Prepička o kojoj obični smrtnici mogu samo da maštaju. Omiljena je tema u muškom društvu, ali niko od njih ga nije umočio u nju. Kad se spomene, uvek neko izjavi „ko nju jebe, pa da mu popušim kurac‟.
- Brate, video sam sinoć Enu.
- Enu avion?
- Da. Juče smo sa Maretom skupili 800 dinara, kupili Tuborg u radnji, pa pravac u Stefan Braun.
- I kakva je, nisam je video pola godine?
- Ma pička i po je još uvek. Kad bih je jeb'o i u CV bih je naveo.
Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!
Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.
Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.
Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.
Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.
Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.
Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.
Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.
I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.
Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...
Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...
Drugari iz srednje škole, dobri učenici, perspektivni momci. Bili zaljubljeni u Zvezdanu, najbolju ribu u kraju, priča se da su obojica bili u vezi sa njom. Ekipa iz kraja je više volila Pericu, imao dobre fazone, pričao dobre viceve, dok su Dekija uvijek smatrali štreberom. Elem, došlo vrijeme za fakultet, otišli studirati u veliki grad, Deki kod starijeg brata Mihe , upisao medicinu, a Perica ostade sam, upisao i on kao nesto Pravnog. Našli i prve ribe na faksu, Deki smuvao neku Lacku ,solidna treba, a Perica navatao najbolju ribu u gradu, svi su pričali o tome. Studentski život je kod Perice uzimao danak, najbolja treba ,žurke, malo sna, a Deki nije mogao nikuda, samo knjiga, jer je bio pod Mihinom kontrolom. Nije prošlo dugo,skonta Perica da njega mala dribla a ne on nju, raskinu, poslije našao neku švabicu, pa grkinju, nikako da se smiri. Deki se u međuvremenu oženio sa italijankom srpskog porijekla Interkom Milanović, izrodili djecu Skudeta, Kup a prošle godine dobio ćerkicu Lišu, vele mala klempava k'o Dambo al' je Deki najviše voli. Postao Deki hirurg, obavlja najteže operacije. Vratio se Perica u svoju varošicu, u gradu pun kurac pravnika, nema posla, navata ga neka Jagodinka Palmić na bebu, a ima zajebanog očuha Dragana Markovića, i morade Perica u brak sa njom, nema druge. Dođe Perica nekad u kafanu pa kad čuje "Devojku iz grada" od "Slavuja iz Mrčajevaca" otvori se jadan, ma živa duša. Kaže :"Sretnem nekad Zvezdanu, malo je oronula, izgleda k'o posrnula kraljica, al' još ima sjaj. Ja sam igrao za raju, a Deki nije zanemario taktiku. Moj ti druže, ne voli ti život driblere, jebi ga"
Jedna od nižih lestvica u medijskom sistemu Srbije. Malo iznad novinarske sekcije u lokalnoj osnovnoj školi. Njena svrha je da izveštava o dešavanjama u mestu u kojem se nalazi, kao i da jednom nedeljno reprezentuje retrospektivu događanja iz obližnjih sela i mesnih zajednica. Egzistenciju tih televizija omogućava par reklama koje plaćaju vlasnici lokalnih ugostiteljskih objekta ili zanatskih radnji, kao i deo opštinskog budžeta, uglavnom onaj namenjen za kulturu. S obzirom na kvalitet programa, koji je ravan kvalitetu hoummejd indijskog pornića, ne privlači veliki broj gledalaca. Na taj način je determinisan profil ljudi koji radi na ovim stanicama- nezainteresovani ili ludi. Ako nisi lud ili nezainteresovan, vremenom postaneš.
1: Alo, pizda vam materina, šta radite ovde?
2: Ništa šefe, vežbamo...
3: Za špicu.
1: Za koju špicu vežbate, majke vam ga nabijem narkomanske, opet duvate onu drogu!
2: Nije droga, šefa...
3: Nije, šefe, KHM...
1. Ajde mrš u studio da razvlačite kablove, vesti počinju za dvaes minuta! Pizda li vam materina narkomanska...
2: Evo, šefe.
1: Je li, a 'de je, bre, ona kuravla?
3: Koja šefe?
1: Kako koja, pa kolko ih imamo, nabijem vas na kurac?
3: A to jeste. Ne znamo, šefe.
1: Kako ne znate!? Pa ko će da vodi vesti?
2: Evo ja ću.
1: Šta ćeš ti da vodiš? Poslednje što si ti rek'o pred kamerom je reklama za Žiku kamenorezca.
3: Mogu ja, šefe?
1: Ti? Si ti normalan?
3: Pa šefe, nema ko drugi. Jova otiš'o na bolovanje.
1: Jes' majku mu. Pu, u pičku materinu, jebemti ambulantu, našli kome će da daju potvrdu da nije zdrav! Doduše, on istina malo prišućkast, HJOHJOHJOHJOHJO.
2, 3: Hehehehehehehe.
1: Šta se smejete, pička vam materina! Mrš gore, će da počne dnevnik.
2: Šefe, a ko će da vodi ako ne dođe Zora?
1: Ma nek vodi ko 'oće, mnogo me boli kurac. Ionako nas niko i ne gleda.
...
2: Matori, mogu ja da vodim?
3: Matori, mojne si pička, ti si pričao reklamu za Žikinu radnju. Ja nisam ništa nikad. Rek'o.
2: Okej, matori, vodi ti.
...
2: Tri, dva, jedan, nula. Ustvari nema nula, krenuo si pre dve sekunde.
3: Dobar dan poštovani gledaoci, ovo su vesti u šest. To jest u tri. Ovo su vesti u tri.
1: Šta radiš to, bilmezu!?
3: Pa zbunio sam se, šefe. Šta da radim?
1: Šta šta da radiš, mater ti jebem nenormalnu! Pa uživo ideš, gledaj u kameru i pričaj koje su vesti dana!
3: Ovo su vesti dana. :džingl:
Jutos oko pola devet u selu Obrež kod Varvarina uhapšen četrdesetpetogodišnji J.M. zbog posedovanja marihuane. ..Šefe, pa ovo je naš Jova! Ahahahahaaha! Ladno Jova uhapšen! Ahahahahahahaha! JOVA DžANKI! Ahahahahaha!!!
1: E, sad ću da mu jebem mater. Sine, dodaj mi tu gedoru pored tebe. Ne taj, taj pored. E taj! I pusti reklame.
2: Izvolte šefe. A koje reklame da pustim?
1: Pusti obe.
Upeklo Sunce. Nemogućnost adaptacije ljudskog organizma na vanredno visoke temperature koje su, kao takve, uz direktni nišan sunčevih zraka tzv. ždraka na moždane receptore, činodejstvovale postanak svih svetskih religija.
Kad zvezda upekne svojih četeres stepeni u pasivnim predelima jedino što se aktivira je rad mozga i to dela zaduženog za halucinaciju.
A šta bi se drugo i moglo izroditi u podnebljima gde nema pristojnog drveta koji bi napravio debela hlada, gde je pesak habitat a voda privelegija debelih.
Ni frižidera nije bilo, pivo da ohladiš čoveče!
Ekipa iz kraja; Mojsije, Brama, Višnu, Šiva, Đizus, Zaratustra, Muhamed i Buda odlučili igrati fuce na male goliće, bio lep julski dan. Sunčan, veoma sunčan. Bilo bi izmereno rekordnih stepeni al još nije bio rođen ni Kelvin ni Celzijus. Ni Nives- da se ima makar kakve kokare usput. Bila doduše neka Marija Magdalena ali ta je odlučila biti poštena baš pred utakmicu.
Hoćeš majci fudbala, zvizdan puk'o, nije njima dobro. Seli oni tako i svaki se o svom jadu zabavio pokušavajući naći sebi hlada i puta u spasenje.
Mojsije- Ljudi, hajmo se brčnut' negde, ne da se izdržati.
Zaratustra- Mojne sereš Mojsije, je l' ti vidiš negde more možda?
Đizus- Da, da, aaa bilo bi lepo. Nacrtaću ribu tim povodom.
Buda- Nema mora, kravu vidim. Napiću joj se mleka.
Brama, Višnu, Šiva uglas- Ne diraj kravu, debeli! Znaš šta je bilo prošli put!
Muhamed- Najbolje da se sklonimo u pećinu, tamo ima hlada.
Zaratustra- Kakva pećina, kakvo more, najbolje je po ovoj vrućini ići u planine.
Mojsije- Ja odoh do mora, ako ima ko da 'oće sa mnom nek' ide.
Muhamed- Povedi Židove hahahah kakva budala čoveče, čuj more...
Đizus- Heheh ajd nemoj Muhamede tako, nije hrišćanski smejati se drugom.
Muhamed- Priznaj pičko da je smešno. Odoh ja u pećinu.
Đizus- Hajd ti. Ja moram ostati ovde, Rimljani me nešto cimali pa da vidim šta hoće.
Budo bre ostavi tu kravu, pa vidi šta radiš od nje. I to i nije krava čoveče, to je
vo. Kako misliš tako neverovati u jednog boga.
Brama, Višna, Šiva- Jednog boga? Đizuse opet te puca Imedžineri frend, stvarno si asocijalan, moraš imati više drugova.
Buda- Meni svejedno.
Šiva- Debeli , tebi je uvek svejedno, samo da se ima šta pojesti, to ti je bitno.
Buda- Šivo, nabij sebi sve ruke tamo gde sunce ne sija, ščula? Mogu i debeli imati bogovsko telo, ja sam dokaz!
Đizus- Aj ne svađajte se. Pođimo s mirom i svetlosti božijom, pogledajte, svetlost...Eno Muhameda. Muha, daj nam po pivo čoveče.
Muhamed- Nema više alkohola! Sve ste popili, dojavila mi ptičica.
Buda- Opet je prič'o s gavranom...
Svi u glas- A JEST PUK'O ZVIZDAN, ŠTA JE OVO, BOŽE MILI! SPASI NAS!
Bog- Poslaću vam avatara, njega slušajte šta vam je činiti.
I čekaše ljudi hiljadama godina da nađu puta pravoga i avatara da im poruku prenese. I stiže Avatar u 3D produkciji hiljadama godinama posle a ljudi ne nađoše puta božijega a najgore prođaše oni koji su izgubili daljinski od klima-uređaja pa ga sad gledaše tužno očima izgubljenim svojim, oznojenim.
Biće poslato od Boga da u monotoni školski dan unese malo radosti. Ne, ona ne nosi uske dopičnjake i seksi najlonke kao prsate učiteljice sa redtjuba. Nije ni nalik na plavu, hladnu i naizgled frigidnu profesoku Engleskog, čiji pogled ledi u mestu. Ne, njene zelene kao žad oči i mio pogled lako te povedu u maštanje i zbune. Duga crna kosa, farke i hipi košuljica sa uvek otkopčanim dugmetom na vrhu su njen stil. Zbog nje bi celo društvo cimalo onog lika što mu matorci šljakaju u Francuskoj, koji se tamo rodio i živi, pa dođe za leto kod babe i dede iz kraja, da nam prevodi sve one bezobrazluke, koje bi mi u momentima fantaziranja zamišnjali da nam ona govori dok se histerično pomamljena izvija na nama. Zbog nje su i čak i oni likovi Džimi i Džimi batalili probe sa bendom utorkom uveče da bi lomili jezik sa Preverom ne bi li je sutra na prvom času impresionirali veštom interpretacijom. Zbog nje bi sredom pola razreda izgledalo kao klonovi jedne te iste osobe jer je neko stariji rekao da ona sluša Hendriksa, pa bi svi oblačili majice sa njegovim likom, i na temi o omiljenoj muzici bi svi pisali kako gotivimo ovog. Na maturskom se umalo nismo potukli ko će sa njom da zapleše, a i danas bi bili u stanju da to ponovimo. Svako se potajno nadao da će jednog dana oženiti baš profesorku Francuskog, a danas povremeno obilazi studentske žurke na Filološkom ne bi li sreo baš jednu takvu buduću profesorku Francuskog.
Najbolji način da vam u državnim službama zajebu papire zbog "tehničke greške", koja se sastoji iz toga da ti sjebu pola prezimena.
Službenik - Ime?
Stranka - Milan Popov.
Službenik - U redu stićiće vam za par dana na adresu.
Stranka - Hvala.
Posle par dana
:Otvaranje pisma:
Ime i Prezime - Milan Somov
šupičku materinu
Predmeti kojima prosječan Srbin ne umije otvoriti pivo.
Sedeti preko puta žena, one malo jedu.
Bio je jul mesec. Sunce je bacalo svoje zrake kao plazma kugla visoke frekvencije. Pticice su pevale razdragano ispustajuci umilne zvuke do 12dB. Ja sam se osecao toliko srecno, kao da sam namagnetisan pozitivnim jonima. Na obliznjem polju (ne magnetnom) deca su igrala fudbal. U jednom trenutku lopta je proletela pored mene brzinom od 34 m/s, ka severozapadu pri cemu je bacala suncane zrake pod uglom od 78 stepeni. Uplasio sam se. Proradio mi je osecaj kao...pa kao pre par godina kad sam otrkio elektromagnetnu-viseznacnu odrednicu polova.
Kad coveku lose ide sklon je da idealizuje stvari i da masta. Na primer, kako polifazan sistem naizmenicnih struja omogucava veci potencijal. Meni takvi ljudi nisu bas jasni. Ja zato cvrsto stojim na zemlji i razmisljam samo o poboljsanju hidropotencijala Nijagarinih vodopada.
Sve u svemu, volim da se implementiram u zivot kao transformator snage jedan megavat u sistem prenosa.
I zato, smanjite nervozu kao sto se smanjuju gubici prilikom prenosa električne energije od elektrana. Pazite da vas ne pogodi lopta, i nadajte se da cete uspeti u zivotu kao jaje koje se rotira oko svoje aksijalne ose. Zasto jaje? Zato sto se rotira na vrhu!
