Omnipotentno biće. Biće koje može da uradi sve iliti bilo šta.
"Ej! Vidi šta ja umem!"
"To? Pa to može i moja baba!"
Rečnik / autori
NO
Nox
na Vukajliji od oktobar 2009.viđen 3. okt 2010.
1 definicija0 odabranih28 poena
1. Rolne toalet papira ne niču same u WC-u.
2. Prašina pada po mestima gde je nikada ne biste očekivali.
3. Potrošačka korpa je zapravo još skuplja nego što piše u novinama.
4. Keva mozda upada u sobu kad vam je devojka tu, ali za razliku od cimera nikad ne dobije zelju da malo visi s vama.
5. Kreteni iz elektrodistribucije će vam stvarno isključiti struju ako je ne platite mesecima.
6. Kreteni iz telekoma će vam još brze isključiti telefon.
7. Majstori koje ne znate vam naplaćuju duplo više nego oni kod kuće, iako saopštavanje cene svojih usluga počinju sa "ali za tebe..."
8. "Ne mogu da izlazim, sredjujem stan" je skroz validan izgovor za propuštanje izlaska.
9. Keva nije luda što usisava tako često.
10. Ćale ne bi izdrzao sam ni tri dana.
Lep gest jedne od banaka koja je došla iz pičke materine da ućari nešto na našoj nemaštini presipanjem iz šupljeg u prazno i prodavanjem muda za bubrege.
-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!
-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!
Proces koji vremenom dodaje jednu po jednu reč na nazive gorepomenutih krema.
1960. Krema
1971. Krema za lice
1990. Krema za lice i vlažnu kožu
1999. Krema 2000 reflex za suvu kožu
2001. Super reflex repair krema za kožu
2005. Super natural bio green complex aloe vera krema za kožu
2010. Super efišensi bio product repair soft skin removable krema za kožu
2020. Super turbo TDI 2000 kubika ultra giga mega pro evolution soccer 20 neutrališuća krema za skidanje kože
Razlog za nervozu prilikom parkiranja.
-"Uh, evo ga konačno parking... ku*ac, Smart."
Vječna dilema između praktičnosti i paranoje.
Tehnološki hendikepirana osoba kojoj su uskraćeni širom sveta dostupni dečiji nestašluci.
-Šunsuke zašto kasniš na čas?
-Voz je kasnio.
-Da je voz kasnio javili bi na vestima. Evo ti neopravdani.
-Šunsuke zašto kasniš na čas?
-Bio je neki štrajk u centru grada.
-Štrajk se nije održao u Tokiju od 1912. godine. Evo ti neopravdani.
-Šunsuke zašto nisi uradio domaći?
-Robot-kućna pomoćnica mi ga je pocepala.
-Koju marku robota-pomoćnice imaš?
-Tošiba.
-Znači lažeš,Tošibini roboti imaju savršen softver. Evo ti kec.
-Šunsuke zašto si na tabli napisao da direktorka ima veliko dupe?
-Nisam ja i ne znam ko je.
-Znamo da si ti, tabla je prepoznala tvoj rukopis. Evo ti ukor.
Zaštita na radu.
Devojka koja reklamira Garnijer, Niveu ili jebemliga koju kremu protiv bora. Ona sa naboranim kerom, šar pej kurac-palac. Počela cura da se maže kad su joj razdvojili prirodu i društvo na dva predmeta, nekoliko godina kasnije koža glatka i meka kao dobro urolana sarma. Hoće devojka da bude lepa, počela na vreme. Šta bi bilo da nije?! Katastrofa! Lice bi joj na maturi bilo izborano kao muda obrijana mašinicom za kosu posle osmočasovnog rada na mešalici. Posedovala bi lišajeve po obrazima i mahovinu iza ušiju, morala bi sve to šmirglom strugati da bi se bar lokalnom vulkanizeru digao na nju. Tad ne bi mogla da snimi reklamu. Istu bi morala da snima neka uboga starica koja je preživela tri rata, gladne godine, dva muža alkoholičara i jednog sina narkomana, sankcije, sve serije Siniše Pavića i rak debelog creva. To bi bio pravi test za kremu protiv bora. Neće baba to da snima, jebe joj se da obmanjuje narod. Zna ona da se te bore ne bi ispravile ni da je uštirkaju celu. Rekla bi, nisam se ja majko izborala što nisam mazala kremu, već od muke. Tako je baba, od muke. Od koje kurčeve muke da se izbora klinka sa reklame, aman ima jebenih sedamnaest. Što joj novi dečko prerano svršava, što se loži na profesora fizičkog ili zbog karijesa na trojci.
Kako kaže moj deda:
-Sine kad vidiš ženu bez bora beži od nje. Ta se nikad nije smejala, nikad nije plakala, nikad nije bila nervozna, nego uvek hladna i dosadna kao kamen. Nema emocija. Nema ih ni kamen, zato je gladak.
-A krema protiv bora deda?!
-Uf, jebem ti kremu...od tih što se mackaju po celi dan...tek od njih beži!
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Losa stvar po sobu koja je jede. Dok budete jeli ovu cokoladicu najvazniji terenutak u vasem zivotu ce se desiti iza vasih ledja, a vi to necete ni primetiti. Zato bolje pojedite Mars...
Odgledajte reklame...
Grčki filozov stoičke škole. Učenik Kleantov, celog života propagirao Zenonova učenja. Kad je išao u srednju, bilo je in i urbano da se prosipaju fore iz grčke mitologije, pa su ga zajebavali jer se zvao isto kao neki Hrisip od Pelopa u koga se kralj Laj (koji je bio i poznati instruktor vožnje) zaljubio i jednog lepog popodneva mu skinuo gaće i obljubio ga analno, te je Hrisip od Pelopa od blama pokušao da se ubije. Hrisipa je bolelo uvo za sve to, pošto je, je l' te, bio rođen sa srebnom kašikom u ustima i non-stop je bio navaren. Jednog dana mu vlasti nameste zvrčku i razbaštine ga, pa se Hrisip preseli u Atinu. Tamo je počeo da piskara. Kažu da je bio takav skriboman da nije mogao da izdrži da ode u klozet da kenja, a da ne napiše nekoliko misli na toalet papiru. Taj je, bre, sopstvenu devojku istetovirao od glave do pete svojim filozofskim mislima. Znači, kako prođe ulicom, tako mu iz džepova ispadaju papirići. A nema šta nije pisao - ozbiljne filozofske eseje, književna dela, pesme, priče, pošalice, čak je i svoje defke čitao na agori. Bolelo ga je uvo za sve, verovao je u sudbinu i govorio da svaka slučajnost ima tajni smisao. Zato je u svemu nalazio inspiraciju, pa još kad se naduva - humoru nikad kraja. Još je tad trava bila legalna, pa si mogao da je gajiš u dvorištu - raj na zemlji. Jednom se bio tako dobro ustondir'o da ga je bio blam da ode ženi kući, te se opredelio za stondilozu, ali u podrumu našao samo neko vino. Sedne on u ladovinu ispod smokvinog stabla, sipa ono vince, zasvira džitru i zapeva bluz. Uto mu se pojavi njegov magarac (koji je inače voleo bluz, pa bi ga uvek slušao). Hrisip mu dadne malo onog vinceta da popije, a magarca uvati alkohol (nikad nije pio čovek, šta će), te magarac poče jesti smokve s onog drveta. Hrisip poče da se smeje kao nezdrav, a uz to je bio i navaren k'o bog, odjeknu Atina gromoglasnim cerekanjem, pa ga strefi srčka, te preminu tog lepog popodneva, leta gospodnjeg dvesta i neke pre nove ere.
Na grobu mu stajaše epitaf:
''Ne smej se magarcu dok jede smokve''
