Čovek koji ne toleriše laktanje, već odmah započinje kavgu sa onima koji pokušavaju da se probiju preko reda.
Red u pošti, žena, laktajući se, pokušava da prokrči put do šaltera ne sačekavši svoj red.
Čovek: - Pa dobro ženo, po Bogu, obuzdajte laktove malo, ostaće mi modrice od vas!
Neandertalac: - Alo, `nači gospodžo ja sam netolerantan na laktozu, `nači da si stala u red odma`.
Gospodža: - Žurim, ti će` mi kažeš `de da stanem, barabo jedna!
Neandertalac: - Gospodžo... napustite objekat.
Svira kurcu.
Stavlja život na pauzu radi nebuloznog fetiša.
Dok drugi uveliko trče, on nevešto vezuje pertle.
Dok drugi kradu, on planira.
Dok drugi demoliraju mamograf, on ponosno glača svoju kamenicu.
Dok drugi grade bedeme, on pravi lavirint.
- E, aj do grada večeras.
- Ne valja ti taj plan, k'o da je Ahtisarijev. Aj zabodemo kod mene i stučemo onu lozovaču.
- Nemoj da si Kianu Rivs, aj do grada...
- Rakija čeka, a ti pregovaraj sa Prištinom kol'ko oćeš, ionako nećeš jebati.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Baba, šta ima da se jede?
- Pilav.
- Daaaaj, šta ima normalno?
- E, napušim ti se kurčine. Ne pregovaraj sa Prištinom, nego gutaj jebeni pilav da ne zgutaš ovu varjaču.
Iskustvo pri kome se stvara fenomen mešanja čula, a različiti nadražaji se stapaju u jedan kognitivni doživljaj, izazivajući raznovrsne asocijacije i halucinacije.
- Cimeru, čuju ti se noge!
- Vidim...
Legendarne papuče, multifunkcionalne, može se reći - večne. U njima se ide u prodavnicu, na bazen / plažu, na pecanje, u njima se tokom leta zaliva trava (neizostavan je i kupaći šorts tokom zalivanja), sa njima je moguće ubiti muvu, komarca, u njima se čisti kokošinjac, jer imaju rebrast đon, pa se može lako i brzo očistiti. Ranije su se na pijaci mogli naći originalni, naravno švercovani primerci, koji su bili pravljeni od čvrste pene, a kaiš preko noge je bio od platna, a unutrašnjost od neke perforirane kože. Danas se ne mogu nigde naći prave Fila papuče, već kopije kojima je promenjeno jedno slovo, i koje su za jednokratnu upotrebu.
Jeftin pokušaj da ne nadrkamo baš svakoga.
Znate, ja mislim da ste svi foliranti. Ne mogu da pričam kao čovek sa vama jer spomenem li nešto što je moje lično mišljenje, prospete mi hiljadu lažnih moralističkih govana iz vaših prljavih usta i hiljadu nobles pogleda iz tih odvratnih očiju. Gonite se u tri pičke materine ti, ti, ti, ti, ti i ti, onaj tamo je peder, ona se puca u venu, onoga keva još uvek kupa jer je alfa edipovac, a vi kučke, po vašim kvarcovanim čirovitim telima je više fleka od ejakulata nego po celoj scenografiji Brazersa. Ne mogu očima da vas gledam, idete mi na trista kurčeva i ne obraćajte mi se više do kraja mog života ili još bolje, do kraja vaših života! Šu. Pičku. Materinu. Čast izuzecima.
Utešujući zimski izraz vozača. Najčešće ga koriste vlasnici juga i zastave kako bi nagovorili, pojebali još kojeg komšiju da se prihvati posla i gura isti kako bi upalio.
1: Ooo komšija otkud ti ovako rano? Koja te muka naterala?
- Ma kasnim na poso, neće nesreća dupali, mož' da pođeš, da gurneš malo, na 2 metra pali.
1: 'Ajde.
(Kod drugog komšije)
2: Komšija zar nisi na posao? Ne radiš danas?
- Ma radim. Snašla me muka, neće da upali mazga, aj ako možeš da poguraš, pali na 2 metra.
2: Ae..
(Kod trećeg)
3: Ooo Rade, jel si to ti, ae taman imam sa kim da popijem po jednu, da se zagrejemo.
- Ma ne mogu, imam problem, nije mi do pića, jugo neće da upali, aj da gurnemo pali na 2 metra..
3: Za tebe u svako doba komšija
(Šofer napred, gurači pozadi)
(10ak metara dalje) Ajdeee, u druguuu, op, op, op, op, op, 'ajde, 'ajde, 'ajde eeeee da ga jebem mamicu mu jebem u pičku..
Ae idemo opet op, op, op, op, op, op ,oooppp, ajdee, oppp, oppp, ae, ajde, ajde tu sve ti jebem da ti jebem jebem ti kantu da ti jebem
(450m dalje)
Op, o.. n.. nne moo gu vi.. višeeee, stan iiii.. uhhh jeb.. jebem ti jug a..
Epitom neljubaznosti ukalemljen sa transparentnim boljenjem kurca za međuljudske odnose, pogledom meksičkog emigranta nahvatanog i smeštenog u ćeliju 2 x 2, jednoglavi kerber parkiran sa sve lancima nadomak kapije autobuske stanice, napirlitane odore i nokata sveže nalepljenih iz kesice narodne nam republike Kine.
Smežurana čovekolika Lajka, zbijena u svoj Sputnjik dvojku, oblepljen voznim redovima i slikama Fernanda Kolunge iz mlađih dana u pozi pućenja bicepsa.
Ako ti dan nije sjebao ispit sa kojeg si izleteo poput crnačkog palamara iz tesnih domaćinki, nadrkani taksista sa pričom o masonskim pizdarijama i neveštim jebarijama Suzane Mančić, ciganka koja te već trilioniti put startuje za dvajestdinarku žvakom da bi ti štajgerice, na kontu šaramantnosti, dale za dž, ovaj oktopus sa funkcionalnim jednim pipkom će ti dokusuriti preostali živčani poredak, bez da ti vrati kusur.
Opskrbljavanje samo peronskom kartom je najjednostavniji postupak, svako pitanje viška izaziva širenje zenica i razgoropađeno šištanje. Još, ako se treba raspitati za maršutu busa koji nije iz lokala, trensfer besa će biti brži nego seksualno iskustvo nevinog Amiša.
Teranje u kurac obavlja nekom telepatskom silom, pa kada osetiš da ti se ud i mošnice refleksno munjevito skupljaju, vreme je da ukloniš svoju teles od kaveza dotične, i ostaviš je da na miru zuri u svoje ogledalce, budžeći kruškolike sisiće, mažući se jakocrvenim karminom i cerekati na opus ružičaste televizije, ukoliko joj je dozvoljeno posedovanje tv-prijemnika.
Preporučeno je spremiti sitininu, transakciju obaviti na brzinu i šmugnuti metodom Mojsije - Crveno More kroz studentsko/radničko/džebalebaroško/turistički plebs sprečavajući tako priliv zračenja negativne energije na sebe.
-Bate, imaš sitniša da mi razbiješ stodinarku, pije mi se kafa na srk?
-Razbijem ti usta, znaš, mene si našao da jebeš, tebi da dam pa posle da se jebem u dupe?
-Dobro, bre, opušteno, da imaš sisu radio bi na peronu, o'ladi malo.
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam!
Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet...
Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru)
Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan!
Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme.
Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o?
Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren.
Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku?
Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme)
Ja: Ajde... daj pare.
Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata.
Ja: Naravno.
Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac.
Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi...
Keva: Što si bre tako bezobrazan?!
Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk!
Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje.
Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao!
Sestra: Uzmi sok!
Kaže se za lika koji se znoji kao svinja. Pri samom kontaktu sa njim ljudi se zalepe za njega kao mokra jaja za led.
-Bravo dečko tako se bre igra flaster, vidiš da ne moze da te prođe celu tekmu.
-Kurac moj flaster, zalepio se lik za mene k'o sličica jebem ga u oko znojavo, pasem mu pod pazuhom vec pola sata !
Odjeb. Izgovaranjem ove rečenice izražava se maksimalno neslaganje sa sagovornikom, završava se svaka diskusija i daje mu se na znanje da bi mnogo korisniji bio ako bi se prihvatio lopate ili kible umesto što truje svojim izlivima iz mozga.
-ORKA je jedna divna organizacija koja zastupa prava životinja i u tom svom nastojanju ona maksimal...
-Idi mešaj malter.
-Ivan Ivanović je jako duhovit i vispren momak. Štaviše, njegova emisija je vrlo originalna i može se reći da predstavlja pravo osvež...
-Idi mešaj malter.
-Sad ću da besplatno reklamiram svoj forum na Vukajliji, hihihi. Kako sam samo pametan... Grok!
-Idi mešaj malter.
Sve ono što osoba koja je malo preozbiljno shvatila pojam "široko obrazovanje" drži u mozgu, za razliku od većine drugih osoba. Pošto se ljudi koji znaju više od ostalih smatraju čudnim i nisu baš prihvaćeni od okoline, svo "nepotrebno" i nepotrebno znanje predstaljaju kao nešto što je neophodno znati. Dok postoje ljudi koji to svoje enciklopedijsko obrazovanje nose pristojno i normalno, postoji i ona druga vrsta koja te potenciranjem sopstvenog znanja i trljanjem nosa prosto tera da ih naplaviš.
- Šta uradi na prijemnom?
- Ma, sjebo me test opšte informisanosti, nisam se setio pravog imena Ramba Amadeusa.
- Jesi normalan, čoveče, pa to je stvar opšte kulture - Antonije Pušić!
- Pa, sad ću ga sigurno zapamtiti, jebale ga i pesme i sladoledi i FAP mašine i banana-ikebana!
- Čujem, nisi prošao na "Milioneru"?
- Ćuti, propad'o k'o Metalika od dolaska Truhilja...nisam znao kako se zvao Monti Klift u "Odavde do večnosti"?
- Nikad te više neću gledati istim očima, čoveče, to je stvar opšte kulture, zove se Robert Li Pruit, kao onaj jenkijevski general...
- Sad znam i ja, al' džabe mi i da prostudiram ceo građanski rat...bilo pa prošlo!
- Dva uspravno, glavni grad Čada...e, još to da ne znam!
- Ndžamena, jebote, pa to je stvar...
- AMA, NE KENjAJ VIŠE!!!
Radiš i po osamdeset sati nedeljno, trpiš lopurde sa kupljenom diplomom, ili uspešne privrednike sa ratnim plenom, rmbačiš! Kad sve sabereš i oduzmeš, jednostavno robuješ. Još se tešiš da si privilegovan što uopšte radiš u ovo ludo vreme.
Na kraju meseca budeš nagrađen platom i, nazovi, stimulacijom, a to sve skupa, krajnja je demotivacija. Kap je prelila čašu! Započinješ zapadnjački model "živim za vikend" života. Zaboravljaš najvažnije! Mladi Englez, kada sa sebe spere rođenu povraćku i dalje ima para da u ponedeljak kupi doručak. A ti? Dabome, nemaš ni za pogačicu. Nije bitno, organizuješ svoj pir! Pir Starih Slovena pravio se povodom ispraćaja u smrt, a ovaj tvoj povodom ispraćaja smrtno zarađene banke. Bolje jedan dan da živiš kao kralj, nego ceo život kao siromah. Doživljavaš Pirovu pobedu na sopstvenom piru!
Osvanuo je ponedeljak! Vraćaš se u kolotečinu smrdljivog autobusa gde se, naravno, švercuješ jer si potrošio i pare za markicu. Iz ranca ti smrdlja sendvič od tirolske kobasice, jer za bolje nemaš, a i ovo si dobio od majke! Užickaćeš tu i tamo neku cigaretu, jer ti sav Sobranje ispuši ona znojava krava koju si celu noć pojio mohitom, a nisi se ogrebao ni za jedno drkanje. Gricka te savest i pitaš se "gde ti je bila pamet" i ponavljaš u sebi kako "nećeš više tako"… čvrst si i nepokolebljiv u svojoj odluci. Okrećeš novu stranicu života! Naravno, odluka je pravosnažna do naredne plate, kada zaboravljaš svoje ropsko mesto pod suncem i ponovo, bar na par sati, postaješ direktni potomak Rokfelerovih.
Petak veče:
-Dečko, donesi 'vamo ko šta pije, puta dva! :pali Kohibu: Pošalji onim devojčicama u ćošku neke koktelčiće, a nama za posle o'ladi jedan Moet! I evo ti ovo, odnesi muzici, nek' sviraju onu moju!
Ponedeljak ujutru:
(obraća se slučajnom prolazniku na autobuskoj stanici)
-Izvin'te gospodine, imate jednu cigaru?
