Ne znam za vas ali za mene odavno nema lepseg osecaja od toga kad dobijem kobasicu na poklon.Sta cu, moji vec 10 godina ne drze svinje, ne isplati se. Jedno vreme su bili nalozeni na pazinske curke, one velike, pa smo se davili u sniclama od curecih grudi.Bilo je reci o tome da cemo ponovo uzeti neko svinjce ali su tad provalili da im je visok holesterol,masnoca i pritisak pa smo sa curke presli na ribu. Keva vec duze vreme prodaje jaja po komsiluku, a kako i nece, od silne zivine podavismo se u jajima.I banuse sinoc komsinica i komsija,na kafu,doneli kobasicu,njihovu domacu, da se proba, a i kao zahvalnost na jajima jer keva uvek spakuje koje vise jer su mnogo sitna.
Srce mi se ozarilo!!!Sve sto me je tistilo u sekundi je nestalo.Jebem ti i fakultet i poso i tog skota nadrkanog sto me vise ne voli..sve je nestalo u momentu.Ma,ne postoje reci za opisati to osecanje.Bingo jebeni,sedmica na lotou,sve moje zelje i nadanja pretvorise se u tu divnu crvenu ljutu kobasicu.I bejah srecna.
Ako je verovati onoj našoj "mi smo se uvek branili i nikad nismo vodili osvajačke ratove", onda je ovo jedini logičan način na koji je Dušan mogao da napravi onoliko carstvo.
Dušan: E pa moj pravoslavni prijatelju, ulažem Rašku i Kosovo. Da te vidim...
vizantijski car: Au Dule, pa loše blefiras, matori. Ovako ćemo... Pratim tvoj ulog sa Epirom i Tesalijom, i podižem za Halkidiki i centralnu Grčku.
Dušan: Tako, a? Aj pratim te sa Zetom i Dubrovnikom. Šta imaš?
vizantijski car: Joj Dule, naivčino slovenska, pa puko si, čoveče! Triling kečeva!
Dušan (šmekerski gasi cigaru, ispija viski i baca karte na sto) : Kenta, matori! Žao mi je.
vizantijski car: Šta koji kurac?!
Dušan: Ajde bre buraz, pa nije sve tako crno. Nego da li znaš ti da smo se mi Srbi uvek branili i da nikad nismo vodili osvajački rat?
vizantijski car: Ma bre da se teraš i ti i ti tvoji osvajački ratovi, koje nisi vodio, u tri lepe pizde materine! Dobro mi nisi i Konstantinopolj uzeo! (nastavlja sebi u bradu) Šta nam bi da pokrštavamo i opismenjujemo ove budale? I ko ih bre nauči da igraju poker? Joj, Justinijanu Metodije XVI Porfigeronitu, ako saznam da si ti jebao sam ti mamu onu tvoju tračansku! Ne gine ti turski front!
Proći kroz sito, rešeto i filter papir govnjive egzistencije. Ići životu uz i niz karinu periodično, do momenta kulminacije. Po rođenju, Pušača Kurca Života je keva čedomorka ispustila u pomije. Dok su deca njegovog uzrasta hasala kozje brabonjke i sapun s ukusom šumskog voća, on je bio poteran da ratuje u samom prknu sveta, gde mu je šrapnel trajno izdepilirao leđa, noge i mošnice. Osedeo pre treće decenije života, ženio se, razvodio, kotio. Ne računajući brakove, prošao kroz još nekoliko ratova. Dok bi svetina radije punila stomake pivčugom, on bi nalivao izbušenu jetru vinjakom dok mu se kutnjaci ne rasklimaju. Menjao žene i vere kao gnojave zavoje, selio se kao stidna vaš, spičkao svu imovinu na trke kerova, a pritom uspeo da zadrži zajebani aristokratski podsmeh ispod mašću natopljene bradurine. Dovoljno inteligentan da shvati u kakvo je ništavilo i sedam jegera svet zabasao, a dovoljno mudovit da odsluša kompletnu diskografiju Pepersa, povući obarač mu i nije bila toliko mučna radnja.
- Gospodine Hemingvej, nemojte, život je lep! - Mršći sinak. Kad budeš ispušio karinu života, javi se. Vrati Asklepiju petla što mu dugujem i reci Šakiri da ne briše zid. Ameno!
Usledi pucanj, a na španskom zidu ostade falusoidna fleka kolorita grimiznog.
Konsiljere Tom Hagen. Potpukovnik Bil Kilgor. I Ajzenhauer i Staljin. Ime koje je ostavilo neizbrisiv trag na kilometrima filmske trake širom sveta i kilometrima rizli kod nas.
- Kume, jesi za jednog Duvala? Znaš kakav skank Uki nabavio, krute se bradavice do pet ujutro. - Taj fazon, taj fazon.
Taktika koju koriste predatori pri lovu plena. Plen je u gomili teško uhvatljiv. Pri kidisanju na lovinu, potrebno je što više odvojiti jedinke, izolovati one najslabije, pohvatati ih i ondak se gostiti plodovima njihovih organizama.
- Momci, pogled na 7 sati, 6 individua u grupi sa separeom. Valjalo bi napasti. - U, može. Fini komadi mesine u području poprsja i donjoleđne regije. Nikola, ti si strateg, zapovedaj kako ćemo napasti. - Paz'te ovako. One dve grdovke će da nas kokblokuju u startu. Treba nam jedan očajnik, to si Mićo ti, bez uvrede. I još jedan koga boli kurac. Gagi, ti imaš devojku pa i nemaš interesa da jebeš druge, ti kidišeš na drugu i one su eliminisane. Ona plava je najbolja pička, nju ignorišite, teško da će dati. Na preostale 3 idemo Steva, Džoni i ja. Sve je pokriveno, koliko mogu da vidim. Konobar, dajde vinjak po svakom. Eksirajte to i cepamo. Tri, dva, jedan! - U pičke!
Izraz potekao iz vremena prije tehnološkog napretka u našim krajevima kad se vršidba obavljala bez kombajna i tako tih čuda. Mukotrpan je to posao bio, i sada je, a naročito tada. Trebalo je pokositi, pokupiti žito, razbrijati arman, udariti stožinu, nasaditi vršaj, izgrabljivati slamu, prevrtati vršaj... Vršidbu su obavljali konji, išli u krug i gazali dok ne obave posao. Tako je znalo doći do situacije da se konj popiša na vršaj, a samim tim i na tvoj posao za koji si ti propišao krv.
Simbolika je jasna.
Jutranju idilu gledanja DUGA SAT TV-a i voditeljskih bravura Neđe Kostića prekinulo je nedojebano zvono koje nije imalo namjeru da odustane...
-Dobro jutro. -Brojutro, izvoli. -Ja sam Mira, konobarica kod Munje. -Ćeri mila, u najmanju ruku bi trebala biti poštar pa da mi ovako rano siluješ zvono, a druga stvar, meni je stvarno rano da sad idem u kafanu. -Ja sam trudna sa vašim Jovanom. -O JEBO TE DRAGI BOG! Ulazi u kuću da te niko ne vidi.
-Sjedi. JANJO! Dajde joj kavu turi, i meni šećerli vode. Onaj naš kreten napravio dijete, ovoj. -E PA, NEĆE U MOJU KUĆU KONOBARICA, ZNAŠ ŠTA JE, OVO JE POŠTENA KUĆA, NE MERE TO TAKO. -Ovo je inače Jovina mati, kustos Muzeja ZAVNOBIH-a, uopšte je nisam našao naguženu na vrelu dok je prala veš, pa joj ga surdukno, nego ćeri, reci ti meni đe on tebe nađe? Ustvari,đe ti njega nađe? - Pa eto, on je često svrać'o kod mene na pivu, i jedno veče ostali sami u kafani, on popio ja popila, zaključam, i eto. Belaj. -Nije belaj, nek' je sa srećom. Al' taj je nesvojatan, sjećam se kad sam budalu poslao u škole, četiri mjeseca se on nije javljao, dok mu nisam zavrn'o finansije, posl'o razglednicu, „sve vas volim i pozdravljam, poželio sam se i vas i zavičaja svaki ću kamen ižljubiti, samo mi pošaljite 50 maraka za kartu.“ Ja mu napišem:“ Nemaš rašta dolaziti, snijeg pao, nijedan se kamen ne vidi“. Hoću reći, neće on priznati to dijete.
U tom eto Jove na vrata...
-O JEBO TE DRAGI BOG! -Nije Bog, on to radi mnogo suptilnije, nego sjedi sine, drmni jednu ljutu pa da dogovaramo šta ćemo, da ne ostaje upišan vršaj. -Ja nju neću ženiti, ne volim je više a i debela je plao. -Hoćeš, ženićeš je, ja ti kažem, nećeš mi kopilad ostavljati da ga poslije druga djeca zajebavaju pored živog ćaće. Grota je. Od mene dobijaš sprat, namješten, neću ni kašike iznijeti iz njega. A to što je debela, to joj je plus, bolje nego da je kakva špatna. Svaki, sine, majstor zna da je bolje uzeti đe ima i viška pa dogoniti pos'o nego onako kad nema pa očima navlačiti. Biće to dobro sve kad s e oženiš. -'Aj dobro, ako moram, šta bih. -Moraš. Mala jesi vična praviti jesti? -Kako nisam, pa nisam od stra'a ovolika. -Odlično, u kuhinju pa pokaži mami šta znaš. Primljena si.
Razblazivanje čorbastih jela dodavanjem vode, kako bi se smanjila gustina/povećala količina.
-Uuuuu mater im alavu nabijem! Javio Stevo da ipak dolazi sa ženom i troje djece. Sad neće biti dovoljno čorbe za sve. Znaš da srču ko krave. -Ne brini ti ništa. Gledaj majstora i uči. (klo..klo...klo)
Dva slova koja slično zvuče i čak se i slično pišu na latinici. Toliko su slična da neki koriste samo jedno od njih i ne dolazi ni do kakve zabune. A šta bi bilo kada bi moćni ljudi primetili ovo rasipanje? Kada bi nas naterali da izaberemo jedno slovo i koristimo samo njega do kraja života? Da li ste se nekada zapitali koje slovo biste odabrali? E pa, ja jesam. I shvatio sam da izbor uopšte nije tako lak kao što izgleda.
Da krenemo od očiglednih stvari. Č zvuči mnogo bolje nego Ć. Jednostavno, Ć je nekako mnogo siktavo slovo. Skoro kao ono srnogorsko Š. A s druge strane, Č baš ima dobar zvuk, nekako muški se čuje, skoro kao Dž. (Mislim da mi je Dž omiljeno slovo, kolko to dobro zvuči, bruka. Buregdžinica recimo, strašno kolko dobra reč.) Mada Č za razliku od Dž ima i neki šuntavi prizvuk, još kad pomislim kako ga neki ljudi izgovaraju, onako kad se čuje pljuca u slovu, strašno. Znači nije ni Č savršeno, al nekako, meni je bolje od Ć.
Dalje, pogledajmo koje slovo izgleda bolje na papiru. Č izgleda kao 4, al ne ovo 4 nego ono 4 kako ja pišem, što izgleda kao Č. A Ć liči na Đ. Tako da nijednom ne ide originalnost u prilog. Ali Ć je ipak poboljšanje u odnosu na Đ (previše zakrivljeno za moj ukus) dok je Č isto kao i 4. A i kad bi Č i Ć bila jedina slova koja postoje, opet bih rekao da je Ć bolje, Č je mnogo nemaštovito.
I sada, najvažniji deo, onaj deo zbog kog je izbor između Č i Ć stvarno bitan. Ko govori samo Ć? Huligani, lokalne šatro-mudonje, i Hrvati. Hrvati su u EU, a i pored toga njima sigurno neće uvoditi sankcije jer nikad ne najebu. (Ovo sam tek sad izvalio, brate oni su ko Salatić iz osnovne. Svi najebu samo on ne. Jednom sam čak dobio ukor zbog nečega što je on rekao. Jebeni Salatić.) Dakle, ostaju samo huligani i lokalne šatro-mudonje što je u suštini isti kurac. I mislim da je nemoguće odlučiti se samo za Ć i ne upasti u ovu grupu. Oćeš da ti polupam glavu dećko? Alo, pićko, tebi prićam! A Č? Ko govori samo Č? Debele babe. Isključivo debele babe. Hočeš kolačič? Što si se učutao?
I sad se vidi. Ne biraš samo između dva slova, ti biraš da li ćeš da postaneš debela baba ili navijač. Ja ne bih voleo da budem nijedno od ta dva, ali ako nam uvedu sankcije odlučujem se za debelu babu. Navijači su govna, a i ne mogu ja onako da pričam ceo život. A debele babe koje govore samo Č su nekako dobre, nisu to one ceger babe što te munu laktom u rebra da pre tebe uđu u bus. To su više babe što sede kući, piju kafe s komšilukom i prave vanilice. A i Č bolje zvuči, jebeš mu sve. Čao.
Ne halteri, ne striptiz, ne crna čipka. Ništa od onoga na šta si verovatno drkao k'o mali na samo pominjanje ovih par reči. A i sigurno ne bi bio jedini koji je to video. Samo za tvoje oči momenti dolaze tek u braku kad žena bude sigurna da nećeš tek tako pobeći glavom bez obzira kad vidiš neobrijane noge, vadžajnu, nepočupane obrve i slično. E to pre tebe niko nije video.
Posprdni, ali sa realnom osnovom, naziv za dalmatinski jezik. U reči "cipiripi" svako drugo slovo je "i" pa su paralele jasne, uostalom i ova reklama je najverovatnije nastala kao gargija Dalmatincima.
-Izvini dički, di li bi mi hti pisidit pinkili? -Nibi. -Pi zikij? -Ziti šti sim Srbin pički ti mitirini istiški.
Vrhunac na skali opisivanja ljudske ružnoće. Neki će reći da je stereotipno, puno predrasuda, neki da je rasistički ali kada se malo razmisli ko može reći da grešim.
- Brate svidjaš se jednoj maloj. - Opa, Mićko! Kojoj? - Grupi pedera. Hnjo, hnjo... Ne ozbiljno, jel znaš Maretovu bivšu, Anu. - Njoj? - Ne bi ti znao ono da jebeš. Svidjaš se onoj njenoj drugarici, Jeleni. - A, jok... Anu možda ne bi znao da jebem, al' Jecu Goblina ne bi smeo da jebem. Otpao bi mi kurac. - Što? Fina devojka. - Ružna ko Englez, bre.
Odgovor koji dobiješ od domaćina kad rakiju kojom te ponudi dovedeš pod sumnju da nije domaća. Nakon toga ti samo ostaje da istu nahvališ, jer bi drugačijim gestom uvredio i njega i kuću pod čijim se krovnom konstrukcijom nalaziš.
-'Ajmo po jednu! Živeli! -RK! RK!
Pada na želudac kao gladne pirane, oči suze, nokti otpadaju, jezik trne ne možeš hvala reći...
-Što ćutiš? -Nije loša, je l' domaća? (Teškim glasom, kao da vučeš uljni radijator na 4. sprat.) -JA PEKO! -Ma znam, odlična, kao melem za creva...nego me uplašila malo! -JA PEKO!
