Slobodan Milošević je umro pre neku godinu ali šta je sa njegovom dušom?
Postoje dve teorije:
1. Slobodan je otišao u Pakao. Tada bi Slobodan slikom svoje voljene supruge Mirijane uplašio samog satanu i tako uz njenu pomoć i u onom svetu zauzeo tron.
2. (manje verovatna teorija) Slobodan je otišao u Raj. Tada bi Slobodan od Raja napravio Pakao.
Rečnik / autori
SA
Sun_Always_Comes_Up
na Vukajliji od oktobar 2011.viđena 19. nov 2012.
0 definicija0 odabranih0 poena
Šah-mat u ukrštenim rečima.
Mesto gde se uspeh ne prašta, gde je ponos postao mana, a inat zaštitni znak. Mesto gde stari žive od sećanja, a mladi od danas do sutra. Mala zemlja koja se polako ali sigurno raspada po brdovitom balkanu: njen narod slep, a bogat sa dva pisma; zgažen sto puta, a i dalje se ne okreću jedni ka drugima, već protiv. Uporni da uče na svojim greškama.
Živi u ubeđenju da je ceo svet mrzi, iako dobra većina i ne zna gde je. Godinama "zamrznuta", koju su počeli da odkravljuju. Na aparatima živi od stare slave. "Samo sloga Srbina spasava" nije izmišljena jer smo složni - da je tako, taj slogan ni postojao ne bi.
Glavni grad Beograd - država u državi. Jug Srbije i dalje tužan. Na istom je i Kosmet, koji uz sav trud nije njen jer, nije zemlja čija je, neg' čije ovce pasu. Na severu Vojvodina koja polako diže ruke.
Mesto gde cveta lutrija, a kladionica je svaki treći lokal, odma' do banki, pekara i roštilja. Narod lenj, navika posle godina vladavine najvećeg "bravara", da se ništa ne radi a dobro živi. Iako toga više nema, a navika još je tu. I, uvek je tu "biće bolje sutra", nikada danas... i tako zauvek...
Traženje knjiga po kući par dana pred ispit.
Odgovor momka koji nikada nije imao devojku na pitanje da li ima devojku.
Želja navijača Novaka Đokovića pred svaki njegov meč.
Da se smuva riba pre jedne decenije i ranije, bile su muke i mučenja. Upoznavanje nije bilo kao sad, već ono, slučajno ako se sretnete u gradu ili na nekoj žurkici. Eventualno po parkiću ili ona gledanja po školi na odmorima.
Pronaći njen broj je bila velika jebada, a kad nađeš i uzmeš, bilo je potrebno jedno desetak dana dok smisliš šta da pošalješ, a da ne ispadneš seljak. Elem, prvo je bilo cimanje. Cimneš ti nju, posle par dana ona tebe. Sav si srećen, svršavaš u gaće i nije ti dobro. Posle mesečak dana cimanja, spreman si da prećeš na sledeći korak. Da joj pošalješ poruku, ne ono šta radiš, šta ima, aj na kafu i slično, već skroz druga priča.
''Kako se zoveš'', ''E, jesi ti danas nosila onu crvenu lepu jaknicu'', ''Sviđaš mi se, ja sam tvoj obožavatelj'' i sl. To je bilo skoro ništa da bi ti ona odgovorila. Morao si da skupiš muda i da joj sledeći put priđeš kad je vidiš, inače, bato, nema ni golog kurca od toga.
Petak veče, kraj školske sedmice, ceo grad je na jednom mestu gde se uvek svi okupljaju. Tu je naravno i ona. Sa drugarima grickaš semenke i piješ neki negazirani sokić, kuliraš, gledaš nekoliko minuta, razmišljaš, razmišljaš i samo misliš o tome šta da joj kažeš kad joj priđeš, tj. ako joj priđeš, ako skupiš muda. Iole, skupiš nekako hrabrost, izbacuješ poslednji semen iz usta, i onako, šmekerski joj prilaziš. Pun si sebe, i ako ispušiš, zabole te patka, ispao si šmeker i prišao si ribi. Posle kratke spike, odlaziš od nje, spuštene glave i razočaravajućeg pogleda, ceo svet se srušio, ortaci već počinju da te drkaju, ali ti tu ne završavaš svoju avanturu. Prvu ružnu devojku hvataš za ruku i cepaš joj jezik u grlu. Tu, ispred njenih očiju. Ko je jebe kad je fuksa.
I tako, ispadneš najveći klošar i nikad te više nije pogledala, al' boli te kurac, smuvao si ipak nešto.
I posle pet meseci je vidiš kako se vozi sa nekim likom u bembari i tu ti se stvarno sruši ceo svet. Tu pukneš i kažeš: ''Ma sve su, bre, kurve''.
Koje kurac patrijahalno vreme, oduvek je sve bilo isto. Para vrti gde burgija neće.
Fenomen poznat još od antike. Neko ti kaže nemoj misliti o npr. konju a ti baš tad zamisliš konja. U nedostatku resursa, osim batina i prangija, omiljeno oružje naše policije. Ti dođeš da podigneš ličnu kartu, a posle 5 dana stigne poziv za prekršajni sud zato što si remetio javni red i mir, dok si pokušao samo da objasniš sinu nekog tamo spektora da ne može pre tebe da udje koliko god njegov ćale imao veza. Na kraju te ubede da si kriv za ponašanje omladine, da zbog tebe država nema para i da zakon nije isti za sve. Samo za robove važi, a oni sigurno nisu robovi.
-Dobar dan.
-Dobar dan. Izvolite?
-Došao sam da prijavim krađu bicikla.
-Evo, izvolite sedite, krađu bicikla kažete?
-Da, da, baš sinoć su mi iz dvorišta ukrali bicikl.
-Iz dvorišta, aha. Bicikl je bio vezan pretpostavljam?
-Pa, pravo da vam kažem n..
-Znači, bicikl nije bio vezan? Pa druže kako ćemo ga sad naći?
-Nisam znao da lopove tražite preko sajle, 'zvin'te molim vas.
-Mnogo si mi ti neki smešan mlad momak. Zbog tak'ih ko što si ti omladina se drogira, plate kasne, a ja moram da slušam tak'e slepce po ceo dan. Š'a me boli kurac što su tebi ukrali točak, ljudi umiru, pokradu ih bre....
-Ali, gospodine, i mene su pokrali...
-Opet on prigovara nešto, da se nosiš bre u kurac i ti i tvoje biciklo mamu ti jebem bre nevaspitanu, aj gubi se odavde!
-Nemanja, sine, stiglo nešto iz suda. Piše napad na službeno lice jebaći ti majku ja nevaspitanu.
Kada prilikom svakog paljenja cigare zaklanjaš upaljač da ga vetar ne ugasi, čak i u zatvorenom prostoru.
Toliko posvećen svom narodu, državi i religiji, da se odrekao i pravopisa.
Grad u čijem nazivu stoji jagoda, poznat je po Palmi, a umesto botaničke bašte ima ZOO VRT...
Otvoriš kapiju i pustiš ih na ulicu.
