Rektor univerziteta:
Preskače visoke zgrade iz mesta, moćniji je od lokomotive, brži od metka, hoda po vodi, uređuje Božju politiku.
Dekan fakulteta:
Preskače manje zgrade iz mesta, moćniji od obrtnog motora, brz taman kol'ko metak, šeta po vodi ako je more mirno, razgovora sa Bogom.
Profesor:
Preskače zgradu sa kratakim zaletom i pri povoljnom vetru, skoro je moćan kao obrtni motor, može da ispali metak, hoda po vodi u zatvorenom bazenu, razgovora sa Bogom, ako je odobren poseban zahtev.
Vanredni profesor:
Ume da očisti i sredi kabinet, gubi u nadvlačenju konopca sa lokomotivom, opali po nekad, pliva dobro, povremeno mu se obraća Bog.
Docent:
Pri pokušaju da preskoči zgradu, pokazuje izvestan entuzijazam, pregažen od strane lokomotive, ponekad može da rukuje pištoljem bez samopovređivanja, zna da koristi pedolinu, razgovara sa životinjama.
Apsolvent:
Zatrčava se u zgrade, prepoznaje lokomotivu (dva od tri puta), nema dozvolu za držanje oružja, može da pluta na površini uz vazdušni prsluk, razgovara sa zidovima.
Brucoš:
Pada pred vratima pri pokušaju da uđe zgradu, kaže ''Vidi Ćira! Ćuu-Ćuu'', iskvasi se kad koristi pištolj na vodu, valja se u blatu, mumlja sa sobom. Ponekad zna da pokaže gde zeka pije vodu.
Radnica u studentskoj službi:
Diže visoke zgrade i šeta pod njima, jednim udarcem izbaci lokomotivu iz koloseka, hvata metke zubima i jede ih, zamrzava vodu jednim pogledom, sedi s'desne strane Bogu.
Čistačica:
Bog lično.
L'aeroplanino giallo
Kada čašicu rakije presječeš sa dva piva, a zatim dvije sa tri i tako dalje Fibonačijevim nizom.
1-2, 2-3, 3-5, 5-8, 8-13.....
Onaj što čita novine otpozadi.
Upravo ono što od pevača i pevaljke pravi estradnog umetnika, od političara za kog smo mislili – lopov, sposobnog tipa, od sportiste genija A klase.
Dva fakulteta, dve diplome, dva zvanja, a posao neki tries levi.
Stručnjacima se jebe da rade u struci koliko i za lanjski sneg. Dva fakulteta su završena da bi smrtnici besomučno navodili primere boljima i gorima od sebe, a i onako usputno da se napomene poslovnim partnerima dok se doručkuje kod tifanija. U maniru Zdravka Čolića, onako kežual.
- Koji kurac je ova Neda Ukraden? I šta ona uopšte peva? Šta miš, kome je dala dvojku da bude gde je?
- Ne lupetaj gluposti! Neda Ukraden ima 2 fakulteta!
- Ideš u kurac?! Da l će bolje da peva ako ima 2 fakulteta? Ko zna kako je to završeno, ćuti molim te..
---------------------------------------------------------------
- Matori, znaš da je Novak Đoković redovan student na nekom fakultetu i da ima sve desetke..
- Znam brate, Takvi završavaju i po dva fakulteta, on je uporan, videćeš!
- Alo paljevine, nemojte da me terate da sprovodim oluke ovde.. Kakav kurac, Novak Đoković, Megableju studira. Sa mojim ortakom je upisan na istu godinu, niko ga nikad nije video na faksu.
---------------------------------------------------------------
- Znaš li ti da Zdravko Čolić ima dva fakulteta!?! A peva!
- O Srbijo među šljivama!
Nekada privilegija, koja je bila dostupna samo imućnima i onim najistaknutijim pojedincima, koji su bili potpomognuti od strane opštine, države, bogatih rođaka.
Danas, sasvim normalna pojava, kako za odlikaše, tako i za one koji su u konobarskoj srednjoj školi bili na popravnom 2+ puta. Istovremeno i prilika da se bar godinu dana vide svetla velikoga grada, lumpuje, huliganiše po stadionima i na Fejsu kače slike sa istih, ali i idealna šansa da se roditeljski budžet maksimalno iscedi. Vrhunac je za one koji odu iz provincije promena na Fejsu u "lives in Belgrade" uz masu lajkova onih koji su to učinili u isto vreme.
4. oktobar 2010:
Razgovor dva poznanika, prilikom susreta u Beogradu, početkom oktobra:
A: Brate, jesi upisao šta?
B: Ma, jesam, brate, fon sam upisao sad, u drugom roku.
A: Budžet ili samofinansiranje?
B: Ma, samofinansiranje, kakav budžet, dobro je samo kad sam upisao! (smeh)
A: Pa, kako će ti roditelji, moraju da ti plaćaju stan, školarinu, menza ti je skupa!?
B: Ma, bitno da sam upisao, lako ću za to, snaći će se matori. Da budem tu ovu prvu godinu, pa šta bude, ako ne bude išlo, vratiću se tamo, ćale će mi naći već nešto. (smeh)
A: Pa, dobro, srećno, šta da ti kažem. Idem ja kući, ceo dan sam bio u čitaonici, tek smo dve nedelje na faksu, a već imam prvi kolokvijum za 10 dana, haos. U kom pravcu ćeš ti?
B: Do jaja, brate, ja još nisam išao na faks, banuću ovih dana, reče mi ortak da ima par dobrih riba, da vidim nešto... Palim na gajbu kod ortaka, da pijemo malo, pa ćemo večeras na neku brucošijadu, kažu da će biti kul! Vidimo se onda, tebra!
A: Važi, pozdrav.
15. avgust 2011:
Ponovni susret, prvi put od prošlog oktobra, ovog puta u rodnom gradu:
A: E, zdravo, brate, šta radiš, kako si prošao na faksu?
B: Ma, brate, furao sam kao taj prvi semestar, mrzelo me da učim, posle u drugom izađem na jedan ispit, probam nešto na bubicu i uhvate me, kazne me kao nešto, šest meseci ne mogu da polažem. Batalio sam sad u junu, jebi ga, ne mogu da učim. Ali, bilo je do jaja u Bg-u. Ti?
A: Ja sam očistio prvu u junu, dobro je bilo, sad odmaram, more, kafići, ribe i tako to. Bio sam na Exitu, pa malo Guča, idem sutra opet u Bg na Beer fest, ludilo. Ti, ideš li?
B: Brate, znaš kako bih išao, ali ne mogu, našao mi ćale šljaku još u junu, konobarišem svaki dan, treća smena, ubistvo. Nemam vremena ni za izlaske, ma ništa!
A: Pa, dobro, brate, šta da ti kažem, palim ja sad. Srećno na poslu!
B: Važi, tebra, vidimo se! Lepo se provedi!
Najbolji lijek za miran san svakog studenta.
- Jao brate, da mi je položiti još ona dva, pa da dam uslov i onda mogu mirno da spavam.
Uvek se piše odvojeno od glagola jebati.
Najveći strah u Srba.
Srbi se plaše promaje vise nego dušmana, kolere ili političara. I na najmanje strujanje vazduha u prostoriji skaču kao opareni i sklanjaju se sa promaje ili zatvaraju vrata ili prozor. Oni dobrovoljno pristaju da klime i ventilatori duvaju direktno u njih, ali kada je promaja u pitanju to je druga priča. Od detinjstva nas plaše nečim sto nazivaju facijalis. Čak nam i demonstriraju kako će nam se lice ukočiti i kako ćemo izgledati strašno. Prete nam i upalom ušiju, mozga, ukočenjem mišića, oduzimanjem delova tela. Kud promaja okom, tud mi skokom. Mrdne li se malo zavesa na 40 stepeni i dune li kroz kuću, nastaje opšta pometnja, veća nego da je tu zavesu pomerio masovni ubica koji se iza nje sakrio u nameri da nas sve istranžira.
