Mantra koju izgovara Dragan Kojić Keba u ranim radovima. Fraza koju, po jačini, mogu poistovetiti sa ultimativnim hedonističkim načelom Svahili plemena "Hakuna Matata" ili Meher Babinim "Don't worry - be happy". Dok punim ustima izgovarate Bregidi Džanum osećate kako se problemi sami od sebe rešavaju pred vašim očima, a ujedno deluje analgetski na sagovornika kome šaljete nebesku energiju usnenim suglasnicima. Mnogi sledbenici Radaizma (Rada Lackovića) će se naći uvređenim, ali ovom krilaticom Keba se svrstava u sam vrh svetske autosugestije i motivacije.
Žena: Danas je 21. a imamo još 5 iljada do plate ?! Ja: Bre Gidi Džanum, nije nam prvi put ...
Žena: Istekla ti registracija za auto, kukavče, još prošlog meseca?! Ja: Bre Gidi Džanum, vozim ovako niko neće provaliti.
Pokušaj rešavanja problema pisaca koji nisu u stanju da napišu ni jebeni predgovor za svoju knjigu. Napiše hiljadu i osamsto strana romana, a šteka se za jednu stranu poštenog predgovra, i valja nešto "umesto". Šamar da im lupiš.
UMESTO PREDGOVORA:
"Neka izuzetno i do jaja nadrkana drevna izreka sa istoka."
Čuda od dece.Ni multipraktik koji vrši čak 25 operacija, ne može da im parira. Oni blistaju na studijama , pucaju 10-ke na sve strane , i to , ključna reč "u roku" , a pritom , ta ista deca zarađuju sama za život , ne čekaju milostinju roditelja , kao pojedinci. Za njih su kućni poslovi svakodnevica.... oni kuvaju,peru,čiste,peglaju...oni su mašine.Njihova soba odiše svežinom poljskog cveća sa finesama lavande , gde zidovi samo što nisu , nekim čudom , počeli da žubore , a vesele ptičice melodično zacvrkutale na lusteru , ni nalik nečijem smetlištu , gde je prašina uzorpirala i izvršila agresiju nad kevinim nameštajem.Treba napomenuti razne pohvale i priznanja sa raznih kurseva ,seminara , pohvalnice za položene razrede sa svim peticama(I-VIII) , vukove diplome i mnogo što šta.No i keva nije mogla sve da popamti , ovo joj je bilo isuviše dovoljno da shvati kakvog idiota i neradnika ima kod kuće , "koji čeka da mu sve padne s' neba"!
'Ja sam umetnik' : Fotografije plaza u sutonu, voda, more, pesak, i sunce na horizontu...jer niko nikad osim 'mene' nije video zalazak sunca. 'Ja sam party manijak' : Preovladavaju primerci iz neke raspale diskoteke. Provod je ludilo, svi se grle, vole, ljube, pijani, naduvani, a 'ja' sam dovoljno trezan da ovekovecim taj trenutak. 'Ja sam faca' : Slike sa apsolutno svakom osobom koja se zadesi u blizini, obavezne su sa profesorima, vozacima i naravno vodicima. Pa 'mene' svi gotive. Sve je to, naravno praceno sa nekim sablonskim/sabanskim nazivom albuma, inspirisanim iz pesme poput 'Ja volim Balkan', 'Klubovi me cekaju, Evropa zove' i sl.
Epitom neljubaznosti ukalemljen sa transparentnim boljenjem kurca za međuljudske odnose, pogledom meksičkog emigranta nahvatanog i smeštenog u ćeliju 2 x 2, jednoglavi kerber parkiran sa sve lancima nadomak kapije autobuske stanice, napirlitane odore i nokata sveže nalepljenih iz kesice narodne nam republike Kine.
Smežurana čovekolika Lajka, zbijena u svoj Sputnjik dvojku, oblepljen voznim redovima i slikama Fernanda Kolunge iz mlađih dana u pozi pućenja bicepsa. Ako ti dan nije sjebao ispit sa kojeg si izleteo poput crnačkog palamara iz tesnih domaćinki, nadrkani taksista sa pričom o masonskim pizdarijama i neveštim jebarijama Suzane Mančić, ciganka koja te već trilioniti put startuje za dvajestdinarku žvakom da bi ti štajgerice, na kontu šaramantnosti, dale za dž, ovaj oktopus sa funkcionalnim jednim pipkom će ti dokusuriti preostali živčani poredak, bez da ti vrati kusur. Opskrbljavanje samo peronskom kartom je najjednostavniji postupak, svako pitanje viška izaziva širenje zenica i razgoropađeno šištanje. Još, ako se treba raspitati za maršutu busa koji nije iz lokala, trensfer besa će biti brži nego seksualno iskustvo nevinog Amiša.
Teranje u kurac obavlja nekom telepatskom silom, pa kada osetiš da ti se ud i mošnice refleksno munjevito skupljaju, vreme je da ukloniš svoju teles od kaveza dotične, i ostaviš je da na miru zuri u svoje ogledalce, budžeći kruškolike sisiće, mažući se jakocrvenim karminom i cerekati na opus ružičaste televizije, ukoliko joj je dozvoljeno posedovanje tv-prijemnika.
Preporučeno je spremiti sitininu, transakciju obaviti na brzinu i šmugnuti metodom Mojsije - Crveno More kroz studentsko/radničko/džebalebaroško/turistički plebs sprečavajući tako priliv zračenja negativne energije na sebe.
-Bate, imaš sitniša da mi razbiješ stodinarku, pije mi se kafa na srk? -Razbijem ti usta, znaš, mene si našao da jebeš, tebi da dam pa posle da se jebem u dupe? -Dobro, bre, opušteno, da imaš sisu radio bi na peronu, o'ladi malo.
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam! Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet... Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru) Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan! Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme. Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o? Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren. Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku? Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme) Ja: Ajde... daj pare. Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata. Ja: Naravno. Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac. Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi... Keva: Što si bre tako bezobrazan?! Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk! Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje. Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao! Sestra: Uzmi sok!
Činjenica je da dok normalni muškarci razlikuju onu paletu boja koja se uči u najranijim godinama života (od bele do crne), žene razlikuju oko 934518 različitih boja i nijansi - od miš sive, boje breskve, boje kajsije pa do boje cimeta, metalik zelene, muslimanske zelene, šumske zelene, boje ametista, boje šljive, purpurne ljubičaste nijanse patlidžana ...
Muškarac koji savlada žensku kategorizaciju boja i nijansi neminovno postaje ili gej aktivista ili stilista.
ON : Video sam finu košulju u Ušću. Nisam nosio pare pa idem sutra da kupim. ONA : Jesi siguran da će ti dobro stajati? Kakav je kroj? ON : Stajaće mi. Ista je potpuno kao bela koju si mi ti kupila, samo što je plava. ONA : Kako plava? ON : Svetlo plava. ONA : Kako svetlo plava? ON : Pa svetlo plava, pobogu! Nije tamno plava, nije teget nego je svetla! ONA : Znači nije šerpa plava! Dobro je! ON : Šerpa nije boja nego kuhinjski sud a košulja je svetla! ONA : Da nije onako zagasito plava, golubije plava? ON : Golubovi su, ako mene pitaš, sivi a košulja je plava. Baš svetlo plava! ONA : Znači nebo plava? ON : Da, može se reći, boje neba! ONA : Da nije ipak bebi plava? Slušam te! Nebo plava ili bebi plava? ON : Jebote, otkud znam! Svetlo plava! ONA : Pa šta si gledao kad ne znaš! Da nije Šešelj plava? ON : Jel' tebi dobro? Šta je Šešelj plava? ONA : Kako ne znaš? Priseti se kakve je on košulje nosio dok je bio u Srbiji ili još bolje - pogledaj na netu. Plave, na kratke rukave, pa obrati pažnju na nijansu. Znaš kad da je pričao da mu to žena bira jer mu se navodno slažu uz oči i lepo mu stoje. Mrzim tu boju, nemoj to da kupiš! ON : Ja stvarno ne znam o čemu ti govoriš, boja je baš lepa! ONA : Baš lepa? Da nije onda rojal plava? ON : Predajem se! Kupiću opet belu, samo prestani! ONA : Snežno belu, prljavo belu, cink belu ili olovo belu? A?
