Ideal svakog muškarca. Devojka o kojoj sanjaju, ona koja bi bila uz njih u dobru i u zlu. Ona kojoj se poveravaju, ona koja brine o njima i koja ih voli bezuslovno. Ona koja se ne šminka previše, oblači se pristojno, lepo je vaspitana, dobro kuva i ume da sluša i savetuje. Medjutim, kada je pronadju, dodeljuju joj titulu najbolje drugarice.
- Deki, znam da si smoren, ali digni glavu gore, znaš da uvek možeš da računaš na mene. Ako ti bude trebao razgovor, znaš da uvek možeš da me zoveš pa makar bilo 3 ujutru. Adje, dodji kod mene sutra, praviću ti palačinke.
- E, car si. U jbt, izvali onu plavušu, kakva pi*ka. Kakave sise, jaaaaaao, oženio bih je!
Dilema svake žene pri spoznaji karakternih osobina svog, očigledno, idealizovanog muškarca. Javlja se u trenucima kada se ispostavi da je vaš dojučerašnji potencijalni životni saputnik, koji likom podseća na Apolona, umećem na Don Žuana, punjenim tikvicama na Džejmija Olivera, a obdarenošću na Leksa Stila, zapravo vezan za maminu suknju k'o srpski budžet za MMF. Za nekoga ko je u stanju da recituje sve od Ćopića do Bodlera, obučno očekujete i da zna da čist veš nema sposobnost teleporta u fioke, kao ni da noću ne dolaze nindža kornjače da nečujno iznesu smeće.
- Miro, da li dolazite ti i Žarko za prvi maj, kod nas u vikendicu na par dana, da roštiljamo sa kumovima? - Ne verujem draga, radim k'o crnac u Najku, do subote uveče. Neću imati vremena da se spakujem, a još treba i sve račune da poplaćam, napumpam gume na Nisanu i proverim ulje pred put. Ne stižem, pa da me jebeš! - Pa ček, što on ne sredi kola i spakuje štogod, pa da te pokupi posle posla da dođete pravo gore. Znaš kako smo utegli vikendicu, k'o Brena čelo, nema trunke neravnina na travnjaku, sva stolarija blista, sve pod konac! - Ma 'de bre on, ne bih mu poverila 150 dinara da odnese zgradonačelniku za čišćenje stepeništa jednom mesečno. Kao dete je, ujutru ga opeglam, obučem, nahranim, pa sebe pakujem za pos'o, nekad ne znam šta tražim s njim, nit' da mu popušim, nit' da ga podojim. Da sam 'tela dete, rodila bih ga.
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun... - "Ima jedan problem." Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca. - U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Nadobudna tvrdnja svakog živog muškarca, da ne kažempičkopaćenika. Naravno, iz potpunog neznanja budala može izgovoriti ovu rečenicu, ali šta se zapravo krije iza rupe? Ne pada vam na pamet depilacija, jebena čorba i bolovi u vezi sa istom, napadi depresije, ljubavi, pižđenje, histerisanje, preemotivni ispadi, kuliranje, slamanje srca (množina), nokti, kose, šiške, feniranje, šminkanje svakog jebenog jutra, detalji, prokleti detalji i naravno bol bol bol? I kome još može da padne na pamet da se svaki dan trsi? Koristeći ženski unutrašnji monolog, zavirimo u svest jedne nesrećnice na samo pola sata. Pakao.
Da zar je već jutro ma mogu još pet minuta jebote nemam vremena gde mi je čarapa brus uf ala žulja ova žica pu majko što sam na tebe nasledila ovolike ali dobro bar sam visoka mršava iju na šta mi liči kosa pa dobro nije loše a jebem ti maskaru ko je izmisli zar je moguće tri dana ranije a sve ti pa zar danas gde su mi tamponi samo mi fali da se pokida končić šta bi rekla doktorka sigurno joj se to pre dešavalo smotanuša vidi je kao da joj je prvi put ali ne sigurno ne bi navikli su oni na to gde mi je telefon jao srce moje zašto me nije zvao skotina jedna ko zna s kojom se valjao sinoć ali boli me ja znam da on mene voli jao vidi ovu ćurku šta je obukla kako mogu tako u crno da se oblače kako im ne dosadi svaki dan gledati nakazu u ogledalu a kako je lepo jutro gde je glupi autobus ma idem peške šta je to dvadeset minuta opušteno ali pokvariće mi se šiške ma sačekaću kako je užasno biti mator nadam se da ću ja zauvek ostati ovakva vazduha bre majstore otvaraj zadnja kako ih nije blam da viču kao da ne znaju da će otvoriti uvek otvori da a šta ako je stvarno bio s nekom uu kako lepe oči srce moje da si mi samo na jedan dan mani se ludačo ti si zaljubljena ali šta fali ako mi se sviđa više njih u isto vreme sve je to normalno ti ga voliš voli i on tebe ma nemoj više razmišljati zdravo oštrokonđo kučko prokleta znam da si ga sa'vatala onomad vidi kakva ti je kosa zaobiđi me se neću više ni da te gledam nikad obećavam neću da razmišljam o njemu ne zanima me što su raskinuli ja sam srećna ali boli i dalje boli boli zašto zašto e povadiću sve šta će mi deca ikad biti potrebna u životu ali sin sa njegovim očima ipak ne ali deca seru kenjaju urliču ma misliću o tome posle i sad ovaj razglaba o boli me ćoše stilu oblačenja smaraču prokleti kako me samo pogledao tog dana da da da.
Telefonski razgovor: - Ćao, šta radiš? - Ništa. Perem neki veš i preslišavam dete istoriju, a ti? - Ništa. Oblačim se, nameštam kosu i pokušavam da nađem onaj crni kaiš. - Šta ima novo? Ništa. Juče mi je došla mama. Smorila me je, a kod tebe? - Ni kod mene nema ništa, jurim po agencijama aranžman za more. Spremam se za neko ludo letovanje. Pričaću ti. - Onda ništa, ćao.
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
Čekajući dok se ne oženim i napokon konfiskujem jedan od mnogobrojnih setova za ručavanje kao i čaše od rumunskog kristala koje već godinama čekaju neku meni nepoznatu priliku, setih se stare "gorenje" veš mašine koju smo pre par godina promenili, jer je proširila radius kretanja tokom centrifuge i pretila da polako napusti kupatilo i ode u posetu "obodin" frižideru, svom dobrom ortaku iz radnje. Ei Niš te-ve smo promenili pre par godina sa nekim panasonikom, koji je posle par meseci kad smo krečili pao na ekran te nam vratio naš dobri stari Ei koji je podsećanje na svoju prisutnost umeo da iskazuje na taj način što ti digne sve dlake sa ruku na metar ipo od njega. Elem, nakon uspešnih 23-4 godine radnog staža, iz trećeg puta smo ga uspeli poslati u penziju. Danas je taj dan, kada smo odlučili da više nećemo da koristimo noževe iz starog NDR-a jer nema smisla da ih oštrimo do drške, te prelazimo na onaj set iz Čehoslovačke. Odo da jedem..aj prijatno.
Ljudi koji su u mladosti bili natprirodna bića i posjedovali super moći
Otac: Ja sam u tvoje vrijeme znao da prepješačim i do 10 kilometara da bi' došao do škole,a isto toliko nazad i to u poderanim cipelama,a kada bi' se vratio morao bi' da kopam krompir i čuvam ovce i opet sam bio odličan učenik.Osnovnu sam završio istrošivši 2 olovke,a ti ih svaki dan gubiš.Do 30. godine(u nekim slučajevima i nikad) nisam uzeo kap alkohola nit' dim cigare...
0,5-1 ‰-amater nivo Ovo je više brukanje nego sto se može nazvati pijanstvom.Popio si dva piva, uhvatila te murija, kukaš kud ne popi bar više.Mnoge bi bilo sramota da im u prijavi piše samo 0, 6 ‰npr 1-2‰ medium Nivo rezervisan za pubertetlije-početnike na punoletstvima. Dvojica se vraćaju zagrljeni: -Doootakooo sam dnoo životaaaaa!!!Brateee koji si ti car!Svi ostali su pičke al ti si moj brat, nisi sisa kao oni !E zato te volim, zato ovo moramo da ponovimo!Sad ću za mog brata da okrenem znak stop kontra! 2-3 ‰profi Nivo karakterističan za svadbe i ispraćaje. U restoran od nekud valcer hodom ulazi upišan lik.Polako mu odbijaju poslušnost osnovne motoričke funkcije.Služi ga još samo ruka kojim gura hiljadarke pevačici u sise dok desnim okom amblenduje šurnjaji.Mlada i mladoženja su odavno u drugom planu.Deca ga snimaju telefonom za you-tube.
preko3,5‰ master Starog oca u 4h ujutro iz sna je probudilo neko melodično zviždanje koje se ponavljalo.Ustaje uplašeno, odlazi do dnevne sobe gde zatiče sina jedinca kako sedi na laminatu pored svoje povraćke:
sin:Pa de si bre Mr Proper zovem te pola sata!?Aj ne bilo ti zapoveđeno, počisti ovo da ne vide matori.Ja odo da prilegnem malo nešto sam sav ko kurac!
Pišem ti iz male karlice, još uvek zaštićena nepuknutim De Grafovim folikulom. Rešila sam da uzmem stvar u svoje ruke (kad već ova naša gazdarica ne prihvata ničiju „stvar“ već duže vreme). U ovoj našoj maloj firmi (misleći na jajnik), već 25 godina sve samo propada, a i iz tabora sa suprotne strane tela javljaju istu situaciju. Malo je to što nam spermatozoidi nikada i nisu bili u poseti, zbog njenog upornog insistiranja na kondomu, nego je gospođica od skora počela da praktikuje apstinenciju, zbog razočarenja u muški rod. Onaj mlitavi brzosvrš od pre 20 dana se ne računa, kao ni njeno cyber hotovanje, kucanje bezobraznih poruka i masturbacija uz porniće. Ja hoću da budem oplođena! Ili bar, adekvatno hormonski stimulisana posle dobrog orgazma. Zato te molim, kao generalnog direktora, da aktiviraš taj limbički sistem, hipotalamus i hipofizu, i da ova poslednja napravi neki hormonski kuršlus u organizmu i da dovedemo ovu našu seksualnu kamilu u stanje konstantne napaljenosti, kako moj život ne bi bio uzaludan. Do tada, ja ću da se držim čvrsto i ne pada mi na pamet da ovuliram u jajovod, a gospođica može da se oprosti od redovne menstruacije. U iščekivanju skore organske revolucije, iskreno tvoja,
