Stil (lat. stilus — naprava za pisanje) je način izražavanja, kojeg karakterišu sve osobine po kojima se razlikuje od ostalih - najjednostavnije, ono po čemu te prepoznaju.
Čika Jova Zmaj:
Taši, taši, tanana, Evo jedna grana, A na grani jabuka Kao molovana.
Željko Samardžić:
Taši, taši, tanana, devojčice malena, ja matora drtina, a seks nam je sudbina.
Goran Bregović:
Taši, taši, tanana, Taš, taš, taš, taš, hop cup, hop cup, taš, Jab, jab, jabuka, jabuka je duboka cup, cup, cupika, paprika i bunika.
Bajaga:
Taši, taši, tanana, na nanana nana nana nananananana na nana nana na nananananana na (ruke gore) na nanana na
Crnogorski/hrvatski kantautori:
Taši, taši, tanana, Srce si mi slomila, kad si me poljubila u noći punog mjeseca... srce divljeg jelena, jabuka si rumena...
Neosetno. Perfektno i precizno. Iznošenje napora sa lakoćom, a protkano elegancijom. Graciozno.
...a ja mu kažem "čiji đed nije branio Kosovo?", i izbijem ga k'o ništa. Moji su bre dole pod zaštitom Uneska. Na Vidovdan mi rođendan.
...i tu viknem "Ko ne može?!", oni se smeju. Ja dovatim i eksiram ono pola litre lozovače k'o ništa, a oni muk. Posle me silovali.
...E, šta ti ono bi sa ženom? - Ma ženska posla, pusti...Lečila se četri meseca od tuberkuloze, pa bubrezi, pa svaki dan dijaliza, i stuče je rak k'o ništa.
...Slušaj, što se tiče naše veze...Biću Iskren. Mislim da su nam interesovanja suviše različita. Mene, recimo, zanima neka dobra knjiga i da ponekad bacim pogled na dobar teniski meč, a ti se, primera radi, po ceo dan jebeš k'o moldavska nimfomanka sa onim u stanu ispod na koga sam sumnjo ozbiljno da je peder dok vas nisam zateko. Sad se kupi dok su reklame dok ti nisam surdukno redenik u mali mozak da kaneš na patos k'o ništa.
Prvo pitanje koje muž upućuje ženi kada sazna da mu je bila neverna. Logičnije bi bilo da se interesuje koliko traje švaleracija, čija su deca i da li je pokupio neku boleštinu ali za prevarenog muža je ipak najbitnije da utvrdi da li poznaje ženinog švalera.
Jedna od najvećih muških noćnih mora je saznanje da je pio kafu i družio se sa nekim ko mu je iza leđa kresao ženu kao i mogućnost da je komšiluk nešto saznao.
Ženin odgovor na ovo pitanje je ključan faktor u odluci da li će je muž poslati na onaj svet ili samo vratiti u roditeljski dom.
- Slučajno sam saznao da imaš drugog. Ko je on? - Mani me tih gluposti! Idem da okopavam baštu a ti se javi kad se otrezniš i dođeš sebi. - Stani, kurvo! Nećeš otići dok ovo ne raspravimo! Sve znam! Imam i dokaze! - Onda dobro! Istina je! Ti ionako nikad nisi kod kuće, ništa te ne zanima, ne sviđam ti se više ... - Ko ti je taj sa kim me varaš? Da li ga znam? - A što je to bitno? - Samo mi reci da li ga znam? - Deca su njegova! Ustvari Luka i Dejana su sigurno njegovi a za Saru ne znam, možda je i tvoja! - Da li ja tog čoveka znam? - On je imao hepatitis B ali ne brini, nije nam preneo. Testirala sam se a i tebe sam tajno testirala - negativan si. Sećaš se kad sam ti tražila da daš krv, navodno za majku moje koleginice ... - Samo mi reci da li ga znam? - Pre toga moram da ti priznam da onaj novac što smo štedeli za vikendicu nije na čuvanju kod moje mame. Dala sam mu sve pare, prokockao ih je ali vratiće kad bude imao. - Da li ja znam tog čoveka? - Ne znaš ga! Nikad ga nisi video! Nije iz Beograda, živi u Aleksincu! Upoznali smo se na stručnom seminaru 'na Paliću, 1995-te! - Onda dobro. Kreni polako da se pakuješ i javi mami da se vraćaš kod nje a za decu ćemo videti šta ćemo. Ja odoh na pivo pa na fudbal.
Kulturniji način da objasnite da ste se sa nekim gadno popičkali, na krv i na nož, da uopšte ne govorite i da mu nećete doći na sahranu ako slučajno umre pre vas.
Koristi se uglavnom kada se priča o rodbinskim odnosima, zato što nas je sramota da komšije saznaju da smo bili akteri nekakve sočne porodične svađe.
- Što ti tetka nije došla na svadbu? - Nije mogla, znaš da živi u Grčkoj a tamo je kriza pa štede svaki evro. - Ne ta nego ona druga, iz blokova. - Aha, misliš na Maricu. Pa, znaš kako, verovatno nije mogla da stigne jer puno radi a i ne krivim je što se nije iscimala budući da nismo u najboljim odnosima. - Misliš na ono što se tužite? - Otkud ti to znaš? - Stigao predmet juče kod mog ćaleta, znaš da radi u sudu. Šta je to bilo? - Sve je počelo kad se navukla na alkohol k'o teniserka na kurac, otela nam pola babinog stana na ostavinskoj raspravi, oterala nas sa tečine sahrane a onda se potukla sa kevom ispred Rodića. Nemoj da širiš trač dalje, nije to ništa specijalno. Svako čudo za tri dana, pomirićemo se valjda uskoro. Jedino što trenutno nismo u dobrim odnosima ...
Čin koji vrednost emisija "Čudne životne priče" i "Čudne priče života" u udarnom vikend terminu diže na pijedestal novinarstva i nebrojene ručkove zaliva majčinskim suzama čineći da žalimo što Džulija Roberts nije glumila u Titaniku. Hipocentar emotivnog zemljotresa koji nas u isto vreme uči dvema velikim istinama: "Loše...hrbrgr...Srbija...hrbrgr...nema se para...hrbrgr...ciganče malo umače buđav Wellness keks u prokis'o džem" i "Ipak ima dobrih ljudi na ovom svetu".
Uvodni kadar spušta se sa obližnje planine Golije, dok u pozadini tihuje neki Bregović, na trijes dva cigančeta kojima su prethodno rekli da šutiraju svoju loptu od čarapa i da ne gledaju u kameru, Kadar se zadrži taman dovoljno da triguje majčinski instinkt, a onda tragičnu sagu počinje da odmotava dežurni kvadraturač kruga.
Zatim nam pomenuta porodica otvara svoj skromni dom od tri sobe i trijes četiri stanara (od toga trijes dva houm-mejd), a onda roditelji započinju svoju visokocenjenu propoved o porodičnoj etici i nebrizi države za njih sirote vredne pčelice i patriote, dok su deci zapretili krvničkim batinama ako se samo čuju kad ih niko ne zove, pa ovi samo sede oko njih i pokunjenih glava glođu mokar lebac.
Nakon krupnih kadrova plakanja i rupa na krovu kroz koje u glave dece udaraju UV zraci i grad k'o pesnica, u maniru supermena kroz maglu gaca frontmen neke od aktuelnih stranaka i dok on, više biće, grli ciganče i podiže glavicu kupusa s Himenovskom "I have the power" mimikom, u pozadini vorkraftovski krpe njihovu planinsku straćaru.
Opet tužni kadar dece. Roditelji plaču. Majke ispred malih ekrana čupaju kosu. Zajebi ratove i zemljotrese, evo ga ciganče sa okrajkom! Četvorica unose i povezuju kompjuter na instalaciju bez uzemljenja. Svi se grle, slomljeni teškim porodičnim trenutkom. "Naša stranka...brgrbr...zemlja Srbija...brgrbrmrgrbr...nove tehnologije ovim mališanima!".
Deca se smeju u Najkovim patikama. Svi mašu. Lagano kreće Bregović i kadar se diže na Goliju. Prejebana kvadraturaška konkluzija. Gase se kamere i žgadija se razilazi. Političar pali cigaru i psuje sitnu zvezdu što se toliko zadržao, a stanovnicima Gorskog Gvozdengrada se vraća ona iskonska oprezna zloba na kakvu te samo nemaština nauči.
Ubedljivo najmorbidniji način za ispoljavanje snobizma i elitizma.
Suština je u tome da nabeđena porodica pokojnika po svaku cenu insistira da ispred imena preminulog stoji i titula odnosno zanimanje kojim se bavio, naravno ako je isto dovoljno reprezentativno i dostojno kurčenja.
Nije nikakav problem ako porodica ima želju da navede zanimanje pokojnika u zvaničnoj čitulji koju mu daju ali ima onih koji idu do te mere da u redakciji određenih novina naglašavaju da se nikako ne objavljuju čitulje prijatelja i rodbine u kojima nije eksplicitno navedeno zanimanje preminulog. Rame uz rame sa nabeđenim ožalošćenim porodicama stoje oni koji, kada nekome daju čitulju, potenciraju sopstveno fensi zanimanje ili metropolu iz koje se javljaju.
Za više informacija pogledati srednje stranice "Politike" ili prilog odozdo.
- Poslednji pozdrav našem dragom primarijusu doktoru Milutinu (Milisava) Čonjagiću. Poštovani primarijus-doktore, ne znamo kako ćemo nastaviti život bez tako velikog stručnjaka i čoveka. Neutešna supruga sa decom.
- Poslednji pozdrav našem nikad prežaljenom sinu, doktoru veterinarske medicine Stratimiru Šabanoviću koji nas je juče iznenada napustio u 32-oj godini života. Neutešni mama Gospava i tata Labud, doktor specijalista kardiologije, sa mnogobrojnom rodbinom iz Pariza, Ljubljane i Lozane.
- Poslednji pozdrav Radoju Svršiću, general pukovniku u penziji i diplomiranom pravniku. Večito ožalošćeni, brat, doktor stomatologije Blagoje Svršić i sestra, viša medicinska sestra Olgica Svršić-Vještica sa porodicom iz Minhena.
- Poslednji pozdrav dragoj Ljovisni od tetke Vide sa Floride.
Ovo kažu naše bake pre nego što ih drmne srčka dok nam nude slatko
- Uzmi slatko, sine - Ne mogu, bako - Uzmi, srećo bakina - Ne mogu, ne mogu - Uzmi kad ti kažem, naljutiću se - Ne mogu bre, baba - Moreuz... krklj..kljkkk - Baba!!! Kuku mene! Šta ti je, baba?! Lele, bako moja...
Izraz koji služi da odjebete nekog preko telefona, a u isto vreme da istripujete i sebe i druge kako vi ustvari radite nešto pametno i zajebano u ovom životu. Inače omiljeno zanimanje naloženih klinaca i nezaposlenih likova koji sviraju kurcu po ceo dan.
Primer 1: Nezaposleni lik od trideset godina izašao da kupi cigare od para koje je uzeo kevi. Utom ga zove ortak iz srednje posle sto godina:
Ortak: Alo 'de si brate moj nema te nikako. Šta se radi? Kako posao, žene. . .? Lik : E brate ti si... Evo me završavam nešto po gradu, u gužvi sam, zovem te kasnije. (Prekida vezu) Sebi u bradu: Puši kurac čobane, samo si mi ti još falio da me jebeš na svu muku...
Primer 2: Naloženi pubertetlija vadi izvod iz matične prvi put bez tate. Uživeo se k'o da kupuje obveznice Dženeral Motorsa. Utom ga zove riba:
Riba: Ćao srce! Gde si? lik (nervozno): Evo me završavam nešto po gradu! Znači ne mogu nikako da pričam, zovem te kasnije! Riba: Važi ljubavi! Baš mi simpa kad si u nekom poslu, ćaos!
