OK, nije to toliko loša emisija koliko ide na kurac, od naziva, koncepta, voditeljke i nadrkanih poluzvezda u njima. Ne kažem, i ja zamišljam da vodim Tanju Peternik u rodnu zapizdinu i da tamo ćutimo pred kamerama jer sam mnogo pametan i da kamermana teram da snima potok petnes minuta jer sam ja rod Tarkovskom, ali pošto u neko dogledno vreme neće doći do toga eto malo da pišnem na ovu snobovštinu. Kao prvo termin, neki nedeljni, pred ručak, valjanost, slušaj sine Vladetu Jerotića on je pametan ima 90 godina a vidi kako je vitalan sutra da ideš u biblioteku da uzmeš od njega bilo šta, pa onda ta glupost tv lica gde se autorka razotkriva kao klasična snobulja koju ipak pale samo teve lica a šta ćemo recimo s nekim profesorom koji beži od sveta, njega dakle nikad u emisiju Tanja, jel tako a, a on recimo izumo solarne ploče, a Tanja, a? E pa jebo te Vlado Georgiev, znam da to želiš mada on neće, jebaće te Marinko Rokvić, on je teve lice, jebo te Marinko znaš a njegovi sinovi nabili ti klinovi! Pa i ovo kao sav normalan svet može li debilnije kao to je tako zajeban život pa se tek ponekad spuste na nivo normalnog sveta majke nam ga svima nenormalne! I sva te debilna pitanja, to kopanje suludih podataka iz života gosta, i to trčkanje za njim poput kera i jadan kamerman obigrava s ove strane s one strane a čeka ga žena kući nervozna, a Tanja sipa li sipa, Marić joj dao podatke iz Udbe, pa onda udri Tanja udri do zore jebi kevu Živanu Saramndiću kolko je sarmi pojeo sa Oliverom Njegom kopaj Tanja Tapija pa ga ubij ponovo, ubij ako ti već ovi leševi nisu dovoljni, udri Tanja cepaj Tanja, Peternek Vesna Dedić Mojsilović Tanja!
- Gospodine Berček kada ste počeli da se interesujete za glumu? - Gluma je... ne znam... otac donosio kačkavalj nedeljom... i tako... - Dragan Nikolić mi je, pre nego što me je oterao u kurac, rekao da ste bili jako talenotvani... - Gaga je... I Milena isto... Gluma je... znate onu pesmu Krompir mrkva paškanat... e to je... - A onda dolazak na akademiju, potoji anegdota da ste došli mrtvi pijani... (vrhunac emisije) - Ma to je sve bilo... Paja Vujisić... cvekla... - Dok ste bili upravnik mnogi su pričali da ste ovakvi i onakvi da ste malo težak čovek... - A to su sve... težak čovek, hm, vepar je težak.... - Je li ovaj kej vaše omiljeno mesto, jel se tu koncetrišete za uloge, jel iza onog žbuna kenjate? Jel imate uzorak za uspomenu i laboratoriju rtsa? - Ovaj, kelj... poljoprivreda... glumci su posebna... fela... Gaga Nikolić je rotkvica... - Negde sam pronašla da ste vi imali prvu fiću u Banatskom novom selu, je li to istina? - Eeee vidi avion... Tanja odo po cigare el treba vama nešto, oće kamerman semenke?
- Kamerman kuca slobodnom ruku poruku: dusho stizem samo bercheck da prducne malo tanji stisla se pickha misim berchek ne tanja da ne pomislish neshto
KAKO JE PAMETAN OVAJ BERČEK! ČUJEŠ KAKO JE MUDAR SKORO KO JEROTIĆ I BAVI SE POLJOPRIVREDOM SHVATIO JE DA JE GRAD KURAC!
Pravoslavna varijanta čečenske bradurine. Iako ugodna za izgovoriti i čuti, kao i prezime košarkaša po kojem je dobila ime, ipak je potpuno u skladu sa njegovom pojavom i kontrasno imenu, predstavlja manifest stanja svesti kroz zversku džunglu od dlakurdi, masnu i prljavu, sa sopstvenim ekosistemom.
Dodatno je ističe zanemarljivo prisustvo brkova, za razliku od recimo baršunaste Džejms Hardenove brade koja, iako afro, iz daleka miriše na ružičasti Kosili, ili na primer bradice onog iberijskog cigančića Serhija Rodrigeza, što u poređenju sa ovom Pravoslavnom izgleda kao da su u pitanju sveže trimovane bruce.
Nositelju dodaje +1 na personaliti, +3 na ometanje HAARP-a u Rakovici, +5 na staminu i +10 na jebanje keve.
- E, alo, čale, ae kad si na nogama, svrbi me braduljica, pa mi donesi grabulje iz garaže, one zarđale ako može.
Simo Hayha. Finski snajperista. I neviđeni baja. Piše se Simo Hayha, sa 2 tačkice iznad oba A. Ortakinja koja zna malko finski mi je rekla da se to čita kao "e", s tim da se to "e" izgovara slično kao kada stegnete stomak i onda vas neko opauči po njemu. Sve u svemu: Simo je finski vojnik koji je učestvovao u Finsko-sovjetskom ratu. Zašto je on neviđeni baja? Zato što je imao 542 potvrđena ubistva sovjetskih vojnika, i još preko 200 nepotvrđenih. Jedni koji su mogli da mu prismrde su nekoliko Sovjetskih snajperista iz II svetskog rata (Sidorenko, Zajcev, Surkov, Oklopkov...), ali (!!) dok su oni imali nekoliko godina da rokaju Nemce i skupljaju "recke", Simo se borio samo u Finsko-sovjetskom ratu, koji je i poznat kao Zimski rat. Zašto Zimski? Jer je trajao jednu zimu! Dakle Simo je od perioda 3 ipo meseca, koliko je trajao rat, skupio više "recki" od najboljih sovjetskih snajpera koji su ratovali 4 godine. Još razloga da ga nazivam neviđenim bajom: Simo nijednom nije koristio snajpersku pušku sa teleskopskim nišanom, već je pucao bez njega, oslanjajući se samo na sopstveni vid. Smatrao je da koristeći teleskopski nišan podiže glavu više nego što je neophodno i time postaje veća meta sovjetskim snajperistima. Dakle, mali Finac (visok 1,6m) sa običnom puškom (mada je tu i tamo koristio mitraljez) je sejao takav strah među sovjetskim vojnicima da su ga prozvali "Bela smrt", ucenili njegovu glavu na neviđenu sumu i poslali cele grupe snajperskih timova u saradnji sa artiljerijom, kako bi samo njega ubili. Pri kraju rata je pogođen u lice, od strane sovjetskog snajperiste. Metak mu je razvalio vilicu i obraz, ali je Simo ipak uspeo da ubije lika koji ga je pogodio. Dočekao je kraj rata u bolnici, i njegovo rodno selo je pripalo Sovjetskom Savezu po mirovnom ugovoru. Umro je 2002. godine.
Krvav posao ili ne, voleo Sovjete ili ne, podvig je stvarno neverovatan.
Bila to gola istina ili čista otrcana izmišljotina, uglavnom je najjebozovniji način da predmetu svojih želja kažeš kako i šta bi joj sve radio, a da to ipak možeš da pripišeš nevoljnoj reakciji svojih moždanih vijuga, ukoliko dotična ne pristane na igrariju.
Bez brige, uglavnom pristane. Sanjala je i ona tebe.
Možda najsuroviji i najbolniji primerak udaranja čvrga, sporta nekada tako popularnog među osnovcima. Tehnika je bila toliko jednostavna da nije iziskivala nikakve posebne pripreme. Obično su se kokavci udarali mlađim generacijama iz dva razloga. Prvo, da se žrtva kad dođe sebi ne bi uzjogunila pa vas nalupala od batina, a drugo - mlađe generacije su niže rastom, pa su samim tim pogodan materijal za udaranje kokavaca. Tehnika je vrlo jednostavna. Posle pronalaženja žrtve za kokavac, prilikom približavanja istoj stezala bi se pesnica sa tim da se srednji prst savijao u zglobu i pritom izbacivao napred i, kad bi se približili, kratkim i odsečnim udarcem odgore u teme, koknuli bi nesrećnika. To je bilo to, bez imalo stila, čisto nasilje.
-Mogla bih da se učlanim u biblioteku. -Hm, nije ti to loša ideja. Koliko je članarina? -Oko 400 dinara. Gledala sam na netu... -Tri piva kod Memeta... Nije strašno.
