U potpunosti se razumemo. Već na pola izgovorene rečenice (dok se druga polovina može završiti u najmanje tri varijante) razmišljamo o istoj varijanti. Razlozi koji dovode do ovako visokog stepena podudarnosti u načinu razmišljanja potpuno su nebitni, a i, ruku na srce, retki su slučajevi kada ćemo ih tražiti. Možda je u pitanju i rođena devojka, ali i ne mora da bude jer i posle toliko vremena provedenog zajedno nije isključeno da se ne gađamo. Možda smo se tek upoznali pa smo kao neke srodne duše, razmišljamo u istom smeru. Možda uopšte i nismo suprotnog pola, ali su nam mišljenja o istoj stvari ili rešenju nekog problema potpuno ista. Razumemo se.
-Šefe, hteo sam kolima po pljeke za ekipu u smeni? -Službenim?!? -Da, šefe. -Slušaj, nemoj da direktor... -Neće videti, parkiram iza apoteke a putni nal... -Dobro, dobro! Gađamo se, cepaj. Ne znam ništa o tome. -Naravno šefe, i nisi odobrio. Kečap, pavlaka, luk i ljuta beše?
Kafanska čaša. Ona stara, staklena čaša, iz onih (sve ređih) kafana sa dušom, kariranim stolnjacima i okrzanim staklenim i ponekom limenom pikslom. Takvog je oblika da, kad je praznu položiš na sto, povlačenjem njenog vrha ka sebi i naglim puštanjem ona može da se prevrne na drugu stranu, ili pak stane na dno, ponosita i uspravna da čeka da je napuniš. Tako i dobi ovaj, od milošte naziv. Kako će stati, zavisi od snage koju nad njom tada upotrebiš. Snaga opet, zavisi od količine pića koje si iz nje uneo u sebe (najčešće pivo ili špricer), a samim tim i od tvojih trenutnih osećanja, jer, ipak si u kafani sa dušom...
Delovati, najblaže rečeno - nesvakidašnje. Sumnja se da kod osobe koja je usićila postoji neka trema i zbun. Takvo stanje je verbalno izvaljivo po postojanju knedle u grlu a fizički po onom obliku očiju koji dobiju kada ti mećava praćena snegom duva u facu.
- Šta si ga usićio ko mlada pred svadbu, pljuni bre više!
Rečenica koju izgovara lik kad se kune u ćaleta koji se zove Ljuba. Nezgodno mu je ako mu se keva zove Stana.
PERA: (Vraća se sa razgovora za posao): Ispušio sam. DUKA: Ložiš me, pored onakvih kvalifikacija i svega što si im isro u SiVi-ju??? PERA: Džaba, imali su baju sa boljim ''performansama''. DUKA: Ne verujem ti, zakuni se u ćaleta! PERA: Ma Ljube mi moga. Ko ih jebe.
PERA: Ispušio sam. DUKA: Sereš, zakuni se u kevu! PERA: Stane mi. DUKA: Nego šta nego ti stane, i to ceo, bez da viri (buahahaha). Aj plaćam piće, ti ćeš kad se zaposliš.
Sa čestim nastavkom ''...pa nisu ti sve lađe potonule'' ili pak ''Nije šećer u vodu'', ovaj izraz izgovara bliska osoba prilikom početka dugog i, u najavi nadom ulivajućeg govora utehe prijatelju. Sam izraz nije ustaljen u svakodnevnom govoru mladih, ali se ''čuva'' za ovakve prilike i u startu daje odnos ''već sam to prošao, znam kako ti je, biće bolje''. U totalnoj je suprotnosti od ''Dobro bre...'' koji je najava radnje sa neminovnim krajem u vidu jebo sam te kad te stignem.
Imperativni oblik upućen prijatelju, a kojim mu se daje do znanja da mu je učinjena usluga koju je zatražio. Naravno, bilo je izuzetno teško postići je. Sušta je suprotnost izrazu ''Poljubiš me u dupe'' a u čvrstoj vezi sa ''Spomenik da mi digneš''.
- Brate, znam da te smaram ali jako mi je bitno da te pitam... - Ej, u dupe da me ljubiš bre. - Tooooo matori, nemaš pojma kako si jak, imaš večeru. U oba guza te poljubim ako treba i to dok sediš!
