Osećanje čoveka rođenog u Srbiji, stvoreno godinama obećanja, pocepanih gaća, kompromisa, Grand balerina, skorog ulaska u EU, gdržavnih granica koje su svaki dan bliže njegovoj kući, „pošteno zarađenih“ BMW X5-ica sa bukvarski obrazovanim spodobama unutra, slavljenja onih koji su zaslužili samo: "pu, stoko!" od nadrkane babe u prolazu, FT1P, činjenicom da će mu trebati pasoš da poseti rođenu babu i dedu sa Kosova, traženja veze za posao od 200 jevreja... Bez psovki, besa,žalbi, jer ne zna koga bi psovao, na koga bi iskaljivao bes (jer je previše ljudi koje bi rado zadavio) i kome bi se žalio - samo tihi konstantni bol i potajna nada za boljim sutra. Životari umesto da živi, uživajući u malim stvarima, jer u velikim ne može. Jedini svedok tog osećanja je povremena skrivena suza.
-Tata, što brišeš oči? -Ma zaljutila mama ovu čorbu,razvalila je. Ajmo ja i ti malo napolje...
Znate, ja mislim da ste svi foliranti. Ne mogu da pričam kao čovek sa vama jer spomenem li nešto što je moje lično mišljenje, prospete mi hiljadu lažnih moralističkih govana iz vaših prljavih usta i hiljadu nobles pogleda iz tih odvratnih očiju. Gonite se u tri pičke materine ti, ti, ti, ti, ti i ti, onaj tamo je peder, ona se puca u venu, onoga keva još uvek kupa jer je alfa edipovac, a vi kučke, po vašim kvarcovanim čirovitim telima je više fleka od ejakulata nego po celoj scenografiji Brazersa. Ne mogu očima da vas gledam, idete mi na trista kurčeva i ne obraćajte mi se više do kraja mog života ili još bolje, do kraja vaših života! Šu. Pičku. Materinu. Čast izuzecima.
Narod nema 'leba da jede, a ti tu pises definicije. Narod nema 'leba da jede, a oni organizuju parade. Narod nema 'leba da jede, a ti si bas resila da uspes u zivotu. Narod nema 'leba da jede, a ti tu pises pesme. Narod nema 'leba da jede, a ti bi da se jebes. Narod nema 'leba da jede, a ti bi u provod. Narod nema 'leba da jede, a ti zderes k'o nezdrava. Narod nema 'leba da jede, a ti bacas hranu. Narod nema 'leba da jede, a ti ides na more.
Ajd' nadjite neku sisatu sto moz' cel narod da podoji, pa da izvadimo ruke iz dupeta i ipak radimo nesto!
Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.
- 'Ajde, bre, Rumenige, jebem ti mrtvu decu. - Kreni Ševčenko, šta si se steg'o k'o kurac u ladnoj vodi? - Šta ces u močvari, jebem ti lebac krvavi? Jesam rek'o da idemo na most, jebem li ti crkvena vratanca? - Joj Anri, jebem ti ćerku, i to onu najmlađu! - Skrljaj ga bre lepo, koji kurac si se skupio k'o pička na mrazovini. - Mali, ostavi to u potoku, jebem ti krsnu mrvu. - Udri to bolje Bekame, svastiku ti jebem. Važno da si ti šatiran. Jeb'o li te frizer! - Vidi ga ovaj Esjen, pa idi u rudnik čamugo, koji kurac tu tražiš?
Konačno suočavanje sa realnošću ostarele "devojke". Napokon je skupila snage, pogledala se u ogledalo i prestala lagati samu sebe. Na drugoj strani ulice videla je komšiju Radeta koji je pre dvadeset i pet godina godina trčao oko nje kao dete ispred prodavca kokica. Na vreme je shvatio da nema ništa od toga i našao drugu. Za tri nedelje ženi sina. Uskoro će postati i deda, a ona živi sa dve mačke i jednim televizorom. Setila se i onog trgovca kome 6 meseci nije htela dati. Ovaj otišao kod prve koja je htela i sada ima četvoro dece sa njom. Pre dvadeset godina mogla je imati bilo koga, ali ona nije htela bilo koga. Niko nije bio dostojan uvažene profesorice književnosti. Sada izgleda da je bila u pravu: niko i nije. Sada stoji ispred pet tona uglja koje nema ko da unese i u sebi ponavlja reči sa naslova. I da ih izgovori naglas, ne bi imao ko da ih čuje osim mačka Boleta koji se igra sa grumenom uglja.
Besomučno forsiranje besmislenih izgovora i opravdanja za napravljena sranja. Pokušaj branjenja neodbranivog. Nebuloze koje se proturaju kao normalne iako se kose sa zdravim razumom i svim aspektima logike, a ipak su skoro apsolutno društveno prihvaćene.
Dezodorisanje smrdljivog traga zaostalog za hodajućom moralnom kanalizacijom.
-Ne bacaj bombu, jeste da je rat, ali vidi, tamo su deca! -Da, ali to su NJIHOVA deca.
-Opet bombardujemo nekog?! -Demokratija je demokratija, mora svuda da se instalira.
-Oče, abortirala sam 22 puta do sada. Nisam znala šta radim! -Iju, ako ne daješ priloge crkvi svaki vikend ima da goriš u paklu! I nemoj metalno, grebe staklo.
-Ne verujem, prevarila si me sa celom prvom postavom OFK Beograda?! -Ni ja! Krivimo votku, od sad neka bude naš zajednički neprijatelj. Ua votka!
-Dobro bre ženo, aj i da razumem da me varaš, al' sa kerom?! -Šeri Brendi je čudo!
-Dobro bre, razumem da se svađate, al' onol'ko da isprebijaš ženu da visi mesec dana na VMA, to stvarno ne razumem! Zašto, bre?! -Bio pijan!
-Što prebiste bre vas desetorica konjina one žgoljave tinejdžere? -Sekte bre. Sekte.
