Šaljiv naziv za izrazito loš rukopis koji je za nijansu gori od onog koji koriste lekari.
- Šta je ovo, imaš problema sa čukom? Nisi se hvalio da si išao kod čika doce.
- Jezik pregriz'o! To su neke beleške iz rimskog. Ostavi ih tu, da ne zaboravim.
- Auuu, pa ovo izgleda k'o EKG. Dobro je onda.
Neposedovanje crno-belih fotografija iz najranijeg detinjstva.
Složićeš se sa mnom zar ne, jer ovo što ću upravo reći je ekstremno smisleno, neosporivo i edukativno. Ipak, ja sam čovek širokih shvatanja i ostaviću prostor za verovatnoću da ono što sam rekao možda i nije 100% tačno. Iako jeste.
„Ispravi me ako grešim, ali tvoju sestru iz našeg društva jedino ti nisi jebo.“
Podržavanje svih dokaza o nenadjebivosti ljudske psihe. Direktno pamprčenje u vugla svim frajerima sa IQom 120+, članovima Menzi i ostalih pičaka materina, izuzetni bukake po masnim kosama svih naučnika iz Masačusetsa. Statusni simbol teške zajebanosti, praćeno podsmevanjem i poigravanjem sa celom svojom strukom i kolegama u njoj. Simultana partija sa više protivnika u isto vreme, bez svake šale, ostaje rezervisana za prave tru magove svog zanata i tek za nekolicinu ljudi na svetu. Kao, dosadno mi da onodim samo jednog, pa aj svo troje sedite da odigramo neku zajebanciju, ja ću vežem oči i pustim Šostakoviča na sluške. Eksplicitno prštanje psihičkih atributa.
- Ooo kraljice! Moj pijun ovde i ja - kralj, odavno sa svojih polja makli nismo, da li si za jednu šahovsku simultanku sa nama?
- Ahihihi.
- Ooo kraljice naša, da malo praviš rokade sa ovim mojim, jeste pijun, al' je glup ko top.
- Ahihi.
- Najvrednija figuro, mi se tebi divimo, samo ako bi učinila čast ovoj dvojici lovaca koji vrebaju devojke za matiranje.
- Ooo šahisti moji, učiniću vam privilegiju kršenja pravila šahovkog kretanja, da možete odmah sa svoje početne pozicije, u G stilu kao što konjima i dolikuje, odskočiti direktno na I 2, što-će-reći van table. Ćaooo.
- U sine, jednopotezni mat. Aj dalje, glej ovu tamo, prati me. Ooo kraljice naša...
Devojčica u razredu u koju su, ako je lepa, svi neko vreme potajno zaljubljeni i plaše se da joj priđu, a ako nije, onda je se plaše jer može u zubima da ih nosi i teško njima ako napadnu nekoga koga ona uzme pod zaštitu. Trenira rukomet, košarku, karate, ili ženski fudbal. Odbojku ili tenis nikako, to su ženski sportovi bez kontakta.
Nije se karminisala ni isprobavala mamine salonke, ona je igrala fudbal sa dečacima u kraju i tukla se sa njima često pobeđujući. Dečaci cene kod nje što je neustrašiva i OK drug, što ne kmeči svaki put kad je neko štipne, udari ili samo zadirkuje, kao što rade ostale devojčice. Nikad ne nosi haljinice jer su nepraktične. Obično je ona ta sa kojom se prvo poljube ili imaju prvo seksualno iskustvo. Kad se u pubertetu zaljubi, ne može dugo da krije emocije, odlazi pravo kod njega da mu to i kaže. Ne vrede upozorenja drugarica da se "to tako ne radi, da ne treba ona prva da priđe i da osvaja, muškarci su vizuelne životinje i lovci, mora da se dotera i da im privuče pažnju, da oni nju požele i da krenu u lov". Ide srcem na teren i glavom kroz zid, zbog čega je onaj u koga je zaljubljena izbegava i sažaljeva, a ona i dalje pokušava, nadajući se da će ga iskrenošću ljubavi osvojiti. Prva zove, šalje poruke i opravdava ga kad joj ne odgovori umesto da odustane.
Shvata da su iste one male cmizdravice zavrtele pamet drugarima koji su ih pre toga ismejavali ili prezirali. Sada im ona služi samo kao rame za plakanje i tetka Saveta koja će im kao ortakinja iz ženskog ugla reći kako da osvoje dotične šiparice. Ženstvenost je na ceni, a ona ostaje u zapećku. I dalje se muški drži i pravi se da je sve to ne pogađa, sama je, ali uzdignute glave. Ako se u poznijim godinama nesrećnim slučajem zagrejala za nekog od svojih najboljih drugova, odbacuje ponos i spremna je da postane "drugarica za ispomoć" kad god je potrebno, ali ovoga puta lažući o svojim emocijama i praveći se da ni njoj, kao ni njemu, to ništa ne znači, sećajući se tinejdžerskih poniženja.
