englezi ga stavljaju ispred imenica, a mi ispred glagola.
-ajmo na kafu?
-joj ne mogu brate, moram d'idem d'uzmem d'učim!
kao i najveći strah u penzionera..
Rečnik / autori
KI
Kikky
na Vukajliji od decembar 2011.viđena 17. dec 2013.
0 definicija0 odabranih0 poena
Osoba u društvu koja je najbolje obaveštena.
-Tih bre, što je prazna diskoteka večeras
-Gostovala sinoć Ana Nikolić, kažu bilo puno, pa se ljudi istrošili, zato je večeras ovako slabo
-Aha, nego šta li Barsa uradi večeras
-Pobedili 3-1, Ćavi, Mesi i Vilja dali golove
-Ekstra, igrao sam na njih, jao, vidi ove 3 ribe što uđoše
-Vidim, znam ih
-Kovalski, izveštaj
-Ova plava je sestra mog školskog druga, manekenka, u ozbiljnoj vezi, crnka levo se kreše sa sinom direktora fabrike, a ova crnka desno je slobodna
-Odličan posao Kovalski
-Ali je takođe i lezbejka
-E do kurca
Kad si depresivan prvog septembra iako si student.
Kratak i odsečan, zvučan poljubac, niske relativne vlažnosti, u kosu, ređe u čelo, kojim ti neko simbolično oprosti za glupost koju si upravo napravio.
- Joj, ja zaboravila ovo u rerni! Sranje, ugljenisalo se... Trknuću po drugo pile, a?!
- Ma jok, daj tu paštetu, i dođi te cokim!
*
- Mama, dobila sam jedinicu iz matematike, samo zato što sam rekla da je sveska na kockice! Zamisli!
- Neka si sine, i treba. To su kvadratići, sine, dođi te coki majka....
*
- Taaataaa, Anja je stala u govno i raznela sve po tepihu!
- Anja, sine, bravo ti ga, dođi te c... ček, jesi i po mojoj sobi razmeljala?!
*
- E, zamisli šta mi se desi juče. Krenem lepo, k'o čovek da se obesim, prič'o sam ti ono za Milicu što me isterala i sve to, i pazi, namestim ono ceo setap, luster, konopac, ustvari ono sranje za veš, hoklica... popnem se taman, i 'ladno mi se omakne ta jebena hoklica, padnem dole i cepim glavom o radijator! Glava me od jutros rastura! Vidi čvorugu! Znaš da mi sada nije do bešenja ni malo... da nemaš aspirin?
- Uf, dođi te cokim.
Proces učenja, koji kako odmiče, sve više liči na trudnoću.
Čim ustanete i vidite sve one knjige, odmah dobijete jutarnju mučninu, a kod labilnijih ima i povraćanja.
Što je bliži "termin", sve više ste nervozni, imate iznenadne napade besa na ukućane, tražite podršku i razumevanje od njih...stalno ste gladni i često imate potrebu za određenom vrstom hrane(kod mene slatkiši).
Svakim mesecom ste sve više otromboljeni, jer vam učenje ubija želju za sportskim aktivnostima, a neposredno pred "termin" vam uopšte nije ni do sexa. Kad dođe dan D, isto se preznojavate i mučite satima do trenutka dok se sve ne završi.Kad položite, imate isti onaj blaženi osmeh kao majka kad prvi put ugleda svoju bebu.
Inače, u ovom slučaju je pobačaj češći nego kod trudnoće, a bogami i abortus.
Glavni izvor svih hranjivih materija za većinu studenata.
Ponedeljak - pomfrit
Utorak - krompir pire
Sreda - pečeni krompir u rerni
Četvrtak - musaka od krompira
Petak - pomfrit (opet)
Subota - ostatci krompir pirea od utorka
Nedelja - daj Bože da je ostalo još krompira
Prevozno sredstvo.
- Gdje je Nemanja ovih dana?
- U bolnici, otiš`o sa živcima.
1. Znati biologiju k'o dr. Haus i skoro dobiti četvorku.
2. Znati poruku pesme "Santa Maria della Salute" bolje od Laze Kostića i dobiti 3.
3. Trčati brže od Useina Bolta i izvući 3 iz fizičkog.
4. Imati 4 iz istorije i (kad odeš kod svetog Petra) objasniti Napoleonu zašto se zeznuo u bici kod Vaterloa.
5. Znati bolje Srbiju od Cvijića i zamalo dobiti 4.
6. Biti ponosan zbog svega gore navedenog.
Reporter "Beogradske hronike": I da li se vi ovde nekad bijete?
Gimnazijalac: Da.
R"BH": Kada?
G: Pa kad npr. on zna bolje geografiju od mene....
R"BH": ???? A čime?
G: Pa uglavnom šestarima...poneki put i trouglovima...
R"BH": !?
Rmbačio je celog života, što bi neki rekli - od kad zna za sebe.
Ćutao je. Nikada nikome nije protivrečio. Pokoravao se čak i inferiornijim osobama u firmi. Čak su ga i tetkice napušavale. Čitav svoj život je običan crv, koga ne možeš ni na udicu da met'eš da pecaš ribu.
Život ga nikada nije mazio.
Bio je i u ratu, čak je i tri prsta desne šake izgubio tamo, spašavajući bagru, čiji je predmet najobičnije sprdnje bio.
Sveta tri prsta, Sveto trojstvo.
Tri prsta kojima se krsti i iskazuje ponos mašući njima kada reprezentativci uzmu zlato.
Tri prsta koja upućuju prodane duše i strendžere na njeguvu adresu. Na njegovu Otadžbinu.
Vratio se ćutke sa ratišta u rodni grad.
Koračao je prašnjavim asfaltom, kao da nikuda ne žuri, kao da ga niko ne čeka kući.
Nije obraćao pažnju na buku oko sebe. Samo je i dalje koračao, neprimetno, u masi ljudi koji su slavili. Nije ga ni zanimalo zašto slave. On je iz rata izašao kao gubitnik.
Stigao je kući.
Dočekali su ga presrećni roditelji, brat i trudna žena.
Znao je da nije otac tog deteta koje ona nosi, jednostavno, to je bilo nemoguće. Predugo je bio na ratištu da bi taj plod u njenoj utrobi, plod njene preljube, bio njegov. I dalje je ćutao. I žena je ćutala. Svi su mislili da se neće živ vratiti. Tešili su ga zbog gubitka prstiju, međutim, nije hajao za to.
Samo je mirno sedeo i naginjao čašicu. Utrobu mu je pekao opori ukus rakije koja je bila namenska. Njena jedina namena je rođenje unučeta njegovog oca.
Mirno je ustao i otišao u sobu.
Sa ratišta je doneo pištolj neprijatelja, kao trofej.
Dugo je razmišljao. Nije znao šta da radi. Milion crnih misli su mu se motale po glavi. Nije hteo da digne ruku na ženu koju je i dalje voleo. Samo ju je tiho pozvao da dođe u sobu.
Dok je otvarala vrata, upućujući mu setan pogled, on je samo izgovorio poslednje "zbogom" i povukao okidač ratnog trofeja, koji je bio uperen u njegovu slepoočnicu.
Državni dan borbe protiv anoreksije i očuvanja životne sredine.
Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.
Kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.
