Istovremeni proizvod ili otkriće istovetnog ili veoma sličnog intelektualnog dobra od strane dva (ili više) autora, potupno nezavisno jedan od drugog. Dešava se. Njutnu i Lajbnicu se desilo da otkriju infinitezikurcomalni račun, Goran Bregović je karmički unakažen po tom pitanju, a ovde na sajtu nastaju raznorazni aforizmi, dosetke, tiponi, biseri mudrosti i zen koani barabar sa velikim umovima sveta koji kupe sav kajmak. Vremenska distanca od sto, dvesta, par hiljada godina se može pripisati poslovičnom kašnjenju Srbije za ostatkom civilizacije.
- "Ako se neki posao može uraditi na dva ili više načina, a samo jedan vodi u propast, biće urađen baš na taj način" - Marfi-ŽareMagaretov zakon. - "Odelo čini čoveka. Goli ljudi imaju malo uticaja na društvo" - Mark Tven - Krejzi_Kuretov aforizam. - "Ne sudite da vam se ne sudi" - Jevanđelje po Mateju i Ušinutom Lemuru. - "Ajde porodi me kao srna na snijegu i zaboravi..." - retki produkt Bregovićevog uma koji zasigurno nema duplikat.
Mesto gde su Rimljani tukli Avare, da bi potom Avari i Sloveni tukli njih, a onda Sloveni tukli Kelte i Avare, te potom bili tučeni od strane Turaka i Ugara, koji su se tukli i međusobno, da bi na kraju Turci bili potučeni, a Slovenima ostalo da se tuku s Ugarima, potpomognutim Austrijancima, koje su potpomogli Nemci, kojima nije bilo dovoljno da se jednom tuku, nego su došli po još, da bi, na kraju, kad nije bilo više nikog s kime bi se tukli, Sloveni počeli da se tuku međusobno.
Čovek jeste svaštojed, ali pojedini i u tome prednjače nad drugima. Ima ih više vrsta.
Pomijar flegmatik. Njega boli uvo šta će strpati u usta, samo nek ne umre. U stanju je da živi na paušalnim obrocima od skorele paštete, majoneza i buđavog pekmeza mesecima, odnosno, dok se nekim spletom okolnosti ne pojavi bilo šta drugo u kući. I kad može da bira, ne ume. Nije mu nikakav problem da stavi sarmu i pire krompir u tanjir sa supom.
Opsesivno - kompulzivni pomijar. Ima jednu, dve ključne namirnice koje forsira uz sve živo, stavlja majonez u čorbu, kečap na banana split, cepa lubenicu sa hlebom, eurokrem sa ljutom paprikom i sl. Sve što nije predmet njegove fiksacije treba da ima samo zapreminu, ništa više.
Pomijar ala - jede sve što mu padne šaka i sve trpa u usta odjednom. Zalogaje ribljeg paprikaša natapa sokom od jagode. Opušteno će naseckati parizer i čajnu u pesto đenoveze, pride može i pokoja belolučena paprika, i ako ima od Uskrsa neko kuvano jaje. Kad ne jede, sisa kocku za supu ili cepa crni luk solo. On je od onih što umaču hleb u vodu od salate.
Pomijar gurman. Obožava sve. Ne zna šta bi radije pojeo pa uvek orgija kao na slavi. Sapira želudac špricerom ili koka-kolom ne bi li ga resetovao za nove pohode - jagnjetina sa burekom umesto hleba posle lignji u sečuan sosu, onda jedna sočna komplet lepinja, pa bi valjalo naseckati malo kulena i šunke a onda može jedna kaprićoza. Sve je lepo na svoj način.
Pomijar domaćin. Hrana ga veseli. Ponajviše svinjski nusproizvodi. Krvavice, kavurmice, džigernjače, švargle, škembići, loj, papci, uši, muda, crevca, sve što zaudara na mokraću, govna ili leš mu rasplamsava apetit i donosi radost. Za razliku od većine ljudi, njega demistifikacija ovih namirnica dodatno motiviše.
Piroćanski ad hoc pomijar. Prežderava se o tuđem trošku, za švedskim stolom, na svadbama i sahranama, jede izbezumljeno, kao da mu je poslednji put, ne pita šta je. Pokušava da stvori rezerve, što u vidu zaliha masti, što tako što će napuniti džepove predjelom, šniclama i pečenjem, za poneti. Boli ga duša ako nešto ostane i zavodi ga ideja da se ispovraća pa da krka opet.
Pojava nastala zahvaljujući nepoznavaocima onoga "o ukusima se ne raspravlja". Mrzeti i pljuvati nekoga zato što je metalac koji sluša metal, ima dugu kosu i svira gitaru, nazivati ga narkomanom, ili obrnuto, prozivati nekog grandovca što sluša grand da je malouman, ili okorelog narodnjaka da je seljak i sl. je još jedan oblik primitivizma i malogradjanstva (ili seljanije, kako god). Ljudi su različiti i to treba prihvatiti. Zašto mrzeti i pljuvati svakog ko se po nečemu razlikuje (u ovom slučaju to je muzički ukus)? Priče o tome da se metalci ne mogu družiti sa fenserima i slične su totalne gluposti. Ja nisam ni jedno ni drugo, ali u mom društvu ima i fensera i pankera i metalaca i još mnogih drugih i svi se odlično slažemo. Ako se fenserima ne svidjaju metal svirke niko ih ne tera da idu na njih. Isto važi i obrnuto, za splavove. Prihvatite ljudske različitosti, niko nije kriv zbog onoga što jeste.
P.S. Ovom prilikom ne stajem ni na čiju stanu, nikoga ne podržavam, ali sve branim podjednako.
Likovi koje redovno startujem i pricam im o mom ratu u Vijetnamu i ono kad sam se rukovao sa Gadafijem. Uvek se izbece i cudno me gledaju, a ja se smejem, ahahaha, bole mene... Svi ustogljeni, cute, nemaju nikakvu facijalnu ekspresiju. Ko da su ugazili u govno, takva im faca. Ja im se kezim i smejem u lice, njima i njihovim sablonizovanim zivotima. Oni se mene plase, narocito ludaci koji se drze za sipku u autobusu i stoje tako poredjani ko sardine, gurajuci se medjusobno i mirisuci se ispod sopstvenih i tudjih pazuha. A ja se samo smejem i podjebavam ludake. Pun grad ludaka. Pune ulice, ahahaha!
