Prošao sam desetak različitih lokala u poslednjih nedelju dana. Popijem koje pivo i protera. Uđem u wc i u svakom imam šta da vidim. Rađe bi mi bilo da sam banuo dok se tinejdžeri gaze u kabini. Daske popišne samo tako. Kao da se ljudi trude da svu tečnost iz sebe istresu na nju, a da ništa ne upadne u šolju. Ulepljeno, smrdi jebote! Ne dao ti Bog da sedneš na ono. Dobiješ osip, a da ti dupe ni ne dođe u kontakt sa daskom.
Zašto neko jednostavno ne može obrisati šoraću sa usrane wc šolje? To je bar lako. Popišao si se po njoj. Pa, majku mu, uzmi papir i ukloni zaostavštinu. Moraš imat' u vidu da će onaj koji dođe sledeći sesti na to tvoje sranje ili će jednostavno skontati da si ti ta stoka koja piša po dasci nemajući ni trunku razumevanja. Sin, ćerka, žena, ortak... na kraju krajeva, sam ćeš sesti kad budeš otišao da sereš za pola sata. (govorim o kućnoj varijanti, jer ima i toga dosta)
Najgore od svega je to što je ta nemarnost prema sređivanju svojih sranja prelazna. Uđe čovek u wc da šora, vidi popišanu dasku, omakne mu se, popiša je i on malo. Zašto da briše kad je neka stoka pre njega napravila isto sranje. U glavi mu- Ajd' ostaviću, sledeći će rešiti probem. Hoće kurac! Uradiće isto što i ti, to će srediti čistačica na početku smene, a sutra će opet biti ista priča.
Da nije takvih ljudi, u svaki toalet bi mogli da uđemo bez imalo gađenja, pa bio on u kafiću, restoranu, školi i slično. Ukoliko ste osoba ženskog pola, eto još većeg problema.
Kažu, to rade ljudi kad su pijani. Nije to nikakvo opravdanje. Ako si u kafiću pijan k'o dupe i možeš da odšetaš do toaleta i popišaš dasku, možeš isto tako da izađeš iz lokala, i popišaš drvo, isti je osećaj.
Ukoliko si baš ti taj koji popišava dasku i ne mari za to, moj ti je savet da probaš da uradiš isto to al' sa velikom nuždom, verovatno ćeš se mnogo bolje osećati posle toga, kao i ostali koji posete istu prostoriju, pičko prljava! Ukoliko nisi, izvini na ružnim rečima.
Čudan ti je to osećaj batice, vrlo čudan, možda čak, i previše. U čardaku ni na nebu ni na zemlji, u nedovršenoj kući Duće Klompara sa pogledom na autoput i tri sestre na Konjarniku dolazim onako sa građevine gde se jebavam sa hiltijima i Ciganima. Bila je to, kako kaže komisija, najjača kokaniđa koja je ovde dospela, a ja tek ušao u virtuelni svet droge. Nema veze, nisam razmišljao o tome, važno mi je bilo samo da se malo opustim. Šmrk, šmrk, toliko je jako da su mi se zenice spojile. U jebote! Mamaa! Lebdim leptepojo! Vidim kuću odozgo, lep krov ima, moram priznati, ali jebote, pa ja lebdim. Okolina mi sve postaje manja i manja.. Aaaaa! TRANS! U glavi mi se neprestano vrti melodija saao roma, babo, babo, sao roma o daje, sao roma babo babo, eeee ederlezi, ederlezi. Ište bre Ganci u kurac više.. Ederleziii.. Aaaa. Opet mi se pojavljuje onaj ganfer što tera one ćurke u filmu Dom za vešanje. Koji sam ja ovo đavo uzeo, boktepita. Prolazim sloj stratosfere. Feliks Baumgartner mi zavidi. Već sam se oprostio i od ćaleta i keve, devojku nemam jebiga. Dužnici, šta ću vam ja, dalje nisam mogo. Reks, jedi samo zdravu hranu i ne daj da te diraju već im kidaj uši. Polako odlazim iz mezosfere, a već mi se polako približava termosfera gde mi mašu astronauti iz svojih spejsšatlova. Gotovo. Mozak mi već trokira, brmmm.. Kraj, hvatam zjale gore. Mislim da sam najusamljeniji čovek na svetu. Nigde nikog. Odjedanput, osećam neku toplinu, iako je sve vreme bilo ledeno. U daljini vidim prve zrake Sunca. Jutro! Što je najgore, osećam neko gušenje i šamaranje. BAM! BAM! Prekid memorije! Vraćam se u normalu, a neki Ciga me udara lopatom po glavi i vidim Duću Klompara kako se dere nekom na telefonu i kaže da brzo dođu i da imaju polumrtvog čoveka ovde. U tom trenutku, govor mi je blokiran, ali uspeh nekako da mu promrljam u bradu: "Jao, Klomparu pa 'de sad jebote, trebalo mi je još svega par milimetara do svemira!"
U supermarketu: - To ti je 194 dinara. - Evo 200, ne treba kusur. - Alo bre! Nemoj da mi daješ lažnu Nadu! - Ne razumem, kakva lažna nada? Ja sam to vas častio. (pogledom ka vratima procenjuje koliko mu treba da šmugne) - Sve je to lepo, ali ovde nema žig.
- Brate, video sam sinoć Enu. - Enu avion? - Da. Juče smo sa Maretom skupili 800 dinara, kupili Tuborg u radnji, pa pravac u Stefan Braun. - I kakva je, nisam je video pola godine? - Ma pička i po je još uvek. Kad bih je jeb'o i u CV bih je naveo.
Opisuje nekoga ko je mnogo popizdeo, ali je nemoćan da bilo šta uradi sem da pizdara okolo i pravi budalu od sebe.
- Jebote panduri mi naplatili kaznu! Ima da odem tamo i da im se najebem keve!!! - Ma daj, ćuti i kenjaj, šta se može? Plati kaznu i gotovo. - Brate sve bi' ih pobio kol'ko sam besan! - K'o leptir, a? 'Ajd ne seri nego te vodim na pivo.
Larpurlartizam moći, radnja koja se izvodi tek onako, iz obesti ili dokonosti, jer je akter tako u mogućnosti. Ulov zlatne ribice ne zbog tri želje, već radi čistog uživanja u njenoj zabezeknutosti nakon bacanja u tiganj.
- Pa, dobro, ženo, jesam malo švrljao u poslednje vreme, ali da se daš u promet sa celom postavom Mladog rudara, da to nije malo preterana reakcija? -Ma ja to čisto sporta radi, mico…
