Ogromni pauk koji već duže vreme zauzima jedan deo zida, u ekstremnijim slučajevima i sobe. Ima sličnu ulogu kao kućni ljubimac, samo što s njim nema zajebavanja, ne laje, ne traži šetnju, nema 'oće kaki-neće kaki, ne kuka kad je gladan, veruješ da se hrani autotrofno. Savršen cimer ako ne želiš goste.
- Ju, sine, pa šta je ovo?! Što ne počistiš ponekad, ovde nema uslova za život. Ili, još bolje, nađi curicu pa nek ti ona pomogne oko stana, kad ti već nemaš vremena, razume mama, po ceo dan se petljaš sa tim kablovima. AAAAAAAA, SRBOLJUBE, SUNCE TI JEBEM, ŠTA JE OVO? KAKVU OVO KARAKONDŽULU GAJIŠ OVDE? - :oživljava_kevu: Ne brini mama, to je čuvarkuća, donosi mi sreću, otkad je tu imam sve desetke.
Najmlađi sin. Sin kojeg dobijaš u svojoj pedeset osmoj godini (žena ti ima trideset dve). Ne možeš već ni da se setiš kad si imao seks sa ženom, pa ti nikako nije jasno otkud mali, ali i ovako te pamćenje više i ne služi najbolje, pa ko zna. A nije ni bitno, i ovako imaš tri ćerke, pa si se baš obradovao sinu. Mali je omiljen među komšijama, i svaki ga gleda kao da je njegov (svaki zna da nije tvoj, i da može biti baš njegov). Uče klinca da bude bezobrazan, da juri ženske, puši, pije. Sve ono što ne smeju svog (zakonskog) sina, jer bi im žena glavu otkinula.
- Milane, vuci se u kuću, - Ćale, samo još pola sata - More vuci se unutra, konjino jedna! - E ćale, smaraš. Koji ti kurac? - Se tako priča sa ocem, jebem li ti!!! Jooj, da mi je znati na koga li si takav?!? (Komšije na ulici, umiru od smeha na ovo. E pa matori, na tebe znamo da nije)
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Čuli smo svi za izraze tipa: kreten, mentol retard... Negde u prolazu smo čuli i za izraz dijabola. To je osoba koja ne bira vreme i mesto kada će ispasti najzapaženija i najveći seljak...
Kafić pun ljudi, među njima je muško društvo, a prekoputa njih ekstremno dobra riba:
-muško društvo:" joj gledaj kakva pička..." -dijabola: " odo da joj priđem!" -muško društvo: " ne smeš pičko"
dijabola je već ustao i krenuo...
-dijabola:"ćao mačkiceeee" -riba:" smaraš" -dijabola: "šta? PRDNULA SI?(uzviče na sav glas)" -ceo kafić: "HAHAHAHAHAHAAHAHA"
