Prva prolećna depilacija, nakon konspirativnog zajedničkog delovanja zimskog perioda i odsustva kurca.
- Koja blamčuga sinoć, jebote. Odem bezveze do Marte na kafu, kad njoj došao brat iz Italije. Bili mi u nekoj šemi pre par godina. Ajme, majko moja, on još lepši i sve me onako gleda, ma kida pogledom. Vidi Marta koliko je sati i kao prispavalo joj se u 6 popodne. Ostanemo mi sami, sedne on pored mene i...ma nije me ni dodirnuo još a u gaćama more Jadransko. Al džabe kad je oko pičke klasje panonsko. Vrpoljim se ja tu, kao snebivam, pokrivam ruke ne bi li sakrila dlačurde, a jebe mi seeeee u pičku materinu. I ništa, on odustao posle 10 minuta, video koliko je sati, a ja sačuvala obraz. Odoh danas kod Slađe u studio da me detaljno iskombajnira. Koliko sam zarasla, otići će mi pola plate.
Nešto što nije ni upola tako uzbudljivo kao što može da zvuči iako se stiskate i trljate jedno uz drugo kao da ste sami na svetu, znojite se, razmenjujete direktne poglede, menajte poze i tražite izlaz iz tog silnog uzbuđenja od koga gubite dah, a onda u trenutku u kome vam dođe da naprosto vrisnete i celom svetu objavite da ćete eksplodirati stižu slatke reči olakšanja: -Mogli bismo da se zamenimo ako ne silazite na sledećoj.
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj! -Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC! -Jeste, i to u erekciji, moj lično! -Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret... -Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem! -Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim. -Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu... -Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Muškarac koji pristane da bude samo drug promiskuitetnoj devojci, na koju se i sam loži, ali nema petlju da je smuva. Kako mnogobrojne afere sa momcima takvu devojku po pravilu ostavljaju povređenu i razočaranu, on će joj uvek biti pri ruci kao rame za plakanje. Naravno, nakon što se isplače, ona će nastaviti sa dotadašnjom praksom, a on će za to vreme moći samo da gleda kako se ona kreše s kim stigne, ko god joj bane, dok njega, koji joj je bliži od svih njih, posmatra samo kao druga (ili, još gore, kao brata).
Naravoučenije priče: ako se već ložiš na devojku, onda odmah isteraj stvari na čistinu, nema tu trte-mrte, već il' te hoće, il' te neće. U protivnom, bićeš joj samo gej drug, a oni koji su odlučni od samog starta će da je krešu. Drugo je pitanje da li ti je takva devojka, poput gore opisane, uopšte potrebna, ali to je ono što sam sa sobom moraš da raščistiš.
Steva: „Ma mala je sjajna. Prvo sam bio skeptičan zbog njenih godina, ali ona je daleko ispred svoje generacije. Znaš kako se kontamo. Sluša istu mjuzu kao ja. Ma ne mogu da ti opišem. Najjača osoba koju sam upoznao. A kako se ljubi tek. Bukvalno je savršena. Eto na primer sinoć smo bili...“
Godži: „Jel ti pušila?“
Steva: „E jesi ljakse! I ja budala našao tebi da pričam...“
Ako ste ikada učili više od dva sata za ispit, onda realno, od tog ispita se nešto i očekivalo. Neka luda sreća, karma neka, splet nekih neverovatnih okolnosti, tipa umri muški devet. E baš u tim trenucima, kada sa jedne strane zna da ne postoji šansa za prolaz, javljaju se neverovatne ideje koje bi mogle da te zadese.
-Doći će dan, kada ćeš sam...nanana nana...Jebote, zamisli ja na ispitu, i pita me profesor "Šta slušate kolega", kažem Ritam Nereda, i on "Svaka čast kolega, i ja isto, evo desetka", do jaja....
-Ili zamisli, pozvoni mu telefon, on napravi onu ukiseljenu facu, brzo se okrene ka nama i pita "Koliko je igrao Radnički juče?", ja ko iz topa 1:1, i on "Uh kolega, spasili ste me, evo šestica"
-Najbolje bi bilo, da pita "za koga navijate kolega?", a ono na stolu grb i Zvezde i Partizana, ja kažem, onako stručnjački, nonšalantno "Ne pratim domaću ligu", i on se tu oduševi, upadnemo u spiku..
Sutradan:
-Kolega, žao mi je drugo i treće ne znate, vidimo se u aprilu. -Ali slušam Ritam Nereda i ne pratim domaću ligu. -ŠKK?
Fraza koja se koristi za opisivanje jebačke veštine, a dotični je prema tome majstor svog zanata. Kao i Šiptar koji sladoledom puni veliki hrskavi kornet, i naš jebač to radi brzo, spretno i do vrha.
Laki: Kikane, pao neki blajv sinoć?
Kika: E, moj tebreks. Da je samo blajv... Odveo sam je gajbi na arčenje, punio sam je k'o Šiptar kornet!
U bukvalnom smislu, vrsta stomačnih glista koje su zbog preteranog lučenja tinejdžerskih hormona podivljale. U prenesenom smislu, vrsta ritualnog plesa koji izvode neiživljena i isfrustrirana deca pred svojim roditeljima:
Tinejdžerka: Jao bože kevo, što ne smem u grad?
Keva: (ćuti i gleda)
Tinejdžerka: Pa šta ako je ponoć? Ja sam odrasla osoba, imam 13 godina.
Keva: (ćuti i gleda)
Tinejdžerka: Jao bre, pa znaš s kim idem. Već sam te upoznala sa Bobanom.
Keva: (ćuti i gleda)
Tinejdžerka: PA ŠTA ako je 19 godina stariji od mene? On je pošten čovek i dobar odžačar!
Keva: Dete, prestani da izvodiš besne gliste da te ne bi opaučila ovom varjačom.
Stanovnici Pukovca, sela blizu Leskovca, zajebani kao kratko ćebe, nezgodni kao tesne gaće. Strah i trepet južne Srbije. Ne plaćaju struju već petnaestak godina. Ulaze u medjunarodni voz u Leskovcu i vuku sigurnosnu kočnicu kad stigne u Pukovac. Ko nije dobio tepanje u Pukovac nije ni bio u Pukovac.
Zajebani su više nego Matevčani jer Matevčani svoje protivnike gone na sudu a Pukovčani svoje gone kroz njive pa do Morave mutne vode 'ladne gde ih uz pomoć pukovačke kobre udešavaju tako da ne valjaju ni bogu ni ljudima.
Omiljene žrtve su im fudbalske sudije i radnici Elektroprivrede. U poslednje vreme sudije duvaju u pištaljku i dižu zastavicu čim neko predje na pukovačku polovinu terena pa se broj invalidskih penzija u Fudbalskom savezu Srbije naglo smanjio. Nesrećnici iz Elektroprivrede još uvek nisu shvatili sa kime imaju posla pa im se dešava da im Pukovčani vežu šarplaninca za banderu kad se popnu gore da isključe struju.
Postoji priča da su se u autobusu potukli kondukter i Pukovčani, vozač je zaustavio autobus pored puta i zajedno sa kondukterom odmaglio što dalje a autobus su pokupili nedelju dana kasnije. Ovo naravno nije tačno, svako ko ima dva grama mozga bi čekao najmanje pola godine da ga malo zaborave pa da se vrati po autobus.
Na onom svetu duše Vikinga, Vandala, Huna, Mongola i ostalih strašnih ratnika mirno napuštaju prostor ispred nebeske zadruge i idu da cirkaju negde gde neće da smetaju pokojnim Pukovčanima.
