Najmlađi sin. Sin kojeg dobijaš u svojoj pedeset osmoj godini (žena ti ima trideset dve). Ne možeš već ni da se setiš kad si imao seks sa ženom, pa ti nikako nije jasno otkud mali, ali i ovako te pamćenje više i ne služi najbolje, pa ko zna. A nije ni bitno, i ovako imaš tri ćerke, pa si se baš obradovao sinu. Mali je omiljen među komšijama, i svaki ga gleda kao da je njegov (svaki zna da nije tvoj, i da može biti baš njegov). Uče klinca da bude bezobrazan, da juri ženske, puši, pije. Sve ono što ne smeju svog (zakonskog) sina, jer bi im žena glavu otkinula.
- Milane, vuci se u kuću,
- Ćale, samo još pola sata
- More vuci se unutra, konjino jedna!
- E ćale, smaraš. Koji ti kurac?
- Se tako priča sa ocem, jebem li ti!!! Jooj, da mi je znati na koga li si takav?!?
(Komšije na ulici, umiru od smeha na ovo. E pa matori, na tebe znamo da nije)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.