Stanje kada stojiš u kuhinji i u jednoj ruci držiš džezvu ključale vode, a u drugoj kašičicu sa kafom, i pritom si zaboravio šta je sledeće što bi trebalo da uradiš.
Rečnik / autori
SO
Sophie
na Vukajliji od avgust 2011.viđena 5. jan 2013.
0 definicija0 odabranih0 poena
Pivo za masu, RAKIJA za definiciju!!!
Premeštanje stvari sa kreveta na fotelju.
Rečenica kojom vas roditelji obaveštavaju da vam zvoni telefon.
Kafić u neposrednoj blizini škole gde učenici svraćaju pre početka nastave na pićence.
Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.
Lik1: Ajmo na školski teren, biće valjda basket.
Lik2: Ma daleko brate. Ajde kod mene u naselju ima koš.
Lik1: Ma jok, nema mrežice.
Lik2: A da, to je maler. Ajde nadjemo se na raskrsnici oko petice.
Čuda od dece.Ni multipraktik koji vrši čak 25 operacija, ne može da im parira. Oni blistaju na studijama , pucaju 10-ke na sve strane , i to , ključna reč "u roku" , a pritom , ta ista deca zarađuju sama za život , ne čekaju milostinju roditelja , kao pojedinci. Za njih su kućni poslovi svakodnevica.... oni kuvaju,peru,čiste,peglaju...oni su mašine.Njihova soba odiše svežinom poljskog cveća sa finesama lavande , gde zidovi samo što nisu , nekim čudom , počeli da žubore , a vesele ptičice melodično zacvrkutale na lusteru , ni nalik nečijem smetlištu , gde je prašina uzorpirala i izvršila agresiju nad kevinim nameštajem.Treba napomenuti razne pohvale i priznanja sa raznih kurseva ,seminara , pohvalnice za položene razrede sa svim peticama(I-VIII) , vukove diplome i mnogo što šta.No i keva nije mogla sve da popamti , ovo joj je bilo isuviše dovoljno da shvati kakvog idiota i neradnika ima kod kuće , "koji čeka da mu sve padne s' neba"!
Specifičan govor odbojkaša kojim se isti sporazumevaju na terenu, ali i van njega. Sadrži mnoštvo termina vezanih za ovaj ekipni sport. Ponekad pogodan i za "neodbojkaše"
A: "Dušo, kako je u Bg-u, već sedam dana te nisam video?"
B: "Ma ljubavi super, ima finih ljudi, evo baš sinoć sam pričala sa nekim odbojkaškim sudijom o odbojci, baš deluje kao fin dečko..."
A: "Alooo bree! Ja te pustim na sedam dana tamo kao fol kod tetke, a ti se već razobadala! Bolje pripazi da on ne zakuva, da se ti upecaš, da ne bih morao da dolazim da mu smečujem po rebrima...
To je onaj slučaj kada profesor da bi dokazao odeljenju kako nije pristrasan pri odabiru žrtve za odgovaranje, pita koji je danas datum ili nešto slično, i proziva mučenika koji je pod tim brojem u dnevniku. E sad pošto su skotovi, kakvi jesu, oni onda pitaju, najčešće redara ili nekog štrebera, da im kažu još neke brojeve, koje zatim sabiraju ili oduzimaju od datuma (po potrebi), a sve to da bi zbudžili broj pod kojim ste Vi zavedeni u dnevniku.
Hemičarka: E, pošto se Joksić stalno žali da njega uvek prozivam prvog, evo brojke nisu pristrasne, ajde redar koji je danas datum?
Joksić (inače br. 8 u dnevniku, prevrće očima)
Štreber: Profesorka, profesorka, danas je 22. Oktobar 2008 nakon rođenja Hristovog.
Profesorka (namrgođena, jer broj je suviše daleko od osmice): Hvala Valentine, ok, a mesec je deseti, znači 22-10 = 12. A jel zna neko koliko tetkica radi u popodnevnoj smeni?
Štreber: Tri tetkice rade u popodnevnoj smeni, profesorka. To su Šemsa Ferhatović, Suzana Iv...
Profesorka (namrgođena, i dalje se broj ne poklapa): Dobro, dobro, ne zanimaju nas imena. Znači imamo 12-3=9. Evo još jedno pitanje, koliko tabli ima u učionici?
Redar: Jedna tabla.
Profesorka (mali kez na vr’ usne, konačno se sve poklopilo): Znači to je 9-1=8. A ko je osam u dnevniku, da vidim........Joksiću, ti si! A posle kažeš da te mrzim, vidiš sasvim slučajno je tako ispalo.
Joksić (u sebi, nije za javnost..): Ok, nije ni bitno.
Profesorka: Evo jedno lako pitanje... hmm... Recimo,... Šta se dobija mešavinom tri-nitro-sulfido-hipermangan-karboksi-toluola i afganistanskog kaučuka?... Šta? Ne znaš?.. Ništa Joksiću, jedinica, to su osnovne stvari.
Prve reči koje nam se rode u glavi kada se probudimo u četvrtak ujutro, za posao ili školu.
Još samo sutra, pa konačno... toliko iščekivani vikend...
Četvrtak, 6:00 AM... Alarm na mobilnom me budi modom pojačavanja... Iz voljene dimenzije se vraćam u stvarnost, dok mi kroz glavu prolazi:
- "O ne... zvoni. Uf, šta je to danas... ah, četvrtak. Još samo sutra... još samo jedno buđenje, samo jedno mučenje. Sad sam se probudio, i to je gotovo, znači još samo sutra. Izdržaću i to mamu mu jebem... a onda... Konačno!!!"
Prvo što pomislimo kad se ujutro u 6 probudimo za školu/posao.
Onaj što čita novine otpozadi.
