Legendarni japanski sudija iz PES-a 6. Poznat po tome što na njegovim tekmama pada bar jedan, a neretko i više crvenih kartona. Kad jednom uđe u seriju, treba se potruditi da bi se meč završio s dovoljnim brojem igrača. U Srbiji je toliko popularan da se po njemu zove i jedan turnir.
Rečnik / autori
S0
STeFaN_0309
na Vukajliji od septembar 2011.viđen 17. apr 2014.
0 definicija0 odabranih0 poena
Ortak iz kraja koji nema pojma da igra fudbal ali je maksimalno spreman i može da trči dve utakmice napred-nazad.
Šut mu je nikakav, pas igra ne postoji, osim ako ne dodaje nekom igraču na metar od sebe ali jednostavno ga ne možeš proći. Može lopta, ali ti nećeš.
Uvek koristan igrač u ekipi lelemuda koji su dobri tehnički ali ih mrzi da trče.
Gatuzo je uglavnom mali, nabijen i izuzetno prgav. Voli da se svađa a ponekad i da se pobije na terenu.
Kada Gatuza usere neki dobar potez on je srećan kao malo dete i svi na terenu mu tapšu a kada uradi neki potez koji je van pameti i potpuno retardiran, opet svi tapšu i smeju se jer on jednostavno ne zna.
Opis malog broja ljudi kog nekog na sahrani. Često zbog loše ćudi pokojnika za života i manjkom komunikacije sa ostatkom sredine.
-Čujem kad je umro Pera, šačica ljudi bila.
-E moj prijatelju, falio nam četvrti da mu nosimo sanduk. Srećom Mile dao traktor pa smo ga u prikolici transportovali. A kad smo se okupili kod groba tako masovni, predloži nam pop, da umesto pojanja svako od nas kaže nešto o pokojniku, jer će manje trajati.
Sabotaža namjere budućih roditelja da djetetu daju predugačko ime.
- Ne, Sebastij..... Pu!
Mitsko božanstvo koje u Grčkoj zamišljaju kao inspiraciju umetnika, a u Srbiji kao sisatu devojku.
To je kad hoćemo nekog da opsujemo, ali smo svesni pravila bontona koja nam nalažu da starije ili nepoznate ljude treba poštovati, te im moramo persirati. U prepisci, obavezno ide veliko slovo V.
Pa kaže...
U autobusu:
- Pička Vam materina, mladi gospodine, šta me gurate?
U školi:
- Profesorka, majke Vam ga nabijem.
Na fakultetu:
- Kolega, jebem li Vam seme glupavo, da Vam jebem!
U pošti:
- Jebala Vas uplatnica, gospođice.
Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?
Marakana.
Specijalno je za tu priliku renovirana 3 dana pre roka. Bata Mrka, naravno!
Sve metalne i za beton zavarene stolice na broju, preživele poslednji derbi.
Režija: Gorčin. A ko će?
Spektakl vizuelno, preko tvitera, prenosi Karleuša zato što ima 12 milijardi pratilaca. Prate je i dupli nalozi. Koristi samo pola dozvoljenih karaktera.
Predstava počinje.
Dobroćudni brka sa šajkačom, praćen snopom svetla, gura roštilj sa leskovačkim specijaltitetima ka centralnoj bini. Opojan miris pleni pristunu masu i dopire u svaki kutak planete. Četvrta dimenzija! U Njujorku neverica.
Na prve taktove muzike, na scenu izlazi Ceca i peva ''Lepe li su nano Gružanke devojke'' na melodiju albanske narodne pesme ''Roka mandoljina''. Željko Lane je prati na harmonici, dairama, bendžu i ćemanima. Ceca ima lepe obrve, i to je otprilike sve što se vidi na njenom, poprsjem zatrpanom, licu.
Velja Ilić nudi Putina domaćom prepečenicom. Barak dobija meku. Boris hladi Tačija lepezom. Čeda nudi lajne na srebrnom poslužavniku. Pipa Midlton se femka.
Improvizovana bara privlači horde komaraca i pušta krv svim pristunima, kao simbol vekovne krvave borbe Srba za slobodu. U Londonu muk, u Parizu suze.
Dačićeve specijalne jedinice katapultiraju princa Acu iz improvizovane praćke. Aca se na tečnom engleskom obraća svetu: ''Velkam tu Serbia!''. Posle kraće stanke, zapoveda: ''Aplauz, stoko!''. Planeta pljeska! U Pjongjangu delirijum.
Zatim na binu izlaze Kusta i Džoni Dep vidno odvaljeni od skanka i drže antiglobalistički govor dok u pauzama neobavezno cugaju Zaječarsko pivo. U Rusiji destilerije vodke počinju da rade u 4 smene.
Negde u to vreme nestaje struja i prenos se prekida. Aber kaže da je Đerdap poslao plenitelje imovine zbog neplaćenog duga. Mišković piše ček jer ''Šou mast gou on'', veli. Milka Forcan puca od muke. Roman Abramovič vraća buđelar na mesto.
Tek tada publika primećuje omalenog starca sa petrolejskim fenjerom u ruci, skvrčenog od duga i teška penzionerska života. To je čika-Krka, učesnik prvih savremenih Olimpijskih igara ''Atina1894'', doduše kao sudija, jer je bio prestareo za takmičenje u golfu. On konačno stiže do mesta predviđenog za olimpijski plamen, ali uviđa da je gorionik ukraden, a i da je Bajatović zavrnuo gas, pogađete zbog čega. Kusta i Džoni zdušno prilažu po zipo upaljač i to sve fercera. U Grčkoj počinje sednica vlade sa novim idejama o dodatnim uštedama.
Struja ponovo nestaje jer je pripiti Velja u sevdahu tresnuo punu flašu domaće o razvodnu tablu sa glavnim osiguračima.
Na kraju ceremonije svi zajedno u mraku pevaju srpsku himnu. Princ Aca ne peva, jer ne vidi da pročita reči. Ni Ljajić. Adem. Rasim peva, naravski. Novi Pazar ne veruje.
Igre mogu da počnu! Važno je učestvovati.
JNA.
A, pa ne može oba na Marakani. Ima i ona ''Druga Srbija''.
Režija: Šotra. Gorčin napljuvan u Kuriru za fušerski odrađeno Otvaranje.
Voditelji: Sloboda i Bosiljčić, pa zar je iko sumnjao? Il' je Vojin? Jebem li ga, ne vidi se. Al' isti kurac. Neobrijan. Mislim, taj jedan od njih dvojice, ne kurac. Za kurac ne znam, stvarno.
Završna ceremonija može da počne.
Voditelji komentarišu retrospektivu događaja sa igara na video bimu. Ređaju se slike: Felps vari buksnu u blokovima, američki ''drim-tim 28'' repuje sa Cvijom i Đoganijem, ide pejzaž sa Avalskog tornja gde su održani skokovi u obližnji bunar, Putin pod dejstvom rakije džudira Obamu iponom uz kez ''ju madafaka'', Marijana Mateus zdušno bodri pancere u ''naci-snajka'' korsetu, Turci se osećaju kao kod kuće, slika reprezentativaca Srbije na pobedničkom postolju - nema, biciklisti trče uporedo sa maratoncima, jer bicikala takođe nema, svi zajedno trče rutu od 42km tri puta oko Srbije (po korigovanim granicama iz Tiranskog sporazuma 2026.) sa kraćim zastojem kod Bubanj potoka, jer putari nisu obavešteni, traže da se plati prolaz, a pa ne može to tako, nek' se oni olimpiraju preko nekog drugog, ovde ima da se plati brajko moj, 3 evra na belo ili 1,80 bez računa, al' da znate, nema kusur da se vraća, kakav je to bezobrazluk, onda slika JK sa naočarima i gola bodri svog Duška koji dohvata lopte na mačevanju, kralj bakra i žena mu uživaju u konjičkom sportu i sve im nije jasno ko tu koga jaše, Berluskoni u Skadarliji kiti svirače dok mu u krilu sede tinejdžerke iz Zaklopače, naslov u novinama da su pokradene bronzane medalje nađene u Karton sitiju i vraćene dobitnicima...
Zatim defiluju svi učesnici, različitih rasa i veroispovesti, vijore zastave svih duginih boja, svi su veseli i razdragani. Šavija i Čegi kapiraju da im se ispred nosa odigrava najveća gej parada ikada održana u svetu! Azdejković maše iz mase okružen kubanskim odbojkašima i trinidađanskim sprinterima, zakićenih dokolenkom, i šalje poljupce Voji Šešelju koji sedi u počasnoj loži nakon što je pre neki dan konačno rasformirao haški tribunal. Vojvoda pušta dva najmlađa sina na njega i ovaj volšebno nestaje sa priredbe.
Jednom rečju, svako ko iole vredi, na ovoj kugli zemaljskoj, je i učestvovao i pobedio u ovim igrama. UN održava vanredan sastanak i Ban Ki Mun iznosi predlog da se igre u Srbiji produže za još koji mesec, zarad sveopšte svetske dobrobiti. Jeremić replicira i kaže da kod nas igre nikada i ne prestaju. Kofi Anan i Havijer Solana klimaju glavom u znak odobravanja. Ostatak planete klima glavom u ritmu ''Znam za jedan grad...'' čime se ceremonija privodi kraju. Toma i Boris zagrljeni drže upaljače dok ćutkaju Ivicu koji se dernja:
- Ceco, kad je moj red!? Naručio sam ''Miljacku'' još pre sat vremena! Pa valjada sam i ja neko mudo ovde? Ceki...
Olimpijski plamen gasi prvi do vatre čija bešika više ne izdrža da nosi tekućinu donetu sa Bir-festa. Biće da je Englez, jebem ga pirgava i nevaspitana. Il' se samo pravi?
Do viđenja u Mojkovcu 2032!
Za to vreme, u Guči, Mrka i Velja traže od gazde kafane da prebaci na drugi, ima prenos. Na prvom je ''Bolji život'', pretpostavljate.
- Mamu mu bre jebem Veljo, prođe i ova gungula, a?
- Bata Mrko, mlogo lepo smo ovo opravili, namiren svako ko je bio ugrađen i još dobismo helidrom do Guče. Zauvar.
- Uh, još samo nek mi moja Ana rodi unuče kako treba, sve ću lako.
- Šta 'oće više ta Ana Bakuta? Svaki daaan Ana Bakuta! Dao bi' joj da mi puši, al ružna, jebi ga...
- Ne jedi govna Velimire, nego žvaći taj kupus!
U svakom odeljenju, u srednjoj ili osnovnoj školi, postojao je jedan ovakav primerak ljudskog roda.
Hvatači beleški jednostavno žive da zapišu ono što profesori govore, bilo to bitno ili nebitno. Dok pišu oni uživaju gledajući svoju ručicu kako razdragano obigrava oko papira, i zamišljaju sebe kako izgledaju nama koji ih vidimo.
Smatraju sebe veoma poslovnim ljudima, i takodje smatraju da liče na one poslovne ljude sa tevea.
Prepoznaćete ih tako što zabodu svesku u zglob ruke, imaju neku pederaj hemijsku, i obično stave naočare na nos, kako bi, naravno, što kulije izgledali.
Pišu sve, bitne i nebitne stvari, ono što će im trebati i ono što im nikada neće trebati, ali sve dok ruka mrda njihov život ima svrhe.
profesor: danas pričamo o romanu Zločin i kazna.
hv. beleški (piše): Zločin i kaznA, podvuče duplom crtom ovaj naslov
profa: nego, pre no što počnemo, recite mi, jel ste gledali sudjenje Mladiću juče?
hv. bel (piše): sudjenje Mladiću - pogledati obavezno (obavezno napisano drugačijim slovima)
zatim, hv. beleški pita profesora: A na kom kanalu ste gledali sudjenje?
p: jao, mislim da je bilo na RTS-u, nisam siguran
hv. bel: hvala
(piše) RTS
*crta logo rts-a, još jednom sve podvlači za svaki slučaj jer bitne stvari se ne smeju zaboraviti, a onda sve to uokviri i spreman je da piše dalje.
Vreća za spavanje.
- Mamaaa spavam kod Ane večeras!
- Ponesi vreću za spavanje ćero ako me razumeš, prošli put ti je ''Marija'' dete napravila.
Baba koja je pokupila najbolju parcelu na groblju.
