se nalazili karmini, tange, haljine i umetci za kosu. Ponovo je krenuo po starom. Jednom prilikom dok je bio u Vatikanu da vidi papu, puklo mu je slepo crevo. Morali su hitno da ga prevezu u bolnicu i operišu. Kada se probudio, shvatio je da je u katoličkoj bolnici gde su lečili sveštenike, pa i samog papu. Tu su ga smestili jer sa rasprsnutim slepim crevom ne bi stigao do neke dalje bolnice. Kada je se malo oporavio i došao k sebi primetio je da ga kardinali i sveštenstvo koje se tu lečilo gledaju sa oduševljenjem. Znao je da oni žele nešto što njemu nije strano. Iz tog razloga, ustao je sa kreveta i natrtio se. Pala je neviđena katolička redaljka. Na kraju je stigao papa i dok ga je odrađivao urlao je na Dorijana da se moli dok ga on guzi jer je to jedini put, put pročišćenja. Posle dva meseca Dorijan je pušten iz bolnice. Poučen ovim iskustvom i herpesom koji je dobio od sveštenstva rešio je da promeni veru. Postao je ponovo hrišćanin.
Otišao je u Makedoniju da živi. Tamo je krenuo na časove pevanja, ali je ubrzo izbačen jer nije znao da peva. Pošto je već prilično nabacio kilažu tokom boravka u bolnici, haljine mu nisu više pristajale tako dobro kao pre. Rešio je da se oproba u šou biznisu kao pevaljka. Dobio je svoj tv šou koji ga je proslavio. Ova nacija ga je prihvatila takvog kakav jeste i pružila mu šansu da postane njihov zaštitni znak. Dorijan je nastavio da se oblači kao žena i da peva izazovne pesme koje su masovno privlačile mušku, seksualno neopredeljenu publiku. Dorijan je sve to prihvatio sa uživanjem. Njegov život se konačno sredio i on je sada bio potpuno ispunjen i srećan.
Pošto je sad bio član pompezne makedonske estrade, znao je da mu pored imidža treba i umetničko ime. Sinulo mu je! Želeo je da se seća Marte koja je umrla 14-og decembra i morao je to da ubaci u svoju ličnost da je ne bi zaboravio. Ime koje mu je ona dala trebalo je da zvuči izazovnije, tj. pederskije. Posle sumiranja ovih faktora bitnih za estradnu identifikaciju, Dorijan je sebi nadenuo ime Doki 14. Sve ostalo je istorija.
Kada ćerka saopšti ocu da je crkao bojler, na šta joj on odgovori da sad samo mogu da se slikaju sa njim.
Vlah-Alijina nadahnuta eksklamacija* pošto je arčio na prvom sastanku. Daleko najveće dostignuće filma „Banović Strahinja", ako je suditi po kriterijumu zadržavanja u kolektivnoj svesti. Kada god se poziva na totalni hedonizam, kada postoji potreba da se verbalno zapečati trenutak testosteronske nadmoći ili želja da se pokaže sopstvena velikodušnost, uvek možemo računati na besmrtne reči Alijine!
*U kanonskoj verziji obavezno prethodi "Hašiša daj svima".
D: Je l' imamo nešto slatko?
M: Ja doneo onaj rahatlokum sa dojajima. Na, je'te, svima hašiša.
N: Ma kako me opet prebi s tim pederom!
Konzola: Edi Gordo... uin!
E: Svima hašiša!
Ćale: I?
Sin: Položio!
Ćale: O, fala kurcu! Ženo, hašiša daj svima!
Keva: Daću ja tebi hašiša.
Ohrabrujuća izjava bledunjavih djevojaka sa kompleksom tamne kože, kada prvog dana na moru počnu da se podmazuju suncokretovim uljem u bočici sa egzotičnim imenom na naljepnici.
Prvi dan na plaži, upekla Zvijezda, demo verzija pakla. Ona se već nauljila ko friteza, raskerečila se po peškiru i grabi zrake ko da će da ih nosi na berzu posle.
- Ej, 3 sata je, sad najgore peče, ajmo na limunadu negdje.
- Neću ja, hoću da se sunčam. Poznaje li mi se boja već?
- Četiri sata si na plaži, kakva bre boja... Nego pretjerala si sa tim uljem, stvaraš efekat staklene bašte na plaži. I još ima da te ožeže sunce.
- Ne brini, neće mene, ja imam pigment, boja mi se odmah primi.
- Imaš pigment?! Blijeda si ko grof Drakula, svi zveraju u tebe u radijusu od 15 metara. Ko da sam pokemona doveo na plažu. I pigment nemaš, ako misliš na melanin. Možda onaj zeleni, probaj da vršiš fotosintezu. Odoh sad, na PIVO, doći ću večeras sa paketom jogurta.
Kad Crnogorac ne prođe fudbalske testove u Partizanu ili Zvezdi, pa se vrati u podgoričku Budućnost.
Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.
"Ej! Vidi šta ja umem!"
"To? Pa to može i moja baba!"
Kad ti pozvoni na vrata da ti uvali Kirbi, a umesto toga uvališ ti njoj.
Močugu.
ZVRRRRR! ZVRRRRR!
- Aaaa, jebote, šta si leg'o na to zvono k'o kamiondžija na volan...
ZVRRRRRRRRRRRRRRRRR!
- Evo, stižem... u kurac...
(:ostavljanje kanter strajka i geganje, u gaćama, do vrata:)
- Dobar dan, da li imate domaćicu u kući?
- A?
- Domaćicu, je l' imate?
- Pa zna da kuva... a, izvini, a šta tebi treba ustvari?
- Pa mi smo iz Kirbija, meni bi treb....
- Kako misliš "mi", ja vidim samo tebe?
- Hihi, pa da... ja sam ustvari iz Kirbija, treba mi..
- E, da, izvini sad, ja sam u gaćama, nisam stigao da se obučem.
- Ma ništa... htela sam reći, meni treba prezentacija.
(:Counter Terrorists Win!:)
- E, dokurca!
- Molim?
- Ma ne kažem tebi, ubiše me u kanteru... ček' samo sekund odo' do kompa...
- Aha, ok..
- Jebiga. Ubili me sad. I to u bazi. Šta si rekla, šta tebi treba?
- Prezentacija. Mi bi kod vas organizovali jednu pr...
- To oni usisivači, i to?
- Sve ću vam objasniti, da li ste zainteresovani da zakažemo prezentaciju kod vas?
- Znači, usisivači, i to, a? E, nismo nešto zainteresovani. Mislim, nisam zainteresovan. Imam neki stari, bučan je, ali radi još.
- Kako mislite niste zainteresovani? Pa imate li vi domaćicu u kući?
- E, ne moraš da mi persiraš, daj bre... ma ima domaćica, ali ima i usisivač.
- A, je l' živi tu još neko sa vama?
- Daj, nemoj mi persirati, rek'o sam ti.
- Hehe, dobro, je l' živi tu još neko sa tobom?
- Pa živi žena moja, al' nije tu, na moru je.
- Aha, a kada se vraća?
- E, devojko, puno ti mene pitaš, mislim sad već ono... moram da žurim, i to.
- Dobro, ništa...
- Aj ćao.
- Zdravo...
SUTRADAN, POPODNE:
ZVRRRRRRRR!
- Ma daaaaj, ko je sad u kurac...
(:ostavljanje kanter strajka i geganje, u gaćama, do vrata:)
- Dobar dan, mi smo...
- Opet ti?
- Jao, izvinite, nisam znala da sam već bila kod vas...
- Persiranje...
- Ah, da, hehe, izvini, nisam znala da sam već bila ovde...
- Ma jeste, nisi znala. Šatro. Nije mi žena još došla sa mora, ako si mislila nju danas da zatekneš, pa da je nagovoriš za tu prezentaciju tvoju. Nego, ja opet u gaćama. Prekinula si me, pa zato. Vraća se u sredu, ali ti ne vredi ni onda da dolaziš pošto sam ja glava kuće i nema prezentacija ovde.
- Ali, to je samo sat vremena...
(:Counter Terrorists Win!:)
- U kurac!
- ??
- Ma ubiše me opet. Koje s' ti godište?
- Molim? A što je to bitno?
- Pa ako ćeš već da mi uvaljuješ usisivač, red je da znam.
- Pa kakve to veze ima sa mojim godištem?
- Prezentacija, godište. Godište, prezentacija. Kontaš?
- Ne baš.. ali, osamdeset peto, kad je već tako bitno...
- Bitno, bre. Aj na kafu?
- Izvini?
- Uđi bre, ubiće nas promaja na hodniku ovde.
- Pa rekao si da ne želiš prezentaciju...
- Ja? Ma ne ono, ne mogu ovako na hodniku da pričam. Vinjak?
- Pa dobro... ne mora kafa, ali da ne stojimo na hodniku, stvarno...
- Ma da. Jebo komšije, ne moraju sve da čuju.
... ...
- Može još jedan?
- Uh, hajde još samo jedan, ali samo dva prsta... pa da vidimo ovo za prezentaciju...
- Nemoj ti meni dva prsta, zna se kako se pije u domaćinskoj kući.
- Hihi, pa dobro...
- Posle ćemo dva prsta... i taj kurbi, šta već...
- Hihi... al' si lud.. je l' ti ono liker neki tamo?
... ...
(neće se nastaviti)
Odgovor na svaku glupost koju žele da vam istaknu ili kažu, a vama puče kurac za to.
Šone: E brate vidi mi ovaj novi friz... Kakav je, aaa ?
Lemi: Prava momačka.
Baki: Šta kažes kakva je radža?
Lemi: Prava momačka.
Ćira: Si video kakva je Željkova riba ?
Lemi: Prava momačka.
