Defanzivni mehanizam u obliku usklika, ljudi sateranih u ćošak bez daljih argumenata.
1) - Gospodine ne smete parkirati tu. 2) - Zašto? Zar ovo nije razumno mesto za parkiranje? 1) - Gospodine, ovo je trotoar Trga Republike, a haubom ste odrali sedam metara fasade Narodnog muzeja. 2) - ... Fašizam narode!
------------
1) - Gospođo, ja sam vaš komšija, živim jedan sprat ispod vas. Naime, vaše mačke mi svako veče ulaze kroz prozor i seru mi po posteru Nenada Zimonjića, pa sam samo hteo da vas zamolim da zatvarate prozore pre nego što legnete. 2) - Ja senilna? Pa zar smo se za ovo borili? Mrš fašisto! Živeo drug Staljin i svetska revolucija! ::pljas vratima::
------------
1) - Deco, po završetku Drugog Svetskog rata javila se parola kao odgovor na kontraideologije koja glasi "Smrt Fašizmu..." 2) - MOJ TI U ORGANIZMU!
Operaciona sala: Hirurg: Kolega Kudrovanoviču pricesite tu kod slepog creva, al malo ušreg! EKG: piiiiiiiiiiiiiii Hirurg: 'Dumaminu s'normalan priseko si venu jel ti tako i kod kuće sečeš!
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam! Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet... Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru) Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan! Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme. Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o? Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren. Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku? Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme) Ja: Ajde... daj pare. Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata. Ja: Naravno. Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac. Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi... Keva: Što si bre tako bezobrazan?! Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk! Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje. Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao! Sestra: Uzmi sok!
Bljesak, ideja, breinstorm nakon dugog perioda mraka. Trenutak mentalnog približavanja ostalima i hvatanja priključka sa njihovim idejama.
- Ajd' dođi da mi pomogneš nešto, sama sam a treba mi muška ruka. - Važi, dolazim. Šta da ponesem od alata? - Ponesi pajser, pajseru. - Šta će ti pajser? Aaaaa, kapiram, evo me odmah. - Kukuriku, Kolumbo... Požuri.
Vrlo redak poklik koji izaziva neverovatno blaženstvo kod sinova ženskog pola u porodicama. Češće će se čuti bravo sine iako je taj sin zapravo ćerka, ali poklik "TO ĆERO!" ima izuzetnu težinu jer tog sina ženskog pola digne u nebesa zbog činjenice da je uradio (uradila) nešto što se očekuje od prave žene.
Sin ženskog pola: Tata evo ti novine. Otac sina ženskog pola: Hvala sine. Sin ženskog pola: Evo ti ova čutura. Kupila sam je pre nekih nedelju dana ali nisam htela da ti je poklonim dok joj ne ispletem futrolicu. Otac sina ženskog pola: TO ĆERO LjUBI JE TATA!!! Ćerka: kez od uveta do uveta, srce skakuće od aritmije, duša lebdi u blaženstvu
Čuda od dece.Ni multipraktik koji vrši čak 25 operacija, ne može da im parira. Oni blistaju na studijama , pucaju 10-ke na sve strane , i to , ključna reč "u roku" , a pritom , ta ista deca zarađuju sama za život , ne čekaju milostinju roditelja , kao pojedinci. Za njih su kućni poslovi svakodnevica.... oni kuvaju,peru,čiste,peglaju...oni su mašine.Njihova soba odiše svežinom poljskog cveća sa finesama lavande , gde zidovi samo što nisu , nekim čudom , počeli da žubore , a vesele ptičice melodično zacvrkutale na lusteru , ni nalik nečijem smetlištu , gde je prašina uzorpirala i izvršila agresiju nad kevinim nameštajem.Treba napomenuti razne pohvale i priznanja sa raznih kurseva ,seminara , pohvalnice za položene razrede sa svim peticama(I-VIII) , vukove diplome i mnogo što šta.No i keva nije mogla sve da popamti , ovo joj je bilo isuviše dovoljno da shvati kakvog idiota i neradnika ima kod kuće , "koji čeka da mu sve padne s' neba"!
