Srednja i osnovna skola su najverovatnije mesta gde svako musko strada, bez obzira na to da li je k'o od brega odvaljen ili debeo k'o crkveni mis u manastiru na Kosovu. Uvek mora da radi fizicko i mora da tegli svakojake mikroskope, stolove, stolice, prosto receno, kad vec nije diplomirani domar, onda je bar domarski tehnicar.
Sprema se skolska predstava. Treba jos stolica za roditelje. Uciteljica: Miljane, Dragane, 'ajd' da donesete deset stolica sa drugog sprata, muski ste, lako cete. Miljan: Deset? Uciteljica: Pa, nije tako strasno. Ici cete samo tri puta, jer mozete dve da nosite od jednom, ne? Dragan: Uciteljice, ja mogu jednu, jos sam mali. (tuzan pogled) Uciteljica: Odlicno, taman da porastes, 'ajd' na posao!
Osmi osnovne. Nemanja je redar sa Anikom. Treba da se brise tabla. Anika ustaje. Razredna: Nemoj ti, neka ide Nemanja, dosta ces se ti u zivotu naraditi. Nemanja: Nastavnice, ja sam vec tri casa brisao... Razredna: Taman da nabijes misice, 'ajd' jos jedan.
Cas fizickog. Darko nikad nije izostao od pocetka godine, i jadniku se vec smucilo. Milica: Profesore, ja ne mogu danas da radim, dobila sam. Profesor: Dobro, idi onda sedi i obavezno podmetni nesto pod guzu da ne prehladis. Marina: Profesore, mene nesto boli glava danas i umorna sam, mogu da ne radim? Profesor: 'Ajde moze, al' ovo ti je vec drugi put, al' ajde, pusticu te. Darko: Profesore, mene nekako malo boli noga... Profesor: More, sta? Mars bre!!! 'Ajde tamo da igras fudbal, kakvo si ti musko.
Vala, jest' da sam zensko, al' vi muski ste heroji!
Nedovoljno jak izraz ali ipak jedan od onih kojima se mogu nazvati "ljudi" koji menjaju stavove u zavisnosti od toga šta se isplati biti i čemu se treba prikloniti u datom trenutku. Vode se onom kako vetar duva. Česta pojava u društvu. Licemera ( manipulatora, govana, kako hoćete...) ima na sve strane, samo ih je teško provaliti jer kamufliraju u masi i stope se sa mišljenjem većine.
Npr: Juče nacionalista i Draža, četnici, rakija, Bog, rat, Velika Srbija, a danas liberal, Čeda, gej parada, topla braća, Amerika.
Primer ovde: Ako se na sajtu pljuje Bog, Srbija, Kosovo, navijači, narodna muzika, a veličaju pederi, gej parada, ateisti... onda će se mnogi utopiti u masu i retko će ko reći nešto protiv čak iako ima suprotno mišljenje, jer jbg, za nekog plusevi i popularnost na internetu nema cenu... *
* nije stvar samo u ovome već takođe i kad neko priča protiv Granda, Farme, VB-a, folka, Seke Aleksić... ako dotični prati nešto od toga onda je to ok; više volim da npr. neko kaže da gotivi Jellenu Karleušu, nego kad pročitam ovde da je svi al SVI pljuju. To nije realno i znam da nije tako za većinu stvari. Suština je u tome da većina nema svoj stav i da pristupa gomili. Kako ovde tako i u životu.
Ukoliko većina misli da je nešto dobro to ne znači da i jeste tako.
Poza koja se primenjuje u slučaju da je intimni odnos onemogućen i kada su jedan ili oba partnera primorani na privremeni celibat. Izvođenje poze izgleda ovako - sediš ispred rupe i zavijaš.
Oni kojima je mozak manji od muda, a muda kao nedozrele ribizle u zadnjem dvorištu babine kuće. Oni koje je evolucija preskočila pa genetika sačekala, matori davao primer iz prve ruke, uglavnom desne, pa šutnuo potomka nogom u dupe da produži lozu i nastavi tradiciju. Oni koje treba štrojiti da se ne razmnožavaju, direktno na javnom servisu, izmedju slagalice i drugog dnevnika.
Ovako, pijan priča po kafanama i trezan po pijaci, kako on onu svoju malo ćušne koji put, čisto da se zna. Da pusti krv! Da joj se ne ponovi. Potomci tog istog ili sličnog plemena ga slušaju, mršte čelo i klimaju glavom. Batina je iz raja izašla, neće joj ništa biti. To prodje! Kad prodje što si zvao muriju na brata one klinke kojoj si zalepio šamar i psovao sve po spisku kad ti je na parkingu udarila Opela iz osamdesetneke. Što si kumio, lagao, plakao i usr'o se u gaće kad te je sačekao sa palicom na tom istom parkungu. Ljudi te gledali usranog! Zašto njega nisi ćušnuo, čisto da se zna?! Gde je bilo pleme da ti pomogne?! Nije vredelo, sad si još gori!
Gori si jer ti je to fetiš, to je ono što ti daje moć. Moć koju u seksu nemaš, jer si u njemu oduvek bio loš. To i sam znaš, a znaš i da one znaju. To te boli! Bolestan si monstrume, jer si se sa tim rodio i godinama si to gajio. Ne kao cvet, nego kao koprivu, kao korov, a korov je teško istrebiti. Potrebne su radikalne mere, potrebno je duboko oranje. Samo da znaš, plugovi postoje, jednom će ih neko iskoristiti!
Grupa osobina, idejski svojstvenih ljudima, čoveku kao pojedincu i pripadniku kolektiva, koja određuje njega samog i daje mu mesto i oblik u svetu u kojem se nalazi i kojem pripada. Skup karakteristika standardnih ljudskih naravi, koje sastavljaju podlogu za moralna načela u ljudskom ponašanju i opštenju sa okolnim društvom i osnovu za uticaj na prilike u njemu. Prozor u svet ljudskog bića, i ogledalo njega samog, u zavisnosti od mere u kojoj ih on poseduje i u drugima traži i pronalazi. One su jedino merilo naše čovečnosti, kriterijum po kojem bismo se trebali rukovoditi u subjektivnom ocenjivanju drugih, kojem smo svi, manje ili više, skloni. To je ono što bi trebalo da služi kao ispravan parametar ljudske ostvarenosti, široka grupa pojmova još šireg opsega u kojima je sadržana suština ljudske prirode.
U današnje vreme uz malobrojne izuzetke vlada izopačena predstava o tome koje od tih odlika bi trebale da dospeju u tu grupu, i mada formalno ispravno istaknute uglavnom su bitno narušene i haotično ispreturane sa ostatkom nevažnih i besmislenih, koje ipak iz nekog razloga neopravdano dobijaju značaj. Tako se kod ljudi više ceni materijalno stanje, uticajnost njihovog društvenog položaja, a vrednosti poput dobrote bivaju ugrožene i omalovažene, ismevane i potisnute, zanemarene i zapostavljene. Kritički gledano današnji čovek ih je malo svestan, sve manje je spreman da ih u drugima traži, možda zbog toga da ih u sebi ne može naći. Prisno srastajući se sadašnjicom, gubeći se u gomili neuređenih misli i osećanja, čovek na njih potpuno zaboravlja i ističe i neguje ideale koji nemaju realnog značaja za samog čoveka, i samo formiraju maglovitu siluetu u kojoj mu se oblik nejasno ocrtava.
Potrebno ih je negovati i prihvatati, ceniti i boriti se za njih i one kojima su svojstvene i težiti da ih sebi prisvojimo sa punim pravom, kao da ih nam i drugi nadenu. Treba se angažovati kako bi se uočile i odnositi se ka njima tako da budu održane, netaknute i kristalno čiste, jer su sjajne i vredne mnogo više od svega što većinsko društvo izdvaja i nagrađuje.
Humanost, umerenost, pravednost, dobrota, milosrđe, odmerenost, mudrost, ljubaznost, spremnost da se drugima pomogne, poštovanje, časnost, iskrenost, saosećajnost, otvorenost, dobrodušnost...
Uzvik koji se otimao bugarskim vojnicima dok su bežali u panici pred srpskom vojskom na Solunskom frontu, jer su ih već prethodno otpisali, ne računajući da će naši uspeti da pređu preko albanskih vrleti.
