Dvorska budala, kraljina, carina, koji lik, lud skroz, legenda. Čini jezgro svake socijalne grupe. Bez njega se lokalne "bleje" pretvaraju u miks atmosfera iz izdanja "Bisera" o sektama, i novogodišnje predstave čiji su akteri deca članova upravnog odbora "Delte". Džek Blek među samouverenim zombijima, koji podignutog nosa špartaju crvenim tepihom. Lik, posle čijih se rečenica parastos pretvara u borbu bendova, posle ćutanja nastaje dreka, a čiji fazoni se u cilju bolje prođe među masom, koriste na raznim mestima, među raznim ljudima.
Okruženje ga slavi k'o bogalj brzu smrt, ali on od toga nema ništa, jer zapravo on nije čovek, već samo napredna društvena mašina. Mašina kojoj je zadatak da gomilom baljezgarija, iskarikiranih glasova, citata iz domaćih filmova, ili klasičnih prozivki, zakrpi rupe na brodu koji tone, unese delić nečega u one koji su oduvek bili prazni, i misli smećara preusmeri od govana ka cveću. Onaj koji nema prava da bude tužan, besan, a ponajmanje ozbiljan. Svaka njegova rečenica koja ne sadrži primese humora, označiće se validnom koliko i mišljenje pomoćnog magacionera o pozitivizmu Ogista Konta. Nije njegovo da odlučuje, njegovo je da se sprda.
Za devojke je običan deo svakodnevnog enterijera, kasetofon koji pušta traku, na koju su snimljene izvale iz "Indeksovaca". Telefon mu zvoni, ako društvo zna da neće doći žene, ali će biti pivske pene. Ono pametno što bi imao da kaže ostaje neizrečeno, a večerima u predgrađu odzvanja smeh ekipe, i gomila gluposti koje lakrdijaš melje, poput matorog seljaka koji se posle noći u zadruzi dernja u prazan bunar.
Veliko, veliko hvala, neću da budem dvorska budala, tražite drugog, ko vas jebe, ja sam budala samo za sebe.
Razlog zbog kojeg ćeš sigurno poželeti da makar na kratko živiš preko bare, pa sve da te je devedes' devete zakačio geler, dok si u majici sa znakom target nameštao antenu na terasi. Uz reklame za Marlboro, seriju "Vojni advokati", ženske Spido gaće i Džonija Vajsmilera, još jedan od aduta višedecenijske kampanje pod naslovom "Joj, kako je Amerika dojajna zemlja".
Sudeći po svim onim sranjima u koje smo do pre desetak godina piljili, jer nismo imali internet, ukoliko se voziš američkom pustinjetinom u pravcu tri lepe pičke materine, mora da ti prođu neke lepojke i na oči ti zalelujaju sisama, pa da jebe rak raka.
Šta više, toliko im se zapalila cupi, da im nije bitno koliki si baja ili jadnik, te da prođeš u drljavom, havarisanom moskviču u kojem sa tobom bleje penzionisani domar, momak koji je u obdaništu mazao svoje sline na hleb, onaj lik što svira šlagere u podzemnom kod Zelenjaka, Vuk Obradović i ne daj bože student arheologije, opet ćeš da ostvariš aj/nipl kontakt. Kabriolet usklađuje brzinu sa tvojim vozilom, devojke podižu majice uzvikivajući neku ultradebilnu "springbrejk je do jaja" parolu, nakon čega naglo ubrzavaju ostavljajući te da sa brade skidaš prašinu i sopstvene bale.
Moralna pobeda, neprocenjiv dobitak. Dobija se kada bubanj izbaci neki od brojeva koji se završavaju famoznom cifrom.
:zvuk sa TV prijemnika: Suzana Mančić: Naredi broj je trideset i OSAM!
Ekipa iz kazina "Krkela": HAHAHAHAHHAHA, haaaa brate, glupa matora fufa!
Suzana Mančić: Da vidimo šta bubanj kaže, osamdeset i osam.
Ekipa: Hahahahah, al je željna milfara roknem je u prkno rascvetalo! Hahahahah, zaređala ga, prvo Gargamel pa Grk, hahahahaha. Samo VO-ŽDO-VAC! SAAAMO VOOOŽDOVAC!
Suzana Mančić: Broj pet!
Vlada Herc: Tvoj je nićpor vid'o ceo svet! HAHAHAH!
Ekipa: Hahahahahahah, SUPER BINGO! Al si joj ga munuo Dovla, jebem li joj donju livadu nepokošenu, hahahahah.
Sekundarna rupa, analac, rč. Tu gde jebe srećniji pornićar, jer je ovaj drugi crnac zauzeo prvi slot, odnosno čkupi. Takođe, nešto o čemu ti ovde možeš samo da sanjaš, jer ti je riba domaća, konzervativna kurvetina, koja ti daje da je klesaš samo u cupi, te se izvrne ko krava i odapinje neke bagovite zvuke, ko help opcija na vindovs pasijansu kad ujebeš kolonu. Onda ti lepo spas pronađeš u zemlji kidnapera, orgija i sambe, jer se mlade, preplanule katolkinje vole sevati u dvojku ne bi li očuvale pičiju membranu.
Džondžo brate, dobra ti ova kuma, frknuo bih joj ga u dvojku.
Oružje, koje u pomenutim obrazovnim centrima, poseduje veću snagu od iranskog nuklearnog projekta. Ima moć da od totalnog idiota napravi idola banderaško /mašinskog okruženja, ili pak nekoga ko je spreman da radi popularnosti i stabilne egzistencije, spusti sebe na nivo totalnog idiota. Kako se u tehnikajama skuplja po vrednosti ocena sortirana poslednja stranica dnevnika, ili pak ljudi nadprosečne inteligencije, koju bi mogli da iskoriste jedino ukoliko bi svet bio sastavljen u binarnom kodu, formula je jednostavna "budi šaban". Osoba, bar za nijansu jača na jeziku, na kontu "Bagzijevoj kevi smrde čarape" ili "kako sam prdno, k'o kad ćelavi Kinez udari u gong" fazona, može sebi stvoriti hordu pobornika, koji bi za njega izginuli k'o Spartak za slobodu robova. Osnovna pravila za zabavljanje okruženja su: gledaj da što više prozivaš druge, pogotovu one koje okruženje ne vari, ne pominji ništa što je normalnom svetu smešno, jer ćeš navući mržnju na sebe, i osnovno, što debilnije i banalnije to bolje.
Na račun opaski " Došina keva u prkno se seva" ili "Gle Žigu, ladno ima rupu na bulji", trošenje sopstvenog novca na cigarete je nepotrebno, biće ih u izobilju, na svakom odmoru, u svakoj prilici, jer ljudi ne vole filozofe, ljudi vole Čkalje, lude i klovnove, a iza maske klovna, tuđi žetoni su na strani stola, onoga ko se dobro pretvara.
Luda: E, brate, imaš nešto belo na kapuljači. E, gle, ladno mu neko svršio na kapuljaču! Lik: Beži bre, koji ti kurac? Banderaši: HAHAHAHAHA, svršio mu neko na kapuljaču. LOOOL tebra, hahahah, zovi Gojka Sisu da vidi, hahahha.
Istoričarka: Dakle, šta se to desilo nakon Dušanove smrti? Klovn: Pa sa'rana, pevala Vesna Zmijanac umesto popa. Banderaši u glas: Hahahah, Pero care! LOLČINA, hahahaha... NAPRED RAD, JUNAJTED FORS!!!
Razredni: Biće ipak ekskurzija, otišao sam do agencije. Bio sam kod Kaće, i rekla je... Klovn: BIO SAM KOD KAĆE, I REKLA JE DAĆE!!! Banderaši: Ahahahahaha (pada oluk od količine buke) HAHAHAHAHAHHA, Pero legendo! Hahaha, koji kralj ovaj Pera. Evo brate cigara, evo nemoj Fast, evo Davidof. Hahaha (tapšanje po ramenu).
Skup različitih radnji koje služe da muškarca vrate na pravi put muškosti sa kog je nizom nesrećnih okolnosti skrenuo.
Jebiga, navukla te kurva na zdrav život i metroseksalni fazon. Uradio si to zbog nje. Na trenutak ti je čak izgledalo i da je to do jaja tako. Barem su oni sa TV-a govorili da jeste. Izdepilirao si se potpuno. Redovno si sek'o nokte na nogama. Prestao si da pušiš. Prestao si da piješ. Prestao da jedeš masno. Nisi više gledao fudbal. Možda samo malo Real, Barsu i Arsenal. Nisi ga ni igrao više. Da se ne znojiš.
Al patka. Otišla je sa drugim likom, još metroseksualnijim od tebe. Ovaj je vegan. Moderator Fb strane Životinje su bolje od ljudi. Spašava mačiće. Zna da uklopi boje. Ne zaboravi da stavi podmetač kada pije ceđenu pomorandžu. Gleda slike u Art Zoni sa uživanjem i razumevanjem, a ne kao ti da blene u njih kao kada je prvi put vid'o pičku. Zna šta da naruči u salad-baru. I šta sad?
Sad bi nazad kod drugara koji upravo sede, vare neku gandžu i igraju PES. Sad bi opet da upadneš na onaj termin u balonu koji se igra nedeljom od osam uveče i gde u devedeset posto slučajeva izbija tuča na pola termina, jer se igra Partizan - Zvezda. Sad bi da baneš u Durmitor sa ortacima i oljuštiš dobru porciju jagnjetine i jedno deset piva. Ili makar neku dobru punjenu pljeku da odereš u Dafu.
Ne očajavaj. Ako su ti pravi ortaci primiće te nazad u čopor. Samo treba da se očistiš i vratiš u normalan fazon, a to nije lak posao. Metroseksualizam je kao droga. Iako je u principu sranje i nisi ga voleo, navučen si na njega sada, ali istrajni ljudi mogu sve, tako da glavu gore i bori se. Pobedićeš.
- Deste ljudi. - Opaaaaaa. Vidi ko je to nama došao. Đole Stanković-Jakovljević. - Gospodin Integralni. - Đole Filgud. - E aj ne serite vas trojica. - Pa moramo malo da te bušimo kad si gejčuga. Otkud ti brate? - Ma svratio malo, da vidim šta radite. - Pa iznenađeni smo. Nema te već mesecima. Nećeš sondžu da baciš sa nama, nema te na terminu, nećeš na tekme, a pošteno se nismo napili odavno. - Sjebala te ona skroz. Poč'o si i obrve da čupaš. - A i ta frizura brate. Ne ide taj jež na tol'ku glavudžu. - E ovo je greška bila. Odo' ja. - Čekaj, čekaj, stani bre. Zajebavamo se malo. - Šta se drkaš odmah jebote. Trebao bi da ćutiš i trpiš malo znaš. - A jebiga. Zasrao sam. - Da znaš da jesi. Čuli smo da te ostavila zbog Caneta Balerine. - Jeste. Mislio sam da je lik gej. Puštao sam da se druže. Kao moderno je to. Drug gej. Kad ono, Cane mi skinuo ribu. - Ladno ti Cane skin'o ribu ahahaha - jebote šta se tebi desilo, nevera. - I sada bi opet na staro da se vratiš? - Da. - Dobro, ali prvo moraš iskreno da mi odgovriš na jedno pitanje. - Pucaj. - Jesi dozvolio da ti nešto furne u bulju? - E sisaj kurac, idem ja. - Stani bre. To je jako bitno. Ako si to dozvolio proces se ne može obrnuti. - Naravno da nisam dozvolio. Pa za šta me smatrate? - Otkud znam matori. Sve ostalo si dozvolio. - Da bre. Vidi u šta te pretvorila. K'o da gledam nekog glavatog Danijela Đokića. - Dobro, neću više takav da budem. Šta da radim? - Sva sreća, nalaziš se u istoj prostoriji sa ekspertima metroseksualne detoksikacije. - Kad mi završimo sa tobom izgledaćeš ponovo kao muško. - Da počnemo. Prvo što trebaš da uradiš je da stučeš jednu brzo rakiju da prostruji malo krv kroz tebe. Zaboravi na koktele i sake. To je stvar prošlosti. - Dobro. - Onda pojedi parče ove Đoletove pice sa kulenom. Skoknućemo posle do pekare po još. - Kad se naduvamo ponovo. - Naravno. Onda idi do kuće, pobacaj sve kreme, pudere i te bočice tih sranja što imaš. Možeš samo da poseduješ jedan dezodorans, jedan parfem i brijač. - Pena ti ne treba. - Afteršejv eventualno. - Ali sigurno i vi koristite penu za brijanje. - Naravno da koristimo, ali ti si zaglibio. Da bi se vratio, moraš samo najosnovnije da koristiš. Bikov žilet. - Uf bre. - Nije to sve. Garderoba koja je uz telo mora da leti u kantu. To je tako pederski. - I diskovi Sergeja Ćetkovića. - Nemam Sergejeve diskove. - Nemoj da nas lažeš. Svi metroseksualci ih imaju. I to originale. - Imam. Baciću ih. - Moraš da prestaneš da uljiš tu kosu i da se ošišaš na keca već ujutru. - Kupanje jednom nedeljno, posle fudbala. - Možeš da se tušneš ponekad. - Ali ne dva puta dnevno. - Vrati meso u ishranu. - Alkohol je dobar za živce. - Derbi je u subotu. Ne ideš na zapad. - Prodaj Smarta i kupi auto. - Ciklama ne postoji, to je roze i to se ne nosi. - Stoj dok pišaš. - Ali oduvek sam stajao dok pišam. - Opet lažeš. Sigurno te je smarala jer zapišaš okolo, pa si sedeo. - Jeste. - Patike za fudbal moraju crne da budu. - U radnju se ide u pamučnoj trenerci. - Čivava nije pas. - Pa stanite ljudi, šta da radim sa Mukicom sada? Ne mogu na ulicu da ga pustim. - U pravu si. Verovatno bi ga usmrtio komarac ako naleti na njega. - Dobro, smislićemo nešto tu već. - Onda, fegetarijana nije pica, tako da molim te od sada da naručuješ picu sa slaninom i kulenom. - Tribal nije tetovaža. - Jelena Baćić Alimpić ne piše dobre knjige. Ni Paolo Koeljo. - Isčlani se iz svih NVO organizacija. - Prestani da čupaš obrve. - Možeš malo da bricneš onaj most na sredini i to je to. - Izbriši brojeve telefona svih solarijuma. - U jebote ljudi koliko toga ima. - Da bre. Totalno si se upčkio. Ustaj i oblači jaknu. - Je l' idemo u pekaru? - Da. Ali prvo idemo da useremo Caneta Balerinu k'o konja, taman malo da ogladnimo. Polazi.
Rečenica kojom nam neko objašnjava da smo gadno zasrali.
Deda: Sine,dodaj mi tu flašu rakije,što sam je čuvao 20 godina za tvoju svadbu,vidim ja da to neću dočekat. Unuk: Evo deda. Deda: I sipaj mi u čašicu,nisam cigan da pijem iz flaše. Unuk: Dobro evo. Deda: Ne prosipaj okolo krvavu ti nedelju. Unuk: Ne zanovetaj više,sad ću ja to da pokupim. Deda: Te se mrve ne kupe.
Poklonici najpopularnijeg sporta u Srbiji - parničenja sa familijom, koji su tokom višedecenijskog sporenja, na sudske takse, veštake i advokate dali dovoljno para da se ozida omanje porodilište sa celokupnom opremom.
- Tata, zašto mi nikada nismo išli na more? - Vidiš sine, sad si dovoljno veliki, sad ću da ti objasnim. Ti znaš da mi ne govorimo sa mojim stricem Rajkom i njegovima. - Znam, ali ne znam zašto. - Zašto? Zato što je njegov otac uz`o onu njivicu, jedno dva`es ari dole u jaruzi, levo od zabrana, što je moj pradeda namenio mom dedi. - Ono jalovo blatište? - E baš to. Jalovo, jalovo, ali moje jalovo! - Pa dobro, kakve to veze ima sa morem? - Ima veze. Mi se sa njima sudimo oko toga još od četresosme. Prvo deda, pa otac pa sad ja. Ni sam ne znam koliko smo dali na sud, na geometre, veštake, advokate. Kad budeš u Beogradu, ti pogledaj Palatu pravde - ono desno ćoše do ulice, to smo mi sagradili. Tu ti je otišlo i more i ekskurzije i novo kupatilo i bolji auto i... - Pa dokle ste stigli sa suđenjem? - Šta da ti kažem, njegove sudije, doneli su osmu presudu u njegovu korist, al sam se ja žalio. A sad ću još da mu udarim tužbu za naknadu štete što su traktori zemlju iz moje šume izneli na njegovu njivu, ima da plati tu zemlju, nije mu to deda ostavio nego je to moje!!! - Bre ćale, što se ne dogovorite i pomirite, sudite se oko gluposti pola veka, umesto da se posećujete i družite, mi rođenijih od njih nemamo. - Marš tamo, s kim da se mirim? Si ti kršten? Je l` ti to onaj Čeda Jovanović napunio glavu glupostima? Ovo ću da teram dok sam živ, a ti ima da nastaviš, nemoj da te zaklinjem!!!
Osoba koju ništa ne mrzi, dobričina, svaki posao će ti završiti i učiniti bilo kakvu vrstu usluge.
-Jel se sećaš Kovačevića iz srednje? -Koji Kovačević? -Miloš bre onaj, sedeo uvek u prvoj klupi, uvek išao u kancelariju po krede kad nestane, nosio po deset olovaka u fotroli ako nekom prestane da piše pa da pozajmi. -Ahaaa, znam, onaj visoki cvikeraš, sećam se. Šta s njim? -Ništa, čuo sam se s njim pre par dana, otišli na pivo. Ustvari ja na pivo, on na gusti sok. Pričali mi i ja mu kažem da štekam kintu za delove za Astru, on mi dao 5 crvenih, reko da nema frke oko vraćanja, da mu vratim kad imam. Još mi i dao 200 dinara preko, za cigare. Posle me odvezao da uzmem te delove i odbacio gajbi. Kako može da ga ne mrzi? -Kladim se da rukom pali kućište.
Nastojanje sagovornika da sazna odgovor na pitanje koje najčešće ima dva ponuđena odgovora i postavljeno je tako da bi svaki odgovor mogao biti i ispravan i pogrešen.
Analogno tome, bilo kakvo odgovaranje se smatra "mačem sa dve oštrice" i poželjno je izbeći ga poput likova što po ulici prodaju čestitke po 100 dinara.
Saša Popović: Večeras je sa nama takmičar koji je ispao prošle nedelje. Zdravo, Nemanja. Kako si? Nemanja: Evo, Sale, klao krmaču danas a sad sam ovde, spreman na pitanja gledalaca. Saša Popović: Donećeš čvarke sledeći put, a sad da uključimo našeg prvog gledaoca. Halo, dobro veče. Ko je sa nama? Random slušalac: Ovde Šećerko iz Male Moštanice. Prvo da pozdravim sve u studiju. Saša Popović: Hvala puno. Imate li neko pitanje? Random slušalac: Pa, evo da pitam Nemanju, ko mu je favorit u takmičenju? Nemanja: Jao, pa to je jako nezahvalno pitanje. Svi su mi dragi. Ne znam koga bih posebno izdvojio. Saša Popović: Alo, diplomato, ne kenjaj o nezahvalnosti kad ni čvarke nisi doneo. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ -Omiljena država? -Španija. -Omiljen grad? -Barselona. -Omiljeni pevač? -Rade Kosmajac. -Omiljena pevačica? -Goca Božinovska. -Omiljen glumac? -Milenko Zablaćanski. -Omiljena glumica? -Vesna Čipčić -CECA ILI JECA? -E, to je nezahvalno pitanje na koje neću dati odgovor. -Zašto? -Zato što bi mi Karleušini fanovi jebali sve do šestog kolena u rikverc.
Još jedan od razloga zašto se pojedini vozači odlučuju da kupe jugića, keca ili floridu.
Jebiga, nisu samo troškovi registracija, benzin, TNG, voskarinje školjke, bešumna klima... delovi su u pitanju. Samo ti vozi druže moj tvog opela, pežoa, renoa, nije mi krivo... Ma dabogda ga vozio i sto godina... Ali! Pumpa za vodu - 350 evra, titanijumsko crevo od 3,5 inča - 225 evra, gumice - 56 evra... i da ne nabrajam. A ti mene i moju floridu potkecuješ? Moj AUTO? MOG FERARIJA? Neka, neka. Setićeš se tvojih podrugljivih reči: *Hehehe, komšo, je l' delovi nabavljaš kod Miloša na trafiku? Je l' ti daju svećice umesto kusura?*
Ne daj Bože da ti ode menjač ili klipovi, ne zovi me prijatelju, ne želim da ti budem žirant. OOOOPREM TI GA!!!
... Šugutovac, ispred dragstora "Vrabac", pije se zidarsko i vodi seoska politika... Pinge: Puj, detemujebem, ja bi mogo još jeno p didem kući. Mitar: Aee bre ne seri, seeei tu, ne dideš nide. Pinge: I to što kažeš. Ceco, donesi još po dva piva. Rajko: A za mene? Mitar: Tebe kurac, baksuzu! Rajko: Ni za muštuluk? Mitar: Oprasila mi se krmača? Rajko: Ne. Mitar: Jebo nešto onaj moj mlađi? Rajko: Jok. Još bolje. Mitar: Ma, marš u pičku materinu. Ae, begaj. Pinge: Nemo kume da zebavaš. Uzni i za njega, ti nikad nisi bio cicija. Će da jede posle govna za tebe, nemoj. Mitar: I to što kažeš, vazda sam bijo duševan. Ceco, donesi i za njega. Ta ga jebem. Rajko: Fala za pivo. Nego, a je l' znaš da je Mane Milunkin slupao onaj auto što mu tast dovezo iz Beč? *nastade tajac i klimanje glava kao u latino-indijskim serijama, Pinge ispustio pivo, prodavačica zove radio Moravu* Mitar: Ijaooooooo, zaa muštuluk bih pozlatioooooooo... Cecoooo, daj gajbu! Pinge: Ufff, što volem, hehehe.
