Tiha patnja lokalnih adolescenata i njihovih očeva. Usrećuje slučajne prolaznike svojom pojavom, ulepšavajući im ostatak dana i ublažavajući depresiju povodom još jednog ponedeljka. U toku običnih životnih radnji, poput zalivanja cveća u dvorištu, ili odlaska do prodavnice, postaje predmet vickastih opaski muževa svojih prijateljica, propraćenih širokim osmehom. Njen sin je uvek omiljen u društvu i ortaci mu često dolaze na gajbu, iako nema Sony Playstation. Muž joj je kamiondžija na dugima trasama, zbog čega je često i odsutan.
Ortak 1 (drugim ortacima): E, kakvu sam pičku video danas u busu, nije mi bilo dobro! Jedan od ortaka: Jel ko Žaretova keva? Ortak 1: A dobro sad, nije baš ko Žaretova keva ali je mnogo dobra!
Grupa pravila ponašanja u ovoj vaspitno - obrazovnoj ustanovi. Prenose se usmenim predanjem, sa koljena na koljeno. Najbolji uvid u njih stiče se iskustvom. Najbolji tutori - kafanski inventar.
Stiže drugi prvijenac, jedna prazna čašica stoji na stolu. Konobar porudžbinu postavlja na sto i poseže za prazno čašicom. - Ne, ne, sine. Gost presipa sadržaj nove čašice u staru. - Žene i čaše, ne valja mijenjati.
Točeno pivo, bokal i dvije čaše. Sredina razgovora, sredina ispijene čaše. Jedan kreće da dopunjava. - Ahahah, čekaj da ispijem, polako... - Ma ljepše kad je puna čaša kume, da te podsjeća da je načneš. - Kume, zapamti: čašu nikad ne dopunjavaj i ženu nikad ne dojebavaj! Sačekaj da ispijem.
Postoji i par onih za koje se smatra da smo rođeni sa njima. Nazdravljanje, 'cukanje' čaša mora biti praćeno gledanjem u oči pa da mu jebeš mater. Ako svi piju, piješ i ti. Ako si umoran od posla, ako raniš sjutra, ili ako ti se jednostavno ne pije, nisi trebao ni da dolaziš. Ako si okasnio, a društvo je već u modu bratimljenja i kumovanja, uzimaš prečicu u vidu vinjaka ili rakije. Kada piješ za nečiju dušu, u redu je da prvo prospeš par kapi po podu, trpi to kafana. Ako ima žive muzike, nemoj da si sisa da naručuješ pjesmu bez da častiš muzikante. Pevaljkama poseban tretman. Papirnjača u grudnjak i štip ili blagi ujed za dupe. Ako si gadljiv, nisi dovoljno pijan, peder si, ili jednostavno nisi za kafanu... Gazdi naruči turu. Gazda, ako je pravi, ima da vrati. I zapamti, glasan si onoliko, koliko imaš para.
Izgubiti i minimum logike i lucidnosti u ponašanju ili govoru. Kažemo za nekog da se odjavio kad skontamo da ni on sam ne zna šta govori i gubi svaku kontrolu nad sopstvenim akcijama.
- E, izvini što kasnim, sreo sam Tonijevog polubrata, pa se zapričali. - Kog Tonija? - Toni, komšija, bre. - On ima polubrata? - Pa, da. Ti znaš koliko je njegov ćale mator, ima decu iz prvog braka. - Nisam znao. - A Tonija je napravio u šezdeset drugoj godini. Žena mu je dvadeset godina starija. - Brate, ti si se odjavio. ---------------------------------------- Biologičar: Samo da znate, alkoholizam spada u devijantni oblik ponašanja! I apsolutno je besmislen, kao i cigarete! Ti znaš da je alkohol štetan, pa što ga onda pušiš!? Deca: Ovaj se odjavio. ---------------------------------------- - Dobro veče, Atino! Dobro veče, Njujork! - U brate, odjavila se načisto. ---------------------------------------- - Ćero, ispod komšijinih ulaznih vrata izbija voda, izgleda da imaju poplavu. Ti se družiš s njima, imaš li broj da ih pozovem? - Nemam broj. Ali oni su ionako otišli na more u Tunis. - Pa šta da radimo? Da obijamo vrata? - Ma jok, pogledaću u Belim stranama, ček... - Ćero... - Prezime... Đurović... Adresa... - Ćero, bre! - Molim, tata? - Ti si se odjavila.
Gej. Ukoliko ste onako građanin sveta pa volite taj izraz. Peder. Ukoliko ste ponosni stanovnik brdovitog Balkana. Lik koji voli da se spava u guzu na jeziku onih prvih. Lik koji voli da se šuri u plinaru na jeziku ovih drugih. Kako god da okreneš isto ti se 'vata. Izraz je počeo da se koristi najviše posle filma Gospodar Prstenova, posle kog se i omasovio žanr epske fantastike i mase su prvi put videle kako izgledaju vilenjaci. Plavi, nežne kože, flafičasti, feminizirani, baršunasti, gipki, ženskasti i koliko god da u nekoj sceni filma vilenjak surovo ubija horde neprijatelja, opet nekako sve to deluje pederski ili ako hoćete, gej i stvarno deluje kao fantastika. Uvek kada se pojavi vilenjak u sceni nekako ga je lakše zamisliti kako vozi rolere nego kako tamani horde neprijatelja, a kada bi se dva muška vilenjaka poljubila, delovalo bi kao lezbo film. Baš gej rasa.
Aragorn: Pogledaj ka istoku Legolase. Vatre se dižu. Sauronovo oko se okrenulo ka Gondoru. Legolas: Da, ali pogledaj u zvezde i kakav divan kontrast baca svetlost od vatri na noćnom nebu. Aragorn: Moramo se spremiti za krvavu bitku koja predstoji. Legolas: Možda nam je ovo poslednji dan života znaš. Valjalo bi to iskoristiti. Aragorn: Na šta ciljaš? Sa vama vilenjacima čovek nikada ne zna. Legolas: Pa mislio sam malo, da pridržim tvoj mač, ako me razumeš. Aragorn: Pa evo ti mač, ali koji će ti đavo kada imaš tvoj luk i strelu. I juče si tražio od Gimlija sekiru da držiš. Čudni ste vi vilenjaci skroz. Legolas: Au bre koje ste vi svi sirovine idem da spavam. Daj mi onu veliku sveću tamo. Aragorn: Evo ti sveća, šta se ljutiš odmah kao neka žena.
Neprevaziđeni seksualni partner. Čak i u tehnološkoj eri kada seks bude uveliko prevaziđen jer će jajna ćelija moći da oplodi sama sebe a orgazam se bude postizao električnom stimulacijom mozga, verovatno ćemo se i dalje kvalitetno jebavati sa srpskim prevodima za filmove.
Analna penetracija počinje sa traženjem titla dobre verzije, frejmrejta, konvertovanjem Č, Ć, Ž, Š i ostalih kukica u C, Z i S, a ekstaza se doživljava sa prevodiocima koji su ili suviše lenji pa jednostavno ubace engleski prevod u Google Translate, ili imaju potpuno odsustvo osećaja za srpski jezik pa engleske idiome prevode od reči do reči bukvalno.
-Scena: Tuča u lokalu. Dva lika se biju protiv pijanih đilkoša. U trenutku se okrenu jedan prema drugom, kada ovaj prvi kaže "DUCK!" (sagni se), a genijalni titl ispiše "PATKA!"
-Looks like the tables have turned, Michael. (Izgleda da su se stolovi okrenuli, Majkle.)
-No one would do something like that in right mind! (Niko ne bi uradio tako nešto u desnom umu!)
-Stavove u utičnice kada puž što se dešava ubistvo?
Pitanje koje se postavlja osobi koja se ponaša kao da je teško retardirana, ili kao da uopšte nema organ za razmišljanje.
- Brate, je l' znaš onu utičnicu kod mene u sobi...? Onu što ju je ćale skin'o, jer se nešto sjebala, pa nije još stavio novu. - A-ha, a-ha... Šta s njom? - Pa, unutra su tri žice... - Da, znam... Faza, nula i "zemlja". I? - Ja se nešto smorio pre neki dan i palo mi na pamet da vidim šta će da bude ako se dodirnu. - (iskolačio oči od zbunjenosti i neverice) Iiiiiiii??? - Brate mili... Kad je to puklo... Al' to nije sve. Crk'o mi i bojler u kupatilu... Sreća pa sam bio sam kod kuće. Zamisli da se neko tuširao; ubila bi ga struja na mestu... - Ti si težak degenerik, jeb'o te!!! Da ti nisu matorci možda u srodstvu?!?!?!?!
Možda sam luckasta i živim u nekom svom svetu, ali čini mi se da je ovo stanje u koje sam jednostavno upala. Zbog njega pišem ćirilicom, iako se jedva snalazim. Zbog njega sam otvorila profil na Vukajliji. Zbog njega sam počela da pratim fudbal. Zbog njega ne odem na vreme u krevet, samo da bih čitala njegove komentare, definicije, postove na forumu...
Iako ne znam kako izgleda, ipak osetim neke leptiriće u stomaku kad god ugledam njegov nik na ekranu. Poželim da sam tu pored njega, da mu vidim izraz lica dok čita, piše, definiše, svađa se sa ljudima po sajtu. Čini mi se da bih mogla do kraja života da budem s njim, samo zato što je interesantna ličnost, pa može da ima drvenu nogu, veštački kuk ili neku neizlečivu bolest( DALEKO BILO) fizički izgled mi možda po prvi put u životu nije na prvom mestu. Iako on misli da sam ja nekakav trol, ili šta već, želim da mu poručim da sam samo jedna obična, normalna devojka, koja se zaljubila, i ne vidim šta je tu strašno... Možda je malo luckasto što je to ovako, preko interneta, ali pobogu! Živimo u takvom vremenu, i mislim da to polako postaje normalna pojava. Nadam se samo da me nećeš mrzeti posle ovoga što sam napisala, pretrpeću ogroman blam, (svesna sam toga u potpunosti) kad ljudi pročitaju ovo, ali bilo je jače od mene. Izvini, i mojim te da me ne ignorišeš posle ovog teksta. A na koga mislim, vidi se jasno po mom nadimku na Vukajliji.
Pesma o istoimenom gradu koju peva rodjena Zitoradjanka, srpska majka Svetlana Ceca Raznatovic. Kao sto se pesme "Is this love" i "Love hurts" uvek se stavljaju na kompilacije "Rock Ballads", "Metal Ballads", "Best Power Ballads" i slicno, tako se i kompozicija "Beograd" stavlja u kompilacije "Vesele devedesete". Naravno i za ovu pesmu postoji poseban ritual koji se mora sagledati i postovati tokom slusanja.
Primer 1: Diskoteka BUS. 1996 g. 1h 16 min posle ponoci. Sve ribe uz ovu pesmu OBAVEZNO igraju i glasno pevaju, pomno i pazljivo prekrivajuci prelepi, slavujski glas Svetlane Raznatovic, poznatije kao Ceca. Uz strofu "Ovooo seeeeecanjeeee, rusii meeeeni sveee"... obicno se ribe hvataju za gornji deo grudnog kosa, ili za srce pokusavajuci da docaraju tu tragicnu atmosferu koju prezivljava glavna junakinja u pesmi. Sto se tice dela "Mooj Beoooograde, zagrli meeee..." - tu je vec potrebno rasiriti ruke i usmeriti ih ka nebu.
Dok ide ova pesma, ribe igraju dok tipovi pomno prate njihove pokrete i nemo klimaju glavom. Oni se oglasavaju samo na pocetku tokom jedne strofe. "Znam za jedno ime, al` ga ne spominjem (i onda svi prisutni u glas) EE-E-EEE!"
Primer 2. Ukoliko se nalazite u automobilu i slusate ovu pesmu, obavezno je otvoriti sve prozore na Vasim kolima i podeliti lepotu i tragediju, neizvesnost i agoniju ove prelepe kompozicije.
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda? -Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam! -Heh. Imate li neki hobi možda? -Da. Pišem pripovetke i crtice. -Uuu. Baš lepo. -I pravim lampe od papira! -Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni? -Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako. -Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M? -U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe? -Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate! -Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t -Sledeći! -Čьto?
Ne postoji drugo objašnjenje zašto se u svakom autobusu koji vozi od jednog do drugog grada naše zemlje Srbije nikad ne čuje ništa drugo osim najgore iransko/tursko/bliskoistočne melodije začinjene još nebuloznijim tekstovima ispevanih od strane Šiptara prikrivenih milozvučnim "srpskim" imenima (pogledati pod Beki Bekić).
"Zaklinjem se da ću u svom autobusu puštati samo folk, jedino folk i ništa drugo osim folk radija pa makar on bio i najveće dno! Makar vozio filharmoniju, Zubina Mehtu, Kurta Kobejna, Britni Spirs, Željka Joksimovića pa i samog Mocarta, oni u mom autobusu neće čuti ništa osim folka! Jedini izuzetak koji ću napraviti u svojoj šoferkoj karijeri biće da možda ponekad pustim nešto savremenije, što će reći- turbo folk."
Pitanje muškog roditelja upućeno majci, a koje se direktno odnosi na inteligenciju njihovog sina/kćerke.
(Nedelja ujutro, popravljanje slavine u kući) Ćale: " 'ajde ustaj više iz te fotelje, spavao si celo jutro, došao si u 5 kući, i sad bi još fudbal da gledaš. Brže gore na tavan, i donesi mi okasti ključ, četrn'esticu. (nakon 10-ak minuta preturanja po kutijama sa alatom) Ćale: "Vidi ga. Pa mamlaze jedan, ne imbus, nego okasti! Je l' si ti bio na ispiranju mozga sinoć, dok su ti ispirali želudac, bre? Radice, je l' sam ja za ovo brijao muda pre dva'es godina, da sad ne može ni maticu da odvrne, stoka pijana?" Keva: "Ćuti! Da si ti tad znao da "zašrafiš" kako treba..."
