Kad kao mali od svih nereda koje možeš napraviti, baš nađeš za shodno da se usereš.
Rečnik / autori
KA
Kačamak
na Vukajliji od januar 2010.viđena 8. feb 2018.
50 definicija1 odabrana2.328 poena
Opravdanje za sve.
- Au koliko ti je dupe, moraš malo na aerobik.
- To je genetski, vežbe ne pomažu!
- Ništa ne učiš, opet ćeš pasti sve ispite!
- Učim ja nego, genetika je kriva, otac mi je studirao 9 godina...
- Je l' ti nije glupo da menjaš ribe ko čarape, daj uozbilji se imaš 35 godina!
- Eh... Krv nije voda... Deda mi je bio šmeker, varao je babu dokle god je mogao da hoda...
Dokaz čiste, iskonske ljubavi prosječnog balkanca prema svojoj supruzi.
"Tata, voliš li ti mamu?"
"Kakvo je to pitanje, normalno da volim, eto pitaj je jesam li je ikada udario! "
Demokratija je društveno uredjenje u kome je broj lobanja važniji od broja mozgova.
Kada se oženiš/udaš, skućiš, dobiješ decu, nakon 10-ak godina ustaneš ujutru za posao, pogledaš kroz prozor i vidiš svoju decu kako sa decom iz komšiluka paradirajući rančevima i sveskama idu u školu. E to je parada ponosa.
Blok programa u kome ti na početku kratko kažu "dobar dan", a onda pola sata objašnjavaju zašto nije dobar.
Ono što postaneš kada diplomiraš.
Poslednji stadijum samoće.Toliko si izolovan od društva da te se ni mobilna mreža na koju si priključen ne seća da postojiš.
-Ko ti je to poslao poruku? Neka treba,a?
-Ma kakvi! Stara kaže da ne zaboravim da svratim do prodavnice!
-Daj bo ne zezaj!Sigurno neka treba de da vidim telefon!
-Ev ti načitaj se!
-Stara,stara,ćale,Mile,stara,stara... jebote šta ti imaš poruka!
-Daj bo ne zajebaji!
-Ne zezam se,meni ni mts više ne šalje poruke!
Emisija za devojčice sa manekenskim ambicijama.
Svetska akcija za smanjenje potrošnje električne energije koju je Srbija odavno otplatila sa raznim restrikcijama i kvarovima na električnoj mreži od početka devedesetih do dana današnjeg.
Cenim da smo odradili za dobar deo Evrope.
Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...
To je neki period kojeg se sa simpatijama sećamo kada se nađemo pred nekim problemima sa kojima se susrećemo prvi put u životu pa nam sve muke pre toga izgledaju smešne u odnosu na postojeće i trenutne. Ma kakvih problema imao sada, nekad će ti i ovi dani izgledati kao "oni dani".
(primer zbog dužine nije potrebno čitati:))
U ranom detinjstvu:
-Mama, Marko(brat) mi je pojeo čokoladu.(kmeeee, gušiš se u plaču)
-(mama kroz smeh) Pa nema veze, brat ti je, a i to je obična čokolada, evo ide mama da ti kupi drugu. Nemoj plakati zbog gluposti.
(umazan čokoladom bratić se plazi dok rukavom brišeš suze)
U osnovnoj:
Sutra je pismeni zadatak iz matematike a ja nisam pipnuo, uh, ubiće me moji ako dobijem keca.
-Hehe, a sećaš se kako smo se u obdaništu plašili samo da nas ne bije ona debela(vaspitačica) sa teškom rukom i da ne bude spanać ili pilav za ručak. Ceo dan samo trčali i kikotali se.
-Hahaha to su bili dani.
U srednjoj:
-Brate, imamo 1000 pismenih vežbi ove nedelje, ne znam ni odakle da počnem a nije me ni briga, onoj Tatjani iz II/4 sam poslao pismo, pisao ga 4 sata, tako iskreno i lepo nikad ništa nisam napisao, pa sam bih se primio da sam dobio tako nešto. A ona skoro da mi se i ne javlja, daj Bože da nije bacila čim su joj predali, sad me nervira jer ne znam dal je ovo neka njihova glupa igra ili jednostavno je nije briga za ono što osećam prema njoj, a ne izlazi mi iz glave, ne sećam se kad mi je bilo teže.
- A u osnovnoj smo ih samo zadirkivali i štipkali, bilo nas je briga, visili na košu po ceo dan i igrali segu kod Nemanje, a vidi ova sranja sad.
-Hehe koji smo zvrndovi bili, to su bili dani.
Na fakultetu:
-Čoveče pa gde si, šatro smo najbolji drugari a u poslednjih par nedelja te nisam ni čuo a kamo li vid'o, šta ima novo, kako si jbt?
-Ma gde da me vidiš kad i ne izlazim, zatvorio sam se u sebe i u onaj ćumez u kome živim, e da, što me podseti, moram do kraja meseca i da se iselim iz tog špajza, gazdarica me šutnula jer dolazi njen rođak iz CG da studira, dekintirao sam i nemam kredit zato nikog i ne zovem. Ovaj ispitni rok ispušio totalno. Milena me ostavila pre 4-5 dana. Zamisli ej, posle 3 i po godine veze, svet mi se srušio, voleo bih da me nema.
-Ma daj brate, tako sad razmišljaš, prebrodićeš ti to brzo, kladim se da se više i ne sećaš ni imena ni lica svojih simpatija iz srednje...hahah kad smo zajedno ono....
-(prekidaš)Heh, to je bilo smešno, kako smo samo mi bili smešni, napijali se od dva piva i sve nam je bilo ravno....kakvi problemi, kakve simpatije i devojke, vratio bih se u to bezbrižno vreme. (vraćaš se trenutku)E, pričaću ti sve kad dođem sebi, odoh sad da tražim stan i ubijem se.
Zamišljam....
(čovek sedi u čekaonici, jako uzdišući drži glavu na raširenim mu šakama, pored njega žena, crvena i naduta od plakanja, u vazduhu samo tišina i napetost, sve to prekida i lomi zvuk vrata koja se otvaraju, oboje istovremeno podižu glavu ka doktoru očekujući da ovaj nešto kaže)
-Biće sve u redu, dete vam je dobro.
Nekad su ovi još teži dani i problemi jedini razlog da se setimo "onih" i iščupamo nešto dobro i pozitivno iz prošlosti koja je retko kad takva(puna lepih trenutaka i doživljaja).