Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta. Ali ne lezi vraže!
Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu. Ona se osvrće: - Ijao što je lep fikus! Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba. - Nije fikus; to je dracena... - Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka... - Nisam video, gledao sam tebe. - Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka... - Nisam ni nju video, zato što sam... - Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.) - Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti... - Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu… - Ovo je istorija umetnosti... - Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško... - Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt... - A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte… - Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar... - Kako nisi slikar? Pa sad si rekao... - Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce… - Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac? - Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja... - Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra? - Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra? - Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus... - Dracena... - Ma nema veze... Znači nemaš sestru? Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002. - Nemam. Piješ bel... - A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom! - Ovo je vino, belo vino... - A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori? - Pa... nemam, imam Šardone... - Ne pijem belo vino, to je kiselo. - Šampanjac piješ, to ti nije kiselo? - Šampanjac je šampanjac, to je otmeno... - Otmeno? A šardone nije otmen? - Šarbone je kiseo! - Nije šarBone, nego šar... - Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.) - Pa što sediš samo tu, tako? Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače: - UGASI SVETLO!!! Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo… - UGASI SVETLO! Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se. - Spusti roletne! Spuštaš roletne i vraćaš se. - I ono svetlo u kuhinji! Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne: - NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!! - P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je… - NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!! - Neću da te gledam, u redu… Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu… - NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ! Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge... - ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!! Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu. - NE GLEDAJ ME!!! - Nipošto, kažeš i ne pomeraš se. Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se: - Ajde! Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.
****** Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju. - Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled… - Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!? - Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne. ...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.
''Predsednik SAD Barak Obama čestitao je predsedniku Srbije Borisu Tadiću Dan državnosti Srbije - 15. februar i izrazio nadu za nastavak prijateljstva i jačanje partnerstva dve zemlje.'' - javlja ''Blic''
Kako je to, u stvari, izgledalo...
Vraća se umorni Barak s posla kući, što čudno zvuči, jer mu je radno mesto otprilike jedan sprat ispod spavaće sobe. Svejedno, umoran je i nije mu do dečurlije koja ga saleću i pitaju ga šta im je kupio. Tera decu u pičku materinu i kaže im da odu da gledaju TV ili igraju igrice. Boli ga glava. Već se smračilo, spava mu se, izuva ukišeljene cipele i stavlja noge u lavor, pošto mu je žena zauzela kupatilo. Neka muva obigrava oko njega, ali je on vešto hvata i otkida joj krilo. Povučen nekim prethodnim iskustvom, ne želi da je ubije. Izlazi mu žena iz kupatila. Nosi bade-mantil, ali se onako raspojasala, vidi joj se pozamašna sisurina. Seda mu u krilo i šapuće ''Vlažna sam''. Njemu automatski nabubri crnačka močuga, baca je na krevet i počne životinjski da je trsi. Zapari se cela prostorija, zamagle se svi prozori, Mišel Obama već doživljava drugi orgazam i vrišti: ''Ovo bi za mene bio najbolji poklon za godišnjicu braka!!!'' Uto se Barak trgne i kaže ''Godišnjica! Bože! Umalo da zaboravim!'' Ustaje s kreveta, briše močugu o zavesu, pali komp, žena ga pita ''Šta je bilo?'', on joj kaže ''Ćuti, ženo!'' i počne da kuca mejl:
''Tadiće, čestitam ti Dan Državnosti, nadam se da ćemo nastaviti prijateljstvo i ojačati partnerstvo naše dve zemlje. Pridružujem se tvom narodu u veličanju zajedničkih, istinskih, suštinskih vrednosti tolerancije, slobode i demokratije''...
P.S. Čoveče, mora opet da mi dovedeš one pičke što sam ih guzičio prošli put. Srpkinje, bre, najbolje ribe. Aj u zdravlje, pa se uloguj neki put da skajpujemo!
Velika glumica. Obelezila je srpsku kinematografiju ulogama Decke u Secernoj vodici, Sofije Mackic u Davitelju protiv davitelja, a njene replike iz kultnog filma Mi nismo andjei usle su u legendu. Izuzetne i neobicne lepote, pokreta, glasa i stila, zavrsila je FDU u 21.-oj godini, sa 24 je nagradjena na festivalu u Veneciji. U Srbiji potcenjena, siromasna i usamljena docekala svoj kraj od posledica prekomerne doze heroina.
Razlikuju se od pijanih incidenata, po tome što u njima niko nije stradao i niko nije ispao glup, sem naravno, tebe. Dok pijani incidenti mogu da budu i zakonom kažnjivi, ovi samo prouzrokuju kratkotrajnu sramotu, a posle im se svi rado smeju, pa čak i ti.
Dolaziš kući, pred tebe izlazi keva i jebe ti sve po spisku. Ti opušteno staviš prst na nos i kažeš: pssssst, probudićeš mamu.
Gladan ulaziš u kuhinju, otvoriš frižider i izvadiš 4 sarme. Lenj da ih podgreješ, pojedeš ih hladne. Sutra te keva pita: "kakve su sine bile sarme"? Na tvoj odgovor, da su bile dobre, keva kaže" Bile bi sine još bolje da su bile kuvane".
Pošto si pojeo dve pljeskavice onako pijan, jedva stižeš kući da se pokenjaš. Uredno sedneš, izbaciš sve, povučeš vodu i legneš spavati. Ujutru te keva budi: "ustaj stoko, i sklanjaj ono govno iz bidea! (Ako neko ne zna, bide je ona glupost što se nalazi odmah pored WC-šolje, isto izgleda i za ništa ne služi).
Da te tvoji ne bi provalili kako si se razbio kao bilmez, sve sa sebe uredno skineš i složiš na stolicu pored kreveta. Ujutru ustaneš, odeš u WC da pišaš, i nadješ dve patike ispred šolje koje si izuo dok si sinoć kenjao onako pijan. Matorci ih naravno namerno nisu sklonili, da se što gluplje osećaš za nedeljnim ručkom.
...
Zamolio bih, ako neko ima još neki incidentić, naka ga ostavi u komentaru.
1. strofa: Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa: a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete... b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren: Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa: Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
Četa bogova kojima je čitav život prošao u hedonizmu. Jedino što su radili je krkanje ambrozije, pijenje nektara, maltretiranje pučanstva i jebanje. Jebanje do besvesti. Jebanje sa svim i svačim: mamom, tatom, decom, sestrom, životinjama, čudovištima...Baš neki smerni bogovi.
Zevs-vrhovni bog: Najveći jebač sa Olimpa. Toliko veliki da su za njega Kazanova, Don Žuan, Vilt Čemberlen i Miloš Obrenović pičkin dim...zajedno. Imao je nesrećno detinjstvo jer mu je ćale pojeo braću i sestre. Međutim, Zevs je bio mudonja pa ga je naterao da ih ispljune. Onda je počeo da jebe redom, što boginje, što seljanke na pijaci, što Nimfe, bio je pravi trsitelj. Posejdon-bog mora: Zevsov burazer, takođe veliki jebač. Prcao je sve redom, ali najviše je voleo Meduzu. Vlado Georgijev. Had-bog podzemlja: Stariji brat pomenute dvojice. Teška ličnost. Mizantrop. Doktor Haus. Jebao je bratanicu Persefonu. Afrodita-boginja lepote (inače ružna ko dupe ): Majka svih fuksi, nije je jebao samo onaj ko nije pitao. Bila je udata za ćopavog Hefesta, a najviše se švalerisala sa ratnim profiterom Aresom. Ceca nacionale. Ares-bog rata: Jebač Afrodite i ratni profiter. Arkan, logično. Hera-boginja braka i udatih žena: Obožavala je incest. Zevs joj je bio brat i muž. Volela je da joj sva deca budu lepa, ružnog Hefesta je bacila sa planine. Jelena Karleuša. Apolon-bog Sunca i čega sve ne: Atletski građen jebač, voleo je samo vrhunske Nimfe. Petar i Filip Kapisoda. Dionis-bog plodnosti: Oličenje hedonizma. Obožavao je orgije, ali izgleda i nije bio neki jebač. Nole seksoman.
Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.
Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!
Legenda: Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?) Neba (B) - mladji mu brat
A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.
B.1. Skype video call. Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće? Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe... kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter
A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.
B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h. Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu. Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći. keva riba prilaz garaži ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom
A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.
B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.
A.4. Keva se vraća sa roditeljskog. Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je hm kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu! divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog
B.4. Keva se vraća sa roditeljskog. Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice. Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu! Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet... Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek! Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?
*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)
