Koristi se da se dočara maksimalni stepen pijanstva. Dobro je poznatno da je gore pomenuti bio večno pijan. Ako je Čarls cugao između redova, onda je Ernest cugao između svakog slova, tačke i zareza.
- Kako je bilo sinoć na rođendanu kod Nade? - Haos. Ludilo. Ubili smo se k'o Hemingvej! - Taj rad.
- Oho, tetka Slavka. Nismo se videli od pre sto godina! Kako je teča? Juče beše bila neka slava? - Bila, bila. Ubio se k'o Hemingvej. - Hohoho, znam da voli popiti. - Pucao je sebi u glavu.
Onaj pogled koji primenjuješ kad hoćeš prećutno da prekoriš nekoga ko neće da učestvuje u davanju novčanih priloga. Inače, Džimi Vejls je onaj baja što me pred kraj svake godine gleda pogledom koji me pita ''Šta si se stis'o, štekaro, rabiš Vikipediju svakodnevno, a ni dinar da daš za server...'' i meni krivo, jer je u pravu.
Osoba 1: Ajmo svi po neku kintu, idem po pivo. Osoba 2: Evo ti sto kinti. Osoba 3: Evo još sto. Osoba 4: :drži ruke u džepovima i kulira: Osoba 1: :Džimi Vejls pogled: Osoba 4: Okej, evo ti 50 đunti, nemam više...
Izraz koji označava najviši stepen pomirenosti sa Univerzumom. Izraz koji upotrebljen u pravo vreme i na pravom mestu pokazuje da je onaj koji ga je upotrebio veći i bolji od samog sebe. To je izraz koji ima svoj smisao samo kada ga izgovori pravi šmeker, osoba koja je svoja u svakom trenutku, osoba koju ništa ne može da izbaci iz koloseka... Takođe, to je izraz koji ima i povratno delovanje i koji od šmokljana pravi šmekera, jer kada šmokljan shvati suštinu ovog izraza i počne da ga koristi, u sekundi postaje nova osoba.
- Brate, molim te izvini što sam ti uništio novi fotoaparat od šesto eura, koji si bio tako dobar da mi pozajmiš, dok sam pokušavao da isprobam da li može da fotka pod vodom. Izvini, brate, molim te...
- Ljubavi, izvini što sam kurva koja ti je razbila srce u milijardu sitnih delova kada sam spavala sa tvojim najboljim prijateljem, jer sam bila ljuta na tebe. Stvarno, srce, izvini...
- Kolega, zaista sam zadivljen vašim izlaganjem. Odavno nijedan student nije ovako odgovarao... Bez sumnje ste zaslužili najvišu ocenu. Ipak, s obzirom na to da vašeg oca nema ker za šta da ujede i da nije mogao da sponzoriše knjigu koju sam izdao, najvišu ocenu će dobiti vaš kolega, koga zabole pimpek za školu, ali čiji je tata pun keša i rado se ponudio da mi pomogne. Žao mi je, kolega, zaista...
A ti... Potpuno ravnodušan stojiš ispred svakog od tih ljudi u pokušaju... Dok ti se usne razvlače u blagi osmeh koji tek malčice otkriva belinu tvojih prednjih zuba, jednim potezom stavljaš svoje tamne naočare u stilu Kventina Tarantina u "Reservoir dogs", puštaš u glavi "Little green bag" od George Baker Selection i kažeš:
Pojava svojstvena ljudima koji konstantno doživljavaju napade superiornosti u odnosu na druge, pa pomisle da im se može da sebe abnormalno dižu u nebesa. Neposredan uzrok je, naravno, svesno ili podsvesno precenjivanje sopstvenih kvaliteta usled raznoraznih kompleksa.
Mile: E, ljudovi, kad bi se pravio film o vama, šta mislite - ko bi vas glumio? Relja: Mene bi glumio Džoni Dep. Sintija: Samo i isključivo Skarlet Johanson. Balša: Mene bi morao da glumi Rajan Rejnolds. Pa, ličimo! Roksanda: Ne verujem da bi bilo koja glumica mogla da me odglumi. Možda, ali možda Natali Portman. Mada, ona ume da bude ružnjikava ponekad. Mile: Kako vi ljudi laskate sebi, to nije normalno. ========================== - Ćero, šta bi? Gde ti je dečko? - Raskinuli smo, tata. - Šutnuo te, a? - Ne može on mene da šutne! Raskinuli smo uz dogovor! Kako može da me šutne kad ima sto drugih mladića koji jedva čekaju da budu sa mnom? - Ćero, ćero... Prvo, kakav ti je to vokabular ''mladića''? To ni lejm majka tvoje keve, a tvoja baba nije koristila. Drugo, nemoj toliko da laskaš sebi, nisi ti toliko dobra riba da se sad tu nešto otimaju o tebe. Nemaš genetiku. Nit' sam ja neki lepotan, niti me je tvoja keva zbarila na lepotu. Znaš kako kažu - pod kojim uglom letiš u nebesa, pod tim te čeka hladna Trebjesa.
Himalaji postoje tek tričavih desetak miliona godina ali su za to vreme uspeli da pomognu našim prabakama da “sakriju” svoju dragocenost duboko i zagonetno negde između prednjice i zadnjice, i leve i desne noge. To nije bila slučajnost. Svejedno, naše pradeke su se našle u problemu. Umesto da im pička četvoronožne prabake uvek bude pred očima i “na izvolte” sada je ta ista pička kod dvonožne prabake bila sakrivena i teško dostupna. Jednostavno, posle nastanka Himalaja nije više bilo tako lako i jednostavno jebati.
Kako je bilo pre Himalaja?
Pre Himalaja celokupna strategija četvoronožnog pradeke je bila prilazak “straga” četvoronožnoj prabaki i uz malo natezanja, htela ona ili ne, jebanje je bilo neizbežno a produžetka srećnog niza obezbeđen.
Kako je bilo posle Himalaja?
Posle nastanka Himalaja dvonožni pradeka je morao da dvonožnu prabaku nekao privoli na seks raznim strategijama i manevrima. Ne, nikako nije smeo da bere i poklonja joj cveće jer od jebanja onda ne bi bilo ništa. Prabaka bi jednostavno pojela cveće ... i to je to. Umesto toga strategija pradeke je bila da prabaku dovede na livadu i POKAŽE joj cveće. Sva srećna i oduševljena ona bi se onda naguzila da ubere cveće a pradeka bi to iskoristio i naguzio prabaku, produžio srećni niz i dodao još jednu grančicu porodičnom stablu.
A kakve veze imaju Himalaji?
Imaju i to velike. Pre Himalaja Afrika (pradekin i prabakin dom) je bila prekrivena kišnim prašumama možda i bujnijim od onih amazonskih. Najbrže i najbezbednije “transportno sredstvo” u ovim uslovima je bilo skakanje sa grane na granu, a za to su pradekama i prabakama bile potrebne četiri ruke ili četiri noge, svejedno je, ali to je ono što je funkcionisalo. I tako bi ostalo do dana današnjeg da se ....
... ostrvo Indija nije “zakucalo” u Aziju. Silno je potisnulo i naboralo zemljinu koru i konačno uzdiglo Himalaje koji su kao nepremostivi bedem poremetili dolazak kišnih oblaka nad Afrikom. Kišne šume u Africi su prestale da budu kišne i na kraju su prestale da uopšte budu šume. Teren je postao travnata savana ...
... a u savani su pradeke i prabake morale da “siđu sa grane” jer nije bilo više ni grana ni drveća. Samo trava u ravnici. Tada se pokazalo da je vrlo pametno i zdravo uspraviti se i razgledati okolinu jer u travi je vrebalo svašta. To je bio trenutak kada su prabake sakrile pičku a pradeke počele da se češu po glavi od silnih problema, mada su muški “ukrasi” i dalje landarali i ljuljali se na povetarcu kao i pre Himalaja.
Kad danas vidim sve one neustrašive momke kako osvajaju smrtonosne gudure Himalaja pomislim kako je Bog stvorio ove planine samo da bi muškarcima zakomplikovao život i nametnuo im večitu igru osvajanja i Himalaja i žena.
Optimističniji zaključak bi glasio da su Himalaji zaista zakomplikovali život muškarcima ali su ga sasvim sigurno učinili bogatijim i inetresantnijim. Ali ne samo muškarcima.
Frojdova psihoanalitička teorija na moderan način.
Pera stoji u redu u pošti ispred prelepe ribe. Njegov Id: E odma' sad podigni suknju, skloni tange, odguraj ove penzionere u stranu nasloni je na šalter i obavi posao. Ego: Id jbte kakav si ti primitivac. Pero, uhvati je za ruku odvuci u wc i uradi sve što ti je reko Id. Superego: Vas dvojica ste najveći pičkopaćenici koje sam ja u životu video. Baci neki šmekerski pogled, budi duhovit onda uzmi broj možda je slobodna pa uveće na piće,a posle ako je neka fufa odma' kući primeni sve ovo što su ti rekli ovi kreteni.Osim guranja penzionera naravno. Ništa ti baba i deda nisu krivi. Pera-devojci: Koliki red...Dugo čekaš?
Vrsta igre koja se upražnjava u trenucima izuzetne dosade ili kad pukne kreativnost u glavu potpomognuta cirkom ili duvkom. Često prekida mrtvu tišinu, zna da se vuče u nedogled, ponekad, naizgled, i duže, a ima svrhu da ukaže do kojih ste granica spremni da idete pred očajnim opcijama. Korene vuče iz legendarnog pitanja "je l' bi jeb'o kevu ili da ti ubiju ćaleta".
(Zeleni venac, 5 ujutru)
- Je l' bi radije bio gluv ili nem? - Nemam pojma, nem, valjda. - Da, ali ako si nem, savataju te neki crnci u mračnoj ulici i analno te iskoriste, a ti ne možeš da zoveš u pomoć. Šta onda? - Onda bi radije bio gluv. - Onda te jebu Kinezi sa sifilisom. - Kako, bre, sad to? - Ne znam, samo doću i trse te. Kinezi su to! - Pa svejedno bi bio gluv. Bolje sifilis nego crnačka burgija u debelo crevo. - A ako ti kažem da Kinezi imaju skat fetiš? ... - A je l' bi odseko sebi mali prst na nozi za soma evra? - Ne. - 10 hiljada? - Evo je pedestrojka, ajmo!
Jedinstveni sukob prostora i vremena koje kasni. Uzrokuje manji zaplet u seriji pavićevskom metodom "koji/kakav", a običnom posmatraču izaziva zabezeknuće, bujicu psovki, akutnu neprijatnost i želju za pokazivanjem golog dupeta ekranu.
2011. - "Lepše sutra"
Milorad (otac familije): Gorane, vuci se u sobu i radi domaći! Dosta mi je više da idem u školu zbog tebe!
Goran: Si, šefe!
Abhazija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Pobogu, kakve su to reči?! Šta ti znači to "si, šefe"?!
Milorad: Šta to znači?! To znači da ću do kraja školske godine da ga nadzirem i da moljakam po školi kao dživdžan!
Abhazija: Gospode Bože! Kakav dživdžan?!
Milorad: Pa običan dživdžan, ona sitna ptica što jede mrvice što mu bace drugi, dok drugu marišu i ćorišu!
2015. - "Biće bolje"
Dragomir (otac familije): Ne možeš u tome u grad! Lepo ti ćerko misliš na sebe, posle ja treba da brinem! Džigericu mi pojedoste!
Žaklina (ćerka): Tata, pusti me, baš je superiška!
Aritmija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Dragi Bože, kakav je to rečnik?! Dragomire, šta joj to znači?!
Dragomir: To znači da ćete vi, gospođo, u najskorijem roku postati baba, jer će vam ćerka pre ili kasnije doneti vest da je zakačila!
Aritmija: Gospode Bože! Kako zakačila?!
Dragomir: Lepo, baš kao što ste i vi zakačili, gospođo, a ako bude zakačila ja ću da se otkačim!
2020. - "Lepše vreme"
Borislav (otac familije): ...a ti bi sine, umesto što gubiš vreme, konačno mogao da završiš taj fakultet, da i mi dobijemo neku dobru vest, a ovako sve crnja od crnje!
Cakani (sin): Ćale, šetaj!
Artiljerija (majka, glumi je Svetlana Bojković): Gospode! Šta to treba da znači?!
Borislav: To treba da znači da sam ja mator i da treba da idem na vazduh, a najbolje bi bilo da je to u parku neke ustanove!
Artiljerija: Bože gospode! Kakve ustanove?!
Borislav: Pa fine ustanove, one gde se leče ovakvi kao ja, gospođo, oni koji su malo pošašavili i podilkanili! I mogu li ja konačno da na miru popijem svoju kafu?!
